Otvoreno pismo ministru nauke

#425: Fin - kraj

E pa sad vidim da je nauka bolja!

#421: - Re:

Poštovani, za zaprepašćenje je da tako jednostavnu istinu koju ste izrekli do sada je spoznao mali broj ljudi, a neki ni sada. O državi ne govorim, jer je diskutabilno da li je imamo. Ako gledamo nauku, nemamo je. Zar je teško shvatiti običnom umu da, kada se nešto finansira iz budžeta, na državnom nivou, onda mora da se postavi tema, okvir istraživanja, vrlo konkretno, broj koji to realizuje, i rok završetka. I van toga ništa. A na kraju, primena svega toga. U društvenim naukama, naprimer, izdavanje opsežnih knjiga, koje bi bile podložne sudu naučne javnosti, a zatim našle svoje mesto u bibliotekama, muzejima, arhivima, školama. Za sada, malo šta od toga ostane, ostalo se baca kao smeće. Ako se ne baci, trune. Da li znate da su pravopisi, mnogi rečnici, gramatike, radili (vrlo uspešno) pojedinci, entuzijasti, van instituta. Da ne bi njih, vrednih, uspešnih i stručnih, malo šta od jezika bi imali. Sve ovo se vidi "golim" okom. Ali, kao i sve ostalo (naročito obrazovanje) i nauka je podređena mediokritetima, uspešnih samo u namicanju što više para, sa malo rada. Genijalci!

Pre svega, moram da naglasim da sam veliki pristalica stava da vrednost naučnog rezultata mora da prođe, ne samo "test primenjivosti", već i "test javne procene" što se postiže predstavljanjem (ili publikovanjem ili na neki drugi opšteprihvaćen način). Može čak da se kaže da se ono što nije publikovano, u formalno-naučnom smislu, nije ni desilo. Razumeli smo se, nadam se, oko nedvosmislene istine da je publikovanje onaj neophodni dovoljni uslov za ostvarenje statusa naučnog u određenoj vrsti stvaralaštva. 

U gotovo svim naukama ovaj princip "testiranja" može da bude prihvaćen kao način za evaluaciju vrednosti nekog istraživanja. Ali, zbog prizemnog i gotovo vulgarnog kvantificiranja, prostim brojanjem radova i impakt faktora, došlo se do toga da se "test primenjivosti" potpuno zanemari...

Iako nije teško proceniti da li je "nešto korisno" ili je "samo sebi cilj", nije baš prijatna situacija suočavanja sa radom/člankom čija jedina funkcija je da autorima poveća brojčani rejting u odnosu na konkurenciju, zbog čega je i ovaj "test primenjivosti" iščezao iz svake rasprave o evaluaciji. Čak je postalo nepristojno da se javno postavi pitanje: "A čemu ovo služi?" ili "Šta je cilj ovog istraživanja?".

Zbog svega navedenog, imam utisak da su ovi "istraživači", a zapravo "publicisti", u evolutivnom smislu, bivši štreberi, čiji jedini interes su bile samo i jedino ocene: veće od ocena drugih ili najveće. Kao što su štreberi bili i ostali "mašina za polaganje ispita", tako su i ovi "publicisti" samo (manje ili više efikasna) "mašina za publikovanje radova". Ne bih imao nikakav problem sa ovim "surogat naučnicima", da sami sebi nisu dodelili značaj i prinadležnosti koji ostavljaju etičke, razvojne i ekonomsko-finansijske posledice i na razvoj nauke i na autentične istraživače.

U nekim naukama je ta pojava dobila oblik pomame i histerije sa verbalnim simptomima: "koliko imaš radova", "koliko imaš citata", "sigurno (ne) publikuje mnogo", "znaš li ti gde on/ona ima radove" ili "koliki mu je indeks kompetencije" , itd. Uzrok ovog poremećaja ponašanja nisu samo štreberske genetske predispozicije, već i sistem koji favorizuje "goli" kvantitet...

Slično kao u poznatom narodnom aksiomu, gde "one" stvari "ne rade lepi, već uporni", tako i u nekim naukama najviše publikuju (i bivaju citirani) agresivni i organizovani autori-predatori ili autori-paraziti, koji ne mare za kvalitet već samo za broj. Drugi, možda i veći, problem je što se ta histerija širi... Blaga kozmetička korekcija sistema brojanja nije dobra terapija!

#429: Posmatrač - Istraživači ili publicisti...

Posmatrac primecuje da:

"Blaga kozmetička korekcija sistema brojanja nije dobra terapija!"

Ispravno. Vecina autora postova na ovom forumu se bavi problemom kako spreciti kolegu da toliko publikuje time sto ce suspendovati njegov "sistem" produkcije, a kriterijume zeli da "nasteluje"  prema sebi. Zato sam ja vec predlozio da kategorizacija istrazivaca treba da bude ukinuta kao sistem koji DOMINANTNO i SUSTINSKI uspostavlja sistem vrednosti u nasoj nauci.  Kvantitativna ocena doprinosa treba da bude samo jedan od cinilaca koji ucice na napredovanje u karjeri naucnika. Uspesnost naucnika nuzno mora biti iskazana kroz naucna zvanja. Najvisa zvanja ne bi trebalo da se sticu tako sto kandidat samo publikuje dovoljno radova, drzi dovoljno predavanja,.... Svagde, ovde ili u svetu, lako cete uociti one koji su samostalni istrazivaci, koji inspirisu, predlazu i vode istrazivanja. Bez njih nema vrhunskih ideja i istrazivanja. Od njih se uci. Oni su autoriteti. Svima je cast i veliki uspeh da rade sa njima. Radeci sa njima, ako ste mladi, verovatno cete i sebe izgraditi u samostalnog i vodeceg istrazivaca. To je cilj kojem treba teziti. Neko ce se zadovoljiti time sto ce do penzije biti n-ti koautor na  radovima nekog vodeceg istrazivaca. Ali, takav onda u penziju ne treba da ode sa najvisim zvanjem. Sistem vrednosti koji je uspostavljen kod nas ovo ne obezbedjuje. Brigade mediokriteta pregazile su manjinu o kojoj govorim. Razlog tome je netrivijalan i nalazi se daleko van sfera naucne delatnosti. Evo primera koji ce malo bolje razjasniti sta mislim. Ideja da se u nas sistem vrednovanja uvede pojam vodeceg istrazivaca (po ugledu na Hrvatsku) pre vise od dve godine je razmatran na Odboru za fiziku (pogledajte zapisnike sa sednica). Odbor za fiziku je zeleo da "piramidu zvanja", koja je sada u vecini instituta okrenuta naopacke, vrati na svoju osnovu (nije normalno da vecinu naucnog veca nekog instituta cine naucni savetnici). Onog trenutka kada je ta ideja izasla sa Odbora najstrasnije je napadnuta. Mladi istrazivaci, naravno, bili su najglasniji. Uspeli su. O njihovoj "uspesnosti" govori i predlog novog pravilnika za izbore u zvanja koji se vec dugo "krcka" - U njega je konacno i formalno uveden pojam PRESKAKANJA ZVANJA. Znaci, sada svaki vojnik, ako je ispalio dovoljno metaka, moze da postane general. Pitam se u koliko bitaka ce takvi generali izvojevati pobede. A odavno smo postali drustvo koje gubi sve bitke.

Necu se vise oglasavati na ovom forumu zgrozen primitivizmom nekih ucesnika. Na zalost, izgleda da su oni buduci generali.

Moram prvo da iskažem, ako ne optimizam (bilo bi suviše), a ono bar nadu, da će ovi i ovakvi stavovi de se brže šire od epidemije kvantifikacione pomame/histerije, posebno što glas razuma dolazi iz, samo pretpostavljam, oblasti gde se, kao vrhunac štete, predlaže sad još i preskakanje zvanja. Vratiću se na to...

Kolega, naime, navodi rešenje (koncept "vodeći istraživač", detaljnije u #334) koje je u CRO verovatno dalo neke rezultate. A zašto da "plagiramo" od njih? Pa radi se o sličnim uslovima za bavljenje naukom (mala zemlja, nema para, tranzicija) sličnom mentalitetu, sličnom kulturnom templateu i, sasvim logično, sličnom "talentu" za manipulaciju u oblasti vrednovanja NI rada.

Pored toga, umesno je što se postavilo pitanje: zašto je pored kategorizacije na nastavna i naučna zvanja, potrebna još i kategorizacija na klase "A", "B" i "T"? Šta se tačno dobija? Neki kažu da se time smanjuje šansa da, na primer, redovni profesor (ili naučni savetnik, ko god) sa nedovoljnom "produkcijom" u nekom poslednjem vremenskom intervalu bude rukovodilac istraživanja na projektu ili mentor, jer se malo "ulenjio" i opustio...

Pa zar nije mnogo bolje ustanoviti suštinska, poštena i dobro odmerena pravila za izbor u pomenuta nastavna/naučna zvanja, koja će važiti za sve (naglašavam za sve) i to tako da se eliminiše šansa da samo uporni (iz narodnog aksioma) postanu "formalni" nosioci (manekeni) nekog statusa/zvanja, a da se posle opuste u relaksaciji, lenjosti i hedonizmu visokog zvanja.

U tom slučaju je suvišna svaka dodatna kategorizacija tipa "A", "B" i "T". A odmah sledi i pitanje: hoćemo li za svaku "inovaciju" koju u manipulisanje uvedu ovi manekeni/mangupi da uvodimo neku novu kategorizaciju, nova pravila i koeficijente. Nemojmo to da radimo sebi!

Ima još jedna prednost ove jedinstvene kategorizacije: niko se neće dovoditi u situaciju da "pabirči" poen-po-poen (kao u reality show cirkusu), da bi uskočio u viši razred, već će, na osnovu ozbiljnih kriterijuma, da zasluženo dostigne ili sasvim zasluženo ne dostigne neki status/zvanje.

U vezi sa preskakanjem zvanja, evo jedan, nadam se, dovoljno ilustrativan primer... Ako bi se nekim slučajem (kao u filmovima tzv. "B" produkcije) pojavio neko od, na primer, petnaest godina kao "čudo od deteta" i rešilo neki ozbiljan problem iz neke tzv. "egzaktne" (ili tvrde - I. Asimov) nauke, da li bi to bio dobar kandidat za šefa katedre, direktora instituta, dekana ili rukovodica istraživanja ili "samo" redovnog profesora, naučnog savetnaika.

Odgovor je "ne". Objašnjenje: osobi tog uzrasta i tih intelektualnih performansi, nedostaje nešto za šta nema prečice - tzv. "naučna zrelost"... Uz svo moje poštovanje za mlade istraživače (a neki imaju baš dosta radova) nisam kod njih mogao da vidim viziju, inicijativu, kreaciju i inspirativnost, za sada. Vrlo rado bih učestvovao kao realizator istraživanja na zaista inspirativnom projektu koji je osmislio neko sa malo godina i mnogo SCI radova... Na žalost, nema takvih projekata.

I na kraju, prizemno pitanje (da bismo se dobro razumeli): da li neko (osim nadležnog ministarstva) hoće nešto da plati po objavljenom radu ili hoće da plati na osnovu realnog ekspertskog statusa u oblasti na koju se radovi odnose?

VAS PETSTO ŠTO STE SE POTPISALI  KATEGORIŠITE SE TAKO KAKO STE NAVELI. A I NEKA VAM CRKVA DA ORDEN ONA JE ZADUŽENA ZA MORALNA PITANJA :)

#432: -

"A I NEKA VAM CRKVA DA ORDEN ONA JE ZADUŽENA ZA MORALNA PITANJA :)" Ovo kao da je Djiki napisao!

#433: Gost 2 - Re:

Puno Vam hvala na ovom komentaru!!!

#435: -  

 Mogli ste proći i jeftije i poslati tih šest radova u Arch.Biol.Sci., Belgrade.

#430: Lucifer - Re: Istraživači ili publicisti...

"Ideja da se u nas sistem vrednovanja uvede pojam vodeceg istrazivaca (po ugledu na Hrvatsku) pre vise od dve godine je razmatran na Odboru za fiziku (pogledajte zapisnike sa sednica). Odbor za fiziku je zeleo da "piramidu zvanja", koja je sada u vecini instituta okrenuta naopacke, vrati na svoju osnovu."

Zamolio bih nekog da nas uputi na te zapisnike Odbora za fiziku i da vidimo spomenuti predlog.

#440: 1/n - zapisnici Odbora za fiziku

1/n:

Zamolio bih nekog da nas uputi na te zapisnike Odbora za fiziku i da vidimo spomenuti predlog.

Evo npr.:

http://www.dfs.rs/Pdf/MaticniOdbor/Zapisnik_XIX_Odbor_za_Fiziku_14_7_2009.pdf

Izmedju ostalog, tu pise sledece:

"Поред горе наведених критеријума за звање Виши научни сарадник и Научни
саветник потребно је да је кандидат водећи аутор код најмање једне трећине
радова. Водеће ауторе на радовима евидентира Комисија која је одређена за писање
извештаја о кандидату, а потврђује Матични одбор.
У пројектима мултидисциплинарног карактера могу постојати два водећа аутора."

Diskusija o kriterijumima za vrednovanje naučnog rada u oblasti matematike i mehanike u periodu 2006-2010. javno dostupna je na web sajtu:

http://www.mi.sanu.ac.rs/weekly/diskusija.htm

Diskusije Katice (Stevanovic) Hedrih su izuzetne!

Predsedniku Maticnog odbora akademiku Dragošu Cvetkoviću

Cenjeni profesore Cvetković,

lepo je sve sto ste napisali u ime Maticnog odbora i prihvatljivo. Medjutim glavni izvor generacije nepravednosti u vrednovanju rezultata naucnog rada i odredjivanju kategorije naucne kompetencije istrazivaca je u principu podcenjivanja jednoautorskih radova u odnosu na viseautorske radove publikovane u casopisima iste kategorije sa ISI liste. Ceo period 2006-2010 je period te totalne nepravde, i po mojoj oceni, a i mnogih istrazivaca.

Ponovo, po ko zna koji put, predlazem da se poeni (ili bodovi) po osnovi publikovanog rada u casopisu sa ISI liste deli sa brojem koautora i da taj delic bodova bude uracunavan u broj bodova za odredjivanje kategorije kompetencije istrazivaca.

Po mojim saznanjima jedan broj istrazivaca, pa i rukovodioca projekata, bi ovom primenom bio realnije ocenjen, a i sprecila bi se pojava "dopisnog autora", koja je sve cesca. U poslednjem periodu od 5-6 godina u oblasti matematike i mehanike pojavio se uvecan broj "troautoraca" i "istrazivaca biznismena".. ...

Izuzetno, mladi istrazivaci do 30 godina, koji su koautori radova, treba da dobiju za kategorijaciju kompetencije ukupan brj bodova, koje nosi publikovani rad u casopisu sa ISI liste, bez obzira koliki je ukupan broj koautora na doticnom radu.

Drugi pristup ocebjivanju kompetencije bi bio da se odredi etalon "kolektivni istrazivac" sa vecim brojem bodova za odredjene kategorije, kao i "individualni istrazivac".

Smatran takodje da bi jedan broj istrazivaca na sadasnjim projektima, koji imaju veci broj jednoautorskih radova za period 2006-2007 trebao da bude posebno nagradjen, posebno ako je bio u projektnim timovima najnizeg ranga...

Takodje, smatram da bi za kategoriju kompetencija A istrazivaci trebali da imaju i bar po jedan jednoatorski rad u casopisu sa ISI liste, da bi se dokazala autenticnost istrazivacaeve kompetencije.

U nadi za pravednije principe u vrednovanja rezultata iztrazivanja i rangiranja projekata na osnovu toga.

Katica (Stevanovic) Hedrih

*********************

Postovani profesore Cvetković,

s obzirom da ste otvorili mogucnost dostupa siroj javnosti nase, u okviru tima rukovodilaca projekata, analize mogucih kriterijuma vrednovanja rezultata naucnog rada,a radi dobianja i konkretnih predloga i principa na kojima bi se isti rad vrednovao i doprinosio napredku nase zemlje i osposobljavanju mladjih da postanu kopetentni stvaraoci I licnosti jakih principa i visokog morala u procesu vrednovanja rezultata naucnih istrazivanja i sopstvenog rada, kao i drugih, to smatram da svemu onome sto sam u ranijim periodima pisala i predlagala, treba dodati jos i pitanje potrebe vrednovanja naucnih rezultata istrazivaca i u poodmaklom zivotnom dobu (penzionera).

Naravno da se ovaj moj predlog ne odnosi na sve, vec samo na one koji jos mogu stvarati i prenositi svoje istrazivacko iskustvo na mladje, bez opterecenosti o sopstvenom prestizu, a koji nisu clanovi SANU, a ipak imaju znacajne naucne doprinose i aktivnu naucnu kompetenciju dokazivu po istom principu kao i za druge istrazivace u procesu odlucivanja o konkursia za izbor projekata.

Moj predlog je da i penzioneri, koji u periodu ocene rezultata naucnog istrazivanja za druge istrazivace, imaju jednu od kategorija kompetentsnosti A, imaju status istrazivaca koji su zaposleni u naucnim institucijama. Pri tome za takve istrazivace bi bilo potrebno da zadaovolje jos jedan dodatni uslov, a to je :

1* Da je potrebne je deo bodova potrebnih za kompetenciju istrazivaca kategorije A, ostvario i sa bar jednim jednoautorskim radom publikovanim u casopisu sa ISI liste u periodu ocene rezultata istrazivanja, ili da od potrebnih bodova za kompetenciju kategorije A ima najmanje 5 bodova ostvarenih po osnovi jednoautorskih radova publikovanihg u casopsima sa ISI liste.

2* da je bio mentor bar jednog magistarskog ili doktorskog rada istrazivacu koji ima jednu od kategorija kompetencija za istrazivanja u oblasti osnovnih nauka u periodu ocene rezltata.

3* da je u periodu ocene rezultata odrzao bar jedno predavanje na medjunarodnom skupu u inostranstvu i bio predsedavajuci bar na jednoj sekciji medjunarodnog skupa odrzanog u inostrastvu ili da je ili da je bio clan naucnog odbora naucnog skupa u inostrastvu ili da je sada ili da je bio clan redakcije bar jednog naucnog casopisa sa ISI liste.


Ovim bi se postiglo, da se uvazavaju zasluzni naucnici cije naucne zasluge nisu krunisane izborom za clanoa SANU, a cijeg znanja i rezultati naucnog istrazivanja su potrebna zemlj Srbiji.

Zemlja Srbija ne treba da se odrekne novih doprinas takvih ljudi njihovim penzionisanjem i da im usrati dalju podrsku u njihovom radu.

Predlog nema za cilj i motiv prvenstveno novcanu nadoknadu takvim istrazivacima za njihov rad, ali smatram da bez novcane nadoknade da je obezvredjen reyultat rada takvih istrazivaca (penzionera ), koji treba da sluze i u moralnom, i u etickom smislu, a i kao primer drugim mladjim istrazivacima. Zao i takav rad ne sme da ostane bez odgovarajuceg i materijalnog priznanja.

Zato je predlog da i takv istrazivaci budu materijalno (platom za istrazivanja) budu podrzani od Ministarstva nauke preko projekata iz osnovnih nauka.

Smatram da broj takvih istrazivaca ne moze biti veci od 2% od ukupnog broja istrazivaca u Srbiji.

U nadi, da ce se i ovaj moj predlog, pored ostalih, ranije Vam upucenih (i upucivanih) prihvatiti,

Srdacan pozdrav,

Katica (Stevanovic) Hedrih

#441: 1/n -> 0 (n->Infty) - Re: zapisnici Odbora za fiziku

Posle raznih predloga za korekcije u nacinu vrednovanja naucnog rada koji su izneti 2010. nastavljena je losa praksa uranilovke sa jednakim vrednovanjem svih autora.

uravnilovka (rus.)

Ravnomjerana rasporedba ostvarenog dohotka bez obzira na količinu ulaganja u proizvodni proces.

http://onlinerjecnik.com/rjecnik/komentari/511745

#443: MI SANU - Dve izuzetne diskusije

Porazavajuce je sto profesori fakulteta diktiraju pravila i kriterijume zaboravljajuci da se u naucnoj corbi nalaze i istrazivaci instituta. Kako zamisljate da se boduje broj mentorstva kada po zakonu istrazivaci sa instituta  nemaju pravo. Iz licnog iskustva znam da se mnogi  doktorati realizuju u institutima a profesori pokupe kajmak (mentorsto,  radove sa ISI liste, clanstva u MO, komisijama,  finansijski benefiti....).  Gospodo profesori koliko zivota imate u nauci u odnosu na istrazivace instituta. Ta nepravda mora najpre da se ispravi, ako nista drugo treba  vratiti ugled profesorima i fakultetima

#437: Pera pisar iz administrativnog - Re:

Ili jos bolje u J. Serb. Chem. Soc., pa da jedne iste podatke objavite u dva rada [videti tab. 1 u J. Serb. Chem. Soc. 76 (8) 1177–1190 (2011) i J. Serb. Chem. Soc. 76 (5) 781–794 (2011)]!!!!!!!!!!!!!

#437: Pera pisar iz administrativnog - Re:

Koliko košta tamo?