Otvoreno pismo ministru nauke

#448: xxx - istrazivaci cime se vi bavite?

Nego, 100% dopisan...

#11: Ana - Medicinske nauke

Koleginice Ana,

Kako je moguce da onaj koji je poslao rad zna ko je associate editor ili reviewer? Dakle, izgleda da je taj ceo casopis koncipiran tako da je review proces podlozan uticajima i 'naucnoj korupciji'.

Kako se navodi, mnogi naši autori su objavili i po desetak, a jedan čak 17 radova, pa valja očekivati, sudeći prema tom trendu, da će do kraja 2012. samo u jednogodišnjem volumenu "TTEM-a" naši autori objaviti više od 200 radova.

Tako će časopisu doneti prihod znatno veći od 200.000 evra, što orijentaciono odgovara ukupnom budžetu srpskih naučnih časopisa, ističu potpisnici peticije.

U otvorenom pismu, naučni radnici ukazuju da Ministarstvo ima obavezu da se uveri u ove navode i ispita da li se uplate vrše iz projekata koje ono finansira.

Opravdana je bojazan, kako se navodi, da se takva "produkcija" finansira iz budžeta i to dvostruko, u vidu kompenzacija troškova publikovanja i kroz povećana primanja uključenih istraživača.

U peticiji se ukazuje i na druge aspekte "normativnog i etičkog integriteta sistema vrednovanja naučnoistraživačkog rada istraživača", a iz Ministarstva odgovaraju da uvažavaju napore i pokušaje u identifikovanju problema u ovoj oblasti.

Ministarstvo je ove godine preduzelo niz mera i aktivnosti u formulisanju naučnoistraživačke politike i definisanju ključnih prioriteta u normativnom i sistemskom smislu, rekao je državni sekretar prof. dr Radivoje Mitrović.

U finalnoj je fazi novi pravilnik o postupku i načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača, naveo je Mitrović u odgovoru na peticiju, objavljenom na sajtu Ministarstva. tva.

Kako je kazao, u toku je izrada i akta o kategorizaciji časopisa i akta o kategorizaciji naučnih skupova, a u planu je, početkom naredne godine, uređenje celokupnog sistema finansiranja programa od opšteg interesa utvrđenim Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti, kao i akata o kriterijumima i merilima za (su)finansiranje tih programa.

http://www.mondo.rs/s266600/Info/Dosta_vise_stancovanja_naucnih_radova.html

#455: www.vesti-online.com - Bar 200 srpskih “naučnika“ su plagijatori!

KAD VOLITE DA TAKO JAVNO OPTUZUJETE KAZITE KO JE PLAGIJATOR!!!

NAVEDITE KONKRETNE CINJENICE ZA NAVEDENE CASOPISE INACE OVA PETICIJA JE BRUKA!

#456: www.mondo.rs - Dosta više štancovanja "naučnih" radova!!!

Ukoliko dođe samo do popravki sistema, neće se uraditi ništa. Treba iz korena menjati sistem, odnosno vratiti se prethodnom, koji je mnog bolje funkcionisao, gde nije bilo laži i prevare (možda minimalno). Naučno zvanje je legitimacija istraživača, i njegova suština i postojanje postavlja zadatke i nagrađuje, ili kažnjava. Ali, zašto je uveden sistem vrednovanja (bodovanja) "slobodnih strelaca"?. On isključuje timski rad, i samim tim prikriva nesposobnost promašenog, nepotrebnog  i nedovršenog istraživanja, koje plaća država, o trošku poreskih obveznika. U timskom radu vrlo brzo se otkrije nesposobnost i netalenat (jer taj ispada iz igre, kao u fudbalu), a ovako svako može sam za sebe da "gusla" do iznemoglosti (budžeta). Zapitajte se samo šta bi neki privatnik (napr. Rokfeler) finansirao? Kad bi sve finansirao ovo što država Srbija finansira,,propao bi odmah.Tvorci genijalnog izuma (A, B ..., i slične gluposti)  nisu se mnogo bavili literaturom, ni istraživanjem (gle, ironije!), jer bi znali da :"napredak nauke obrnuto je srazmeran broju objavljenih naučnih radova" - Murphyjev zakon (knjiga puna čuda, a sam Murphy о njima kaže: "Ne veruj u čuda - računaj na njih"). A, da, još nešto. Zar tvorcima (svevišnjim) nije palo na pamet kako ružno, smešno ,degutantno, uvredljivo zvuči - istraživač A1 kategorije, A2 i sl. Kao da su u pitanju tovljeni prasići, ili bokseri.

Proka: Sta je sporno u kategorisanju istrazivaca? Naravno da nisu 'svi isti', a sramota je kakva je inflacija naucnih zvanja radjena godinama unazad. To je dovelo do toga da je naucno zvanje u velikoj meri kompromitovano, i zato imamo ovo sto imamo. Dakle, svidelo se to nekom ili ne, odgovornost je pre svega na nosiocima najvisih naucnih zvanja (tj. velikoj vecini njih) i na promoterima u zvanja, koji potrebne uslove tumace kao dovoljne i tako degradiraju ceo sistem. Sistem naucnih zvanja je losom praksom do te mere urusen da ga je prakticno nemoguce popraviti, prosto zato sto je najvisa zvanja steklo previse 'istrazivaca' koji to ne zasluzuju i koji nastavnjaju sa losom ili jos gorom praksom. Zamrzavanje postojeceg stanja i 'povratak na staro' samo bi bila nagrada onima koji su sistem i unistili.

#460: joca - naucna zvanja

JOCA: "Sistem naucnih zvanja je losom praksom do te mere urusen da ga je prakticno nemoguce popraviti, prosto zato sto je najvisa zvanja steklo previse 'istrazivaca' koji to ne zasluzuju i koji nastavnjaju sa losom ili jos gorom praksom. Zamrzavanje postojeceg stanja i 'povratak na staro' samo bi bila nagrada onima koji su sistem i unistili."

Joco, nisi nista shvatio ili ne zelis da shvatis. Mnogi se ovde zalazu za povratak kredibiliteta naucnim zvanjima i  za izgradnju zdravog sistema vrednosti. Nije ti palo na pamet da bi po tom novom pravilniku svi MORALI da ponovo prodju izbor u neko naucno zvanje. Kada kazem svi, naravno da mislim i na naucne savetnike. Da li ti se ovako nesto svidja? Da li si vodeci istrazivac na 1/3 svojih radova?

Pravi razlog je stvaranje iluzije da se nešto radi na razvoju nauke, pa postoji opravdanje za postojanje raznih odbora, saveta i članova tih tela i organa... A članstvo nije baš volontersko!

Navodni razlog je ideja da se "ispravi nepravda" i napravi razlika između istraživača koji imaju rezultate i onih koji nemaju, a pripadaju istom zvanju, kao i da se finansijski motivišu oni sa nižim zvanjem, a sa više rezultata u odnosu na one sa višim zvanjem koji su neaktivni...

E sad, više rezultata (uglavnom publikovanih radova) znači i bolji plasman na čuvenoj Šangajskoj listi univerziteta (obratite pažnju: univerziteta, a ne instituta), a na to se "lože" rektori, dekani, političari, novinari..., ali ne i studenti. Na fakultete kod nas se studenti ne upisuju zbog ranga na toj listi ili što tu rade nobelovci, akademici, autori (pravih ili "fake") M21, nego iz mnogo pragmatičnijih razloga. I to je sve više karakteristično i za razvijeni svet.

Ako bi ovog momenta, nekim čudom, Univerzitet u BGD, na primer, došao u prvih deset na toj listi, da li bi se išta promenilo u statusu naše nauke u svetu? Ne bi!

Druga važna stvar: оnaj ko je smislio "А, B, Т" kategorizaciju pošao je od nepobitne činjenice da je finansijski motiv ispred želje za "naučnom slavom", "istraživačkom popularnošću" ili "razvojem". I bio je u pravu... Kao i studente koji se upisuju, baš briga "A1" istraživača da li je njegov univerzitet visoko na "listi", jer je taj "prestiž" sam sebi cilj i jer je njemu finansijski dobro u "A1" statusu.

I... šta je rezultat svega ovoga?

Dobar rezultat: ljudi su počeli masovno da publikuju.
Loš rezultat: prestali su da rade ono što u nauci mora da prethodi publikovanju - prestali su da se bave autentičnim istraživanjem i počeli da "foliraju".

E jedino to - povratak istraživanju bi, dugoročno, popravio status naše nauke u svetskim relacijama i doprinelo saradnji, razvoju, napretku i finansijskoj dobiti...

Sve ostalo (a dosta takvog je i ovde pisano) je međusobno nadmudrivanje, kolegijalna osveta, nelojalna konkurencija, bolesna ambicija ili patološka sujeta.

Saopštenje Inicijativnog odbora namenjeno i dostavljeno svim potpisnicima peticije u kome se obrazlaže naša odluka da zatvorimo ovu peticiju i dislociramo je na novu adresu dato je u rubrici saopštenja (http://www.peticije24.com/a/40413).