Otvoreno pismo ministru nauke

Moram prvo da iskažem, ako ne optimizam (bilo bi suviše), a ono bar nadu, da će ovi i ovakvi stavovi de se brže šire od epidemije kvantifikacione pomame/histerije, posebno što glas razuma dolazi iz, samo pretpostavljam, oblasti gde se, kao vrhunac štete, predlaže sad još i preskakanje zvanja. Vratiću se na to...

Kolega, naime, navodi rešenje (koncept "vodeći istraživač", detaljnije u #334) koje je u CRO verovatno dalo neke rezultate. A zašto da "plagiramo" od njih? Pa radi se o sličnim uslovima za bavljenje naukom (mala zemlja, nema para, tranzicija) sličnom mentalitetu, sličnom kulturnom templateu i, sasvim logično, sličnom "talentu" za manipulaciju u oblasti vrednovanja NI rada.

Pored toga, umesno je što se postavilo pitanje: zašto je pored kategorizacije na nastavna i naučna zvanja, potrebna još i kategorizacija na klase "A", "B" i "T"? Šta se tačno dobija? Neki kažu da se time smanjuje šansa da, na primer, redovni profesor (ili naučni savetnik, ko god) sa nedovoljnom "produkcijom" u nekom poslednjem vremenskom intervalu bude rukovodilac istraživanja na projektu ili mentor, jer se malo "ulenjio" i opustio...

Pa zar nije mnogo bolje ustanoviti suštinska, poštena i dobro odmerena pravila za izbor u pomenuta nastavna/naučna zvanja, koja će važiti za sve (naglašavam za sve) i to tako da se eliminiše šansa da samo uporni (iz narodnog aksioma) postanu "formalni" nosioci (manekeni) nekog statusa/zvanja, a da se posle opuste u relaksaciji, lenjosti i hedonizmu visokog zvanja.

U tom slučaju je suvišna svaka dodatna kategorizacija tipa "A", "B" i "T". A odmah sledi i pitanje: hoćemo li za svaku "inovaciju" koju u manipulisanje uvedu ovi manekeni/mangupi da uvodimo neku novu kategorizaciju, nova pravila i koeficijente. Nemojmo to da radimo sebi!

Ima još jedna prednost ove jedinstvene kategorizacije: niko se neće dovoditi u situaciju da "pabirči" poen-po-poen (kao u reality show cirkusu), da bi uskočio u viši razred, već će, na osnovu ozbiljnih kriterijuma, da zasluženo dostigne ili sasvim zasluženo ne dostigne neki status/zvanje.

U vezi sa preskakanjem zvanja, evo jedan, nadam se, dovoljno ilustrativan primer... Ako bi se nekim slučajem (kao u filmovima tzv. "B" produkcije) pojavio neko od, na primer, petnaest godina kao "čudo od deteta" i rešilo neki ozbiljan problem iz neke tzv. "egzaktne" (ili tvrde - I. Asimov) nauke, da li bi to bio dobar kandidat za šefa katedre, direktora instituta, dekana ili rukovodica istraživanja ili "samo" redovnog profesora, naučnog savetnaika.

Odgovor je "ne". Objašnjenje: osobi tog uzrasta i tih intelektualnih performansi, nedostaje nešto za šta nema prečice - tzv. "naučna zrelost"... Uz svo moje poštovanje za mlade istraživače (a neki imaju baš dosta radova) nisam kod njih mogao da vidim viziju, inicijativu, kreaciju i inspirativnost, za sada. Vrlo rado bih učestvovao kao realizator istraživanja na zaista inspirativnom projektu koji je osmislio neko sa malo godina i mnogo SCI radova... Na žalost, nema takvih projekata.

I na kraju, prizemno pitanje (da bismo se dobro razumeli): da li neko (osim nadležnog ministarstva) hoće nešto da plati po objavljenom radu ili hoće da plati na osnovu realnog ekspertskog statusa u oblasti na koju se radovi odnose?