Otvoreno pismo ministru nauke

Kontaktirajte autora peticije

Tema diskusije je automatski pokrenuta na peticiji Otvoreno pismo ministru nauke

Dragana1

#326 Re: Ključni problem...

2012-11-03 01:35

#315: Posmatrač - Ključni problem... 

 Savrsena kategorizacija naucnih kadrova!

no limit

#327 Re: Re: Re: Re: nijedan od ponudjenih odgovora

2012-11-03 01:50

#325: dragana1 - Re: Re: Re: nijedan od ponudjenih odgovora

"Dokumentovano je sve na sajtu casopisa HelthMed, pise cena, pise sve! Nista ovde nije rekla-kazala vec za sve postoji dokaz. U TTEM casopisu cena se krece od 850 eura do 1000 eura, rekle su mi moje kolege koje su tamo poslale rad i sacekalo ih je iznenadjenje."

Ma kakvo iznanedjenje zna se kad se bira TTEM / HelthMed !!

Posmatrač

#328 Kako doskočiti "timovima publicista"?

2012-11-03 07:56

Mislim da je bolje na neki način ograničiti broj autora čiji bodovi se ne koriguju (ranije sam pisao o "3-5-7" predlogu, u zavisnosti od vrste rada) nego tolerisati "timove" fake autora i korigovati im bodove prema nekoj formuli. Inače će nam se desiti da predatori iz kategorije b) (vidi #315 za detalje) počnu da pritiskaju mlađe istraživače da pišu više radova za njih i parazite iz kategorije a).

Uzgred, pogledao sam ("tamo gde treba") naučni opus jednog veoma često pominjanog ovde i zaprepastio se zbog činjenice da se uglavnom pojavljuje u radovima gde broj koautora odgovara broju članova tipične katedre na našim fakultetima...  

Šta su moje dileme?

a) Ako "ovo" rade visoko rangirani u upravljačkoj hijerarhiji naše nauke, šta rade oni "dole" tj. "prost naučni narod"?

b) Ako je "ovo" normalan model ponašanja, šta je onda etički neprihvatljiv model?

c) Ako bi sada sa "lica zemlje" nestala "ona" dva ovde toliko pominjana časopisa, da li bi se ikad rešili problemi a) i b).

d) Da li se na doktorskim studijama u okviru predmeta "Osnovi naučnog rada" (ili nekog sličnog) "ove" i ovakve stvari (nazovimo to "naučni swingeraj") promovišu kao timski rad ili se navode kao primer poremećenog shvatanja?

e) Da li se planira uvođenje zvanja "redovni koautor", "koautor emeritus", "koautor peticije", "naučni koautor" ili "viši naučni koautor" za koje neće važiti nikakva etička pravila pri vrednovanju njihovog doprinosa nauci u njihovom napredovanju i rangiranju?

f) Da li se, po ugledu na "Noć muzeja" ili "Noć istraživača", planira i manifestacija "Noć koautora" i da li se i kako boduje učešće?

 

Justice

#329 Re: Kako doskočiti "timovima publicista"?

2012-11-03 09:23

-->

#330 "naučni swingeraj" & "koautorstva razne sorte"

2012-11-03 09:54


"Naučni swingeraj" & "koautorstva razne sorte" su realnost u Srbiji kao POSLEDICA POSTOJECIH LOSIH KRITERIJUMA koji su bez ikakvih korekcija po broju koutora.

"Noć koautora" & "naučni swingeraj" vas zovu pridruzite se bar kao 10 koautor i postanite vrhunski swinger naucnik !


Gost

#331

2012-11-03 10:17

Pa kad su Muhedin i ekspert Mašić državni sekretari, onda smo izgleda u većoj frci nego što mislimo...
-->

#332 Re: "naučni swingeraj" & "koautorstva razne sorte"

2012-11-03 12:10

#330: --> - "naučni swingeraj" & "koautorstva razne sorte"


"Naučni swingeraj" & "koautorstva razne sorte" su realnost u Srbiji kao POSLEDICA POSTOJECIH LOSIH KRITERIJUMA koji su bez ikakvih korekcija po broju koutora.

"Noć koautora" & "naučni swingeraj" vas zovu pridruzite se bar kao 10. koautor i postanite vrhunski swinger naucnik !

Lela

#333 Re: Zapostavljeni domaći časopisi :(

2012-11-03 12:18

#21: - Zapostavljeni domaći časopisi :(

I meni to smeta. Ime države je korigovano već svuda.

Lucifer

#334 Re: Stvari koje su nesumnjive...

2012-11-03 13:47

#317: Posmatrač - Stvari koje su nesumnjive...

Posmatrac ispravno sugerise:

c) Potrebno je smisliti sistem vrednovanja koji će manipulaciju učiniti beskorisnom.

Medjutim, daleko bolje je ugledati se na sisteme vrednovanja koji vec postoje i nepobitno stimulisu i nagradjuju kvalitetan naucni rad u raznim zemljama Evrope. Evo jednog primera, npr. iz Hrvatske. Tamo je Vas status odredjem ISKLJUCIVO naucnim zvanjem. Za razliku od nas, oni nemaju hiperprodukciju naucnih savetnika. Na primer, u "Rudjeru Boskovicu" rade istrazivaci koji imaju publikovano preko 100 radova u vodecim naucnim casopisima, ali nisu naucni savetnici. Kako se to postize? Za izbor u najvisa zvanja, neophodno je da kandidat bude VODECI ISTRAZIVAC na odredjenom broju radova (taj broj nije tako mali i njega odredjuje pravilnik). Svakom publikovanom radu mora biti pridruzen jedan i samo jedan vodeci istrazivac. Taj podatak se unosi u bazu podataka. Nemoguce je izvrsiti promenu vodeceg istrazivaca na nekom radu (taj rad je time "potrosen" za sva vremena). Unutar svakog Instituta jasno je prepoznatljivo da li je neka osoba zaista inspirisala, rukovodila, i pisala publikovani rad. Zato, pokusaja da se neki od koautora na radu lazno predstavi vodecim istrazivacem gotovo da nije bilo.  A i sta bi mu vredelo, kada treba imati veliki broj takvih radova.  Znaci, u najvisa zvanja mogu da napreduju samo oni koji su izrasli u samostalne istrazivace koji inspirisu nova istrazivanja i njima sustinski rukovode. To im kroz opisani mehanizam, na kraju, obezbedjuje i najvisi dohodak. Time najbolji i najsposobniji nisu izjednaceni sa preostalih n-1 koautora na radu. Zato, okanite se diskusija tipa 1/n! Opisao sam vam samo jedan od mehanizama koji onemogucava nekoga da samo kroz neodmereno koautorisanje stigne do visokog zvanja. I sto je najvaznije, ovim se cuva kredibilitet naucnih zvanja koji je kod nas potpuno razoren.

Posmatrač

#335 A da plagiramo kriterijume od drugih?

2012-11-03 14:17

Lucifer #334
Ideja sasvim umesna i vredna pažnje, uz jedno tehničko pitanje: ko određuje tog "vodećeg istraživača" na nekom radu?

a) on se sam proglasi, jer je pravi rukovodilac, suštinski inspirator i glavni realizator istraživanja ili
b) nekoliko glavnih realizatora istraživanja na koji se rad odnosi se dogovore ko je taj ili
c) biraju ga svi učesnici istraživanja (glasanje?) ili
d) bira ga nekakva komisija na nivou katedre ili instituta?

Ako je po pravdi trebalo bi da bude a) ili eventualno b), jer je uvek jasno "bez koga nečega ne bi ni bilo". Iako mislim da bismo mi (kakvi već jesmo) i ovaj sistem izokrenuli u njegovu suprotnost i karikaturu.

Zato bi bilo dobro da plagiramo kriterijume manje-više od svih (EU i ostatak razvijenog sveta): možda bi neka pametna kompilacija mogla da radi posao? Naravno, potrebno je uzeti u obzir naše realne uslove i specifičnosti i, što je najvažnije, šta se želi sistemom kategorizacije...

Justice

#336 BROJ AUTORA I NJIHOV REDOSLED

2012-11-03 17:22

#132: Justice - BROJ AUTORA I NJIHOV REDOSLED

BROJ AUTORA I NJIHOV REDOSLED

2012-10-28 07:29


Prof. dr Ljiljana Marković-Denić: VREDN0VANJE NAUČNOG DELA
Institut za epidemiologiju, Medicinski fakultet Beograd,
http://www.mfub.bg.ac.rs/dotAsset/35909.pdf


BROJ AUTORA I NJIHOV REDOSLED

Jedan autor: doprinos = 1
Više (n) autora:
- doprinos svakog autora = 1/n

ili

- dva autora- doprinos prvog 0,7
“ drugog 0,3
- više od dva autora (modifikovano) – doprinos prvog 0,5
“ drugog 0,25
“ trećeg 0,15
“ ostalih (podeliti ravnomerno) 0,1
- doprinos prvog autora je 100, a svakog
sledećeg upola manji od prethodnog

-->

#337 http://www.mpn.gov.rs/sajt/page.php?page=3

2012-11-03 17:33

"Svakom publikovanom radu mora biti pridruzen jedan i samo jedan vodeci istrazivac. Taj podatak se unosi u bazu podataka. Nemoguce je izvrsiti promenu vodeceg istrazivaca na nekom radu (taj rad je time "potrosen" za sva vremena)."

Sjajan predlog i funkcionise. Ovde se vodeci istrazivaci degradiraju od strane drzave jer se izjednacavaju sa koautorima, pri cemu cesto 5. ili 10. koautor nije u stanju ni da reprodukuje ni naslov, ni temu, ni sadrzaj rada ...

Pravilnik koji vazi je delo za istoriju sledecih ljudi http://www.mpn.gov.rs/sajt/page.php?page=3

Posmatrač

#338 Kolege iz HR i SLO - kako to funkcioniše kod vas?

2012-11-03 18:23

Bilo bi mi drago da se javi neki kolega iz Hrvatske ili Slovenije i opiše njihova iskustva sa kategorizacijom u kojoj važnu ulogu igra "vodeći istraživač".

U međuvremenu... ta ideja mi se čini veoma prikladnom i za nas. Primenom ovog koncepta naučni članci bi postali svojevrsni "mini projekti" (usmereni na publikovanje u nekom časopisu) koje osmišljava, organizuje, nalazi izvore finansiranja, pokreće i dominantno realizuje rukovodilac (pomenuti "vodeći istraživač") sa ekipom koju sam odabere.

Status "vodećeg istraživača" pripao bi inicijatoru, a ostalim istraživačima bi se priznalo autorstvo u skladu sa njihovim brojem i vrstom članka koji je publikovan (možda bi sistem "3-5-7" bio pošten i pravedan). Možda bi bilo korisno i da se ograniči broj ostalih istraživača sa "visokim" zvanjima (redovni profesor, naučni savetnik...), čime bi se predatorstvo/parazitizam sveli na manju meru i stvorio prostor za napredak i promociju mlađih kategorija istraživača.

Uz svo poštovanje prema ideji koju favorizuje Justice, mislim da bi sistem sa redukovanim poenima, u uslovima naše hipreprodukcije, ipak omogućio predatorima/parazitima da napabirče neki broj bodova koji nisu zaslužili, a to, pretpostavljam da se slažete, nije ni pošteno, ni pravedno.

Justice

#339 Re: Kolege iz HR i SLO - kako to funkcioniše kod vas?

2012-11-03 20:22

#338: Posmatrač - Kolege iz HR i SLO - kako to funkcioniše kod vas?

Slazem se sa predlogom "vodećeg istraživača" i sistemom "3-5-7". Ovako kako sad funkcionisu projekti je degradirajuce. Svakako da je krajnje vreme da ovde neko napise kako se vrednuje naucni rad u HR i SLO.


Justice

#340 Re: Re: Kolege iz HR i SLO - kako to funkcioniše kod vas?

2012-11-03 20:37

#339: Justice - Re: Kolege iz HR i SLO - kako to funkcioniše kod vas?


Uz malo internet pretrage sve se moze videti sve iz dokumenta:

http://www.nvz.hr/index.php?option=com_docman&task=doc_download&gid=34&Itemid=2

http://www.universitas.hr/wp-content/uploads/2011/03/Prijedlog-Pravilnika-za-izbor-u-znanstvena-zvanja.pdf

Dakle radi se ipak o gradiranoj varijanti ocenjivanja koautorstva sto je krajnje pravedno i posteno! Bilo bi lepo da su o tome nas obavestili autori peticije ili nase Ministarstvo!!

 

-->

#341 Faktor doprinosa u Hrvatskoj

2012-11-03 20:53

Faktor doprinosa = 1,5 - 2

Kandidat je jedini, ili jedan od malog broja autora na radu. Njegov doprinos radu je jasan i dobro obrazložen.
Kandidat je prvi ili „corresponding“ autor na radu s većim ili velikim brojem autora

Faktor doprinosa = 1 - 1,5

Kandidat je jedan od manjeg broja autora na radu, a njegov doprinos radu je značajan i jasno obrazložen.

Faktor doprinosa = 0,5 - 1

Kandidat je jedan od većeg broja autora na radu, no njegov doprinos radu je prepoznatljiv i jasno obrazložen

Faktor doprinosa = 0,1 - 0,5

Kandidat je jedan od velikog broja autora na radu. Kandidat je jedan od manjeg broja autora na radu, no njegov doprinos radu nije prepoznatljiv i jasno obrazložen.

Ovaj post je uklonjen od strane svog pisca (Prikaži detalje)

2012-11-03 20:59


Lucifer

#343 Re: Kolege iz HR i SLO - kako to funkcioniše kod vas?

2012-11-03 21:02

#338: Posmatrač - Kolege iz HR i SLO - kako to funkcioniše kod vas?

Posmatrac predlaze:

Status "vodećeg istraživača" pripao bi inicijatoru, a ostalim istraživačima bi se priznalo autorstvo u skladu sa njihovim brojem i vrstom članka koji je publikovan.

U Hrvatskoj je to reseno na sledeci nacin (primer za Biologiju, fiziku, kemiju i matematiku):

Za izbor u znanstveno zvanje viši znanstveni suradnik i znanstveni savjetnik pristupnik u svim navedenim poljima mora u najmanje jednoj trećini radova potrebnih za izbor, a koji su zastupljeni u Current Contentsu, biti glavni autor. Glavni autor je nositelj problematike ili autor koji je najviše pridonio rješavanju konkretnog problema. U slučaju interdisciplinarnih radova glavnih autora može biti nekoliko, ali samo jedan za pojedinu disciplinu. Glavne autore utvrđuje stručno povjerenstvo na temelju podneska pristupnika, a potvrđuje Matični odbor.

Najbolje je pogledati nihov pravilnik:

http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/289156.html

Treba primetiti da je njihov pravilnk oko DESET puta kraci od naseg.

Jos jednom naglasavam da kategorizaciju istrazivaca treba ukinuti. Treba uspostaviti sistem vrednosti koji se postuje u zemljama Evrope i na taj nacin vratiti kredibilitet naucnim zvanjima. Ponovo postavljam pitanje: "Da li ste nekom strancu na konferenciji probali da objasnite da ste vi "meso" kategorije A1". Probajte!

-->

#344 Bodovanje koautorstva u Hrvatskoj

2012-11-03 21:22


Udio doprinosa pojedinih autora u objavljenim znanstvenim radovima računa se kako slijedi:

a) do tri autora – svaki po 100%;

b) četiri autora – svaki po 75%;

c) pet autora – svaki po 50%;

d) šest ili više autora – svaki po (100/N)%, N = broj autora.

 

-->

#345 Re: Bodovanje koautorstva u Hrvatskoj

2012-11-03 22:08

#344: --> - Bodovanje koautorstva u Hrvatskoj

Dakle predlagac peticije prof. dr Ratko M. Jankov sa radovima od 5 do 10 koautora ostvaruje od 50% do 10% vrednosti rada. Mnogo realnije sagledavanje situacije, cak ni prof. dr Ratko M. Jankov nece biti drasticno ostecen. Iz ovog vidimo da nisu ni timovi koautora ugrozeni, ali ce prvi autor razmisliti o neopravdanom dopisivanju koje je uzelo neverovatno velikog maha kod nas.

 

-->

#346 Kakva je situacija u Sloveniji ?

2012-11-03 22:10

Siguran sam da bi to bilo jos zanimljivije za nasu naucnu javnost!

miki

#347

2012-11-03 22:35

U Japanu:
prvi autor - 7 poena
corresponding - 7 poena
prvi=corresponding - 14 poena
drugi autor - 2 poena
ostali autori - 1 poen

To 1/n je OK, ali uz korekciju sa IF; 1/n x IF
Justice

#348 Re: Japan

2012-11-03 23:16

#347: miki -

Potpuno realno, nema lazi i prevare!

member

#350 Pitanje za autore peticije & http://ceon.rs/

2012-11-03 23:53


Problem postoji sa TTEM/HealthMED-om i jos nekim casopisima. Medjutim uopste niste se dotakli jos veceg problema dopisivanja na radove i pravilnog odredjivanja doprinosa u koautorskim radovima.

Da li Centar za evaluaciju u obrazovanju i nauci - http://ceon.rs/ ima nameru da se bavi predlaganjem izmena vrednovanja radova ili se ne bavite onim sto vam je u nazivu centra ?