PREPORUCUJEM SRBIJANSKI GLAS 

Povodom 25 godina haosa koji u Srbiji izaziva bračni par Vuk i Danica Drašković

Prošlo je skoro četvrt veka od kako je ondašnja jugoslovenska javnost sa zgražanjem i gađenjem pratila kako do tada nepoznati novinar i pisac Vuk Drašković širi versku i nacionalnu mržnju. Istovremeno, beograđani su skoro svakodnevno gledali ulične svađe njega i njegove neobuzdane žene Danice. Ovo dvoje bivših državnih službenika (ona nekadašnji sudija za prekršaje, on bivši novinar Tanjuga i bivši savetnik u kabinetima komunističkih bogova), naprasno su se penzionisali kao nesposobni za rad (u žargonu, dobili su status "mentalnih invalida") i kao takvi, oslobođeni svih briga, krenuli sa ulice da ljuljaju već trošnu zgradu tadašnje države. Posao im nije bio težak. Lakovernih je bilo na sve strane. Od tada do danas, besramno su se obogatili, direktno ili indirektnu učestvovali su u pljačkama svih režima i otvorenoj izdaji zemlje. Neko na Vuka još računa. Ko bi drugi mogao javno da traži da Kosovo bude izbrisano iz Ustava Srbije? I on i Danica imaju panični strah od toga da bivši šef Državne bezbednosti Radomir Marković ne progovori. Da ne iznese dokaze o tome koga su sve opljačkali, prodali i prevarili. Na njihova nedela podseća naš urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik u saveznoj policiji.

Milan Glamočanin

Kad su kasnih osamdesetih godina prošlog veka, Vuk i Danica Drašković krenuli u osvajanje vlasti, moći i novca, niko nije ni slutio gde su granice njihove pohlepe. Ali, da su im ambicije bile nebeske, to je bilo odmah jasno. Ovaj crnogorsko-hercegovački par koji se polovinom prošlog veka dokopao Beograda, nije ni prvi ni jedini iz pasivnih dinarskih krajeva koju su poželeli to isto. Ali, način na koji su njih dvoje to uradili, više je nego sraman.

Oni koji su do kraja prošle decenije još verovali da je Vuk večiti opozicionar a Danica heroina slobodnog uma, moraju danas da se suoče sa činjenicom da je ovo dvoje vlastohlepnih i srebroljubivih ljudi zloupotrebilo sve srpske nacionalne mitove i sve bolne tačke srpskih usuda, samo da bi se dokopali vlasti, milionskih poslova i nekretnina, ali i da bi čopore svoje bliže i dalje familije smestili što udobnije, na trasi "Živke ministarke", od Slavije do Terazija. I uspeli su u tome. Ali, po koju cenu? Sabiranje žrtava bračnog para Drašković dugo bi trajalo.

Istorija bolesti Vuka i Danice Drašković, duga je i zaslužuje barem jednu knjigu, deblju od svih koje je Vuk, svojim mediokritetskim perom do sada napisao.

Danas, pred kraj 2013. godine, posle dvadeset godina njegovih urlika i pokliča, posle svih mogućih i nemogućih saveza u kojima je bio (protiv muslimana i sa muslimanima, protiv Albanaca i sa Albancima, protiv Hrvata i za njih...), Vuk Drašković je spreman na novo sluđivanje Srba. Ali, na njegovu žalost, malo je onih koji su još uvek spremni da mu naivno poveruju u ono što priča. A, raspričao se o predaji Kosova kako "istorijskoj nužnosti" i izjavljuje da trajnog rešenja kosovskog problema ne može biti dok god je na snazi preambula Ustava Srbije, kojom se, "stvara lažni utisak da Srbija ima nekakav suverenitet nad Kosovom" !

Poslednjih meseci, počeo je Vuk, po nalogu svojih mentora, da se nudi sadašnjoj srpskoj vlasti kao čovek koji će reći ono šti niko drugi ne sme i ne može, da Kosovo treba izbrisati iz Ustava, što će reći i sa lica srpske zemlje! Treba samo da ga neko vrati u parlament, možda sutra i u vladu, pa će on obaviti šta treba. Istina, on se u tom zanatu skoro četvrt veka odlično snalazio. Govorio je da treba udariti na Hrvatsku i Bosnu u ime zaštite srpskog naroda i srpskih zemalja, a onda, samo nekoliko godina kasnije, vikao je iz sveg glasa da treba pohvatati i u tamnicu baciti sve one koji su se usudili da učestvuju u bratoubilačkom ratu! Bio je i vrhovni komandant Srpske dobrovoljačke garde i pozivao na dezerterstvo i kapitulaciju u isto vreme! Bio je ogorčeni protivnik albanskog Kosova, a danas bi da ga pokloni Albancima!

"Šta će nam ta preambula. Da li nam je potrebna preambula da bi Srbi znali gde je Kosovo i šta je njima Kosovo. Kosovo je za srpski narod bio njegov Jerusalim i onda kada je bilo kratko u sastavu države Srbije, i svih onih vekova kada nije bilo u sastavu države Srbije, i kada, čak, nije bilo ni države Srbije", govori Vuk nedavno za "Tanjug" pa dodaje:

"Trebalo bi tom pitanju posvetiti mnogo emisija na našim najgledanijim televizijama. To dugujemo narodu, jer je narod neobavešten. Mi ne možemo kažnjavati narod zbog toga što mu se ne saopštava istina. Neka te patriote koje govore, posle svega, da Srbija ima suverenitet nad Kosovom i da mora da ga čuva, objasne narodu u čemu se ogleda taj suverenitet. Ne može neko, da se u Srbiji zove srpskom desnicom a da bude protiv Zapada, i da bude protiv Evrope".

Vukovi nalogodavci planirali su da Srbiju drže što dalje od Evropske unije, pa su smislili ideju da već ocvalog i prilično omraženog vođu upokojenog Srpskog pokreta obnove, stave pred nemoguću misiju-da počne sa javnom promocijom ideje brisanja Kosova iz Ustava Srbije. Znajući da to nikako neće ići, pre svega zbog izričitog stava Rusije, Brisel i Vašington su uslovili ulazak Srbije u EU, priznavanjem Kosova i brisanjem ove srpske pokrajine iz Ustava. Do toga neće i ne može doći, kao što neće i ne može doći do ulaska Srbije u EU. Ne pod ovim uslovima.

Šta je onda posao Vuka Draškovića i kome on danas na političkoj sceni Srbije treba, nakon svih nesreća koje je ostavljao iza sebe? Po svemu sudeći, još uvek neko u najcrnjim krugovima bivše administracija Bila Klintona, računa na tračak nade da bi neko dovoljno lud izbrisao Kosovo iz Ustava Srbije. Treba samo naći nekog još luđeg da pokrene "inicijativu". A, Vuk Drašković je procenjen kao idealan za taj posao. I ranije je važio a i sada to potvrđuje, da sa pravom nosi epitet "ludaka sa misijom".

Nedavno je bivši šef  Državne bezbednosti, Radomir Marković, najavljujući objavljivanje nekakvih dosijea, ponovo postao velika opasnost za Danicu i Vuka. Na njene pretnje nije se dugo čekalo. Odmah je  izjavila da  je"...pomilovanje Radeta Marković, masovnog državnog ubice, zastrašujuća je slika naše stvarnosti i našeg predsednika države! To se nije moglo desiti za vreme mandata Borisa Tadića, a zašto se sada dešava pitanje je na koga je Nikolić dužan odgovor. Pomilovanje nije moguće, nije pravedno, nije moralno, nije politički ili ljudski ispravno. I, ako se to desi, ja ću, nadam se, zajedno sa ostalim žrtvama tog nezapamćenog brutalnog ubijanja nedužnih građana, suditi i presuditi Nikoliću. Neće biti nikoga da ga pomiluje od te kazne koju neće izbeći!".

Da je bilo ko drugi ovako javno preko novina (Alo, Kurir) zapretio Tomislavu Nikoliću, istog momenta bi odred specijalnih jedinica bio pred njegovim vratima. Takav neko bi bio ekspresno sproveden u zatvor bez suđenja. Ali ne i Danica Drašković! Ona može svakome nekažnjeno da preti i da, kao u rodnoj Crnoj Gori, najavljuje krvne osvete. Drašković je srpski Mefisto bez koga ni konačna srpska propast neće doći.

Međe Vuka manitoga

Slučaj Vuka Draškovića, lažnog cara Šćepana, mnogo je više klinički, a mnogo manje četnički, te tako danas potvrđuje tezu da je Srbija sigurna kuća i najbolja domovina populističkih hohštaplera bez morala i stida.Od siromašnog koloniste iz Hercegovine, zajedno sa svojom suprugom Danicom Drašković (iz siromašnog Bjelog Polja), postaće ubrzo gazda i gospodar. Opelješio je Beograd i Srbiju za nekoliko stotina stanova, lokala, vila, za desetine miliona evra. Njegov šurak Veselin Bošković ubijen je zbog pohlepe, a brat mu je Rodoljub zbrisao iz Srbije, nakon što je takođe opljačkao Srbiju za desetine miliona

Drašković je bivši novinar, bivši savetnik, a po potrebi raznih režima i cinkaroš, tribun, lažov, ministar, pisac, nevernik, vernik, komunista, antikomunista, Hrist i antihrist, šovinista i mondijalista, srpska sablja u Sandžaku, kosovski plačni Jeremija, i ko zna šta sve još u dosadašnjoj biografiji, Vuk Drašković danas "hrabro i odlučno" preporučuje obračun sa preostalim Srbima na Kosovu.

Na poslednjoj jednoj sednici Glavnog odbora Liberalno demokratske partije, Draškoviće je pred svojim tadašnjim kompanjonom Čedomirom Jovanovićem doslovno rekao da je u Srbiji na sceni ponovo "1990. godina" i "plima ludila".

Onda je nastavio još žešće:

"...Ovog 9. decembra, opet će se glasati o budućnosti Srbije, ali u Briselu. Savet Evropske unije glasaće o onome što se uradilo u Srbiji do tog 9. decembra, rekao je Drašković. Mi nećemo dobiti status kandidata ako našu budućnost u decembru, kao što čine sada, trasiraju ljudi u čijim mozgovima rastu balvani...To su isti oni iz 1990. godine, isti akademici, pisci, mileševski crni anđeli, žurnalisti, mafijaši, koji su u međuvremenu dobili i podmladak...U kojoj se to šumi seku balvani na Jarinju? U istoj kao i oni u Kninu! Oni koji su govorili da se Knin brani u Tenju, sada govore da se Srbija brani na Jarinju!"

Je li to govorio onaj isti Vuk Drašković koji je u predvečerje strašnog krvoprolića potpaljivao upravo Srbe u Kninu i hrabrio njihovu "balvan revoluciju"? Je li to onaj isti Vuk Drašković koji je na osnivanju nacionalističkog društva "Sava" (preteče Srpske radikalne stranke i Srpskog pokreta obnove) u Novoj Pazovi 6. januara 1990. godine pretio da će srpski Knin, srpska Kostajnica, srpska Lika, srpski Dvor na Uni, srpski Karlovac, srpski Ogulin i sve ostalo čega je mogao da se seti, postati deo "srpskih zemalja", milom ili silom?

Ko ga dobro poznaje, nije mu teško da odgovori na ta pitanja...Ovaj bezumnik, koji je crtao "šarene mape" Bosne i Hercegovine i donosio ih rušitelju Jugoslavije Stjepanu Mesiću na "autorizaciju" (pa mu je Mesić podrugljivo rekao: "...Nacrtaću Vuče i ja tebi jednu!"),  2011. godine, javno se udvarao Čedomiru Jovanoviću, sve gadeći se "akademika, pisaca, mileševskih crnih anđela, žurnalista i mafijaša", kao da ih nikad nije poznavao, kao da nije svoj bestidni pohod počeo upravo sa tim istim "žurnalistima", patetičnim pesnicima, akademicima i ljubiteljima slavskih kolača i mileševskih anđela.

Ali, ima nas nekoliko miliona koji se i njega gade. To su oni "evroljubi" kojima se prikrao u poslednje vreme, uvidevši da sam na izbore ne može jer je politički mrtvac.

U knjizi "Zloupotrebljene institucije - Ko je bio ko u Srbiji 1987-2000", koju je izdao "Fond Biljana Kovčević Vučo", Drašković je "i bezbednosnih razloga" zaobiđen u širokom luku.

Bivši čovek i njegova prošlost

Samo dvadesetak godina ranije, slao je Vuk Drašković  svoju paravojnu formaciju, svoje tek formirane "gardiste" sastavljene od uličnih fajtera, nedokazanih sportskih šampiona i  mase lumpenproletera, da izginu ako treba samo da odbrane volju za samostalnost Srba u Hrvatskoj, i njihovo pravo da svoje nove granice nacrtaju upravo "balvanima" i sličnim barikadama.

Mada je od tog suludog i strašnog vremena do danas proteklo mnogo vode bratskim rekama Savom i Drinom sa pritokama, ali i mnogo krvi, i uzvodno i nizvodno, Vuku Draškoviću nije na pamet palo da makar negde položi venac tragičnim herojima ništavila, u koje ih je on lično oterao, svojom otrovnom ideologijom.

Na takve parastose odlazi samo mitološkom  linijom svakog dinaroida, od Slavije do Terazija i Trga Republike. Sve van Beograda za njega je uvreda. Danas se otvoreno stidi onih koji su ginuli za njega i zbog njega, a jednom godišnje obilazi samo spomenik Knezu Mihailu i polaže venac u znak sećanja na poginulog mladića, Branivoja Milinovića, koji je pao od revolverskih hitaca požarevačke policije 9. marta 1991. godine, ali na sasvim drugom mestu, u bivšoj ulici Maršala Tita (danas Kralja Milana).

Zašto Drašković "žali" za Milinovićem na pogrešnom mestu? Ko ga dobro poznaje, za njega je dobro mesto samo ono gde on može da napravi svoje političko pozorište, ono koje mu nudi maksimum mogućnosti za ličnu promociju, a to je u ovom slučaju Trg Republike, i spomenik Knezu Mihailu.

Službin pevač za javne namene

Zavrbovan još kao student (sa kodnim imenom "Prenj"), bio je dika i ponos jugoslovenske UDBE, službina kreacija od glave do pete, spreman na sve samo da nahrani svoju bolesnu sujetu, da reši svoje dinarske komplekse i pokori i leve i desne oko sebe, te da se konačno kao čovek udomi u gradu Beogradu, tom mitskom okupljalištu ambiciozne sirotinje, prevaranata bez stila i čitavih seoskih zadruga, od Crne Gore pa do Banije i Like.

Bio je dobar pisac samo za onoga ko nije pročitao ništa ozbiljnije od njega samoga. Na žalost, mnogima je sa njim književnost i počela i završila...

Nastanio se Vuk Drašković, još osamdesetih godina, u srca i duše naivne mase željne promena, gladne istine o Drugom svetskom ratu, izluđene od decenija raznih komiteta i centrala, i tu je ispustio svoj ideološki otrov, kopajući po ranama iz Drugog svetskog rata.

Drugi ginu, Vuk ratuje iz kabineta

Pokrivajući sebe promocijom četnika i kralja, gde je god postojala nesloga, i podela na mi i vi on je to vešto znao da iskoristi. Tamo gde je stigla njegova ideološka baklja, gorele su kuće i proganjani su ljudi, ubijano je sve što se miče.

Mada je lično slao razne dobrovoljačke formacije da ginu u Hrvatskoj ranih devedesetih godina, nikad ga nijedna pravosudna institucija ni u Srbiji ni u Hrvatskoj, pa čak ni u Evropi, nije pozvala makar na informativni razgovor zbog huškanja na rat i formiranja paravojnih formacija.

Tek kad je u ratnom okršaju poginuo Đorde Božović Giška (inače, školski drug potpisnika ovog teksta) ali i mnogi drugi manje znani, postalo je jasno da to Drašković direktno u smrt šalje sve same "državne neprijatelje",  ulične heroje...

Onako epski tragikomičnog, sa jednom iščašenom psihologijom, bio je idealan za pokazivanje "kako ne treba". Čak toliko idealan da je mogao i osvedočeni autokrata kakav je bio Milošević, da sebe predstavi kao razumnu i liberalnu ličnost.

Bolje opozicije od Draškovića, Milošević nije moga ni da zamisli! Sve dok je on bio opozicija, Milošević je bio realna vlast. Pokazaće to i događaji uoči vanrednih izbora 2000. godine, kad je posle deset godina formirana prva opoziciona koalicija bez učešća njegovog Srpskog pokreta obnove. Bez njega i njih, pobeda je bila izvesna. Ona se i desila upravo zato jer su mesecima ranije sve obaveštajne službe Zapada informisale i Zorana Đinđića i Vojislava Koštunicu, i neke druge opozicione lidere, da sa Draškovićem rušenje Miloševića nije moguće.

Takav Vuk Drašković, nakon svega što je učinio na štetu Srba i Srbije (sve slaveći i državu i naciju) bez imalo uvijanja kaže:

 "...Posvađajte te predsednike opština dole koji se protive nezavisnom Kosovu, kako bi se privelo kraju to pitanje...".  Isto kao i na početku svoje štetočinske karijere, Drašković uvek igra na kartu srpske nesloge, jer je kao najopasniji virus: gde se nastani tu i razara, dok ne uništi...

 Nove generacije ne pamte kako je taj i takav Vuk, čim je malo zacvilio u Miloševićevom zatvoru, odmah oslobođen, kako je napisao jedno pokajničko pismo zloglasnoj "crvenoj veštici" Mirjani Marković, i kako je posle toga bio na razgovoru "kod predsednika", nakon čega je novinarima saopštio neverovatno otkriće, da je "g. Milošević jedan šarmantan čovek", a kasnije sa svojom strankom postaće i njegov koalicioni partner.

Mračne devedesete donose Srpskom pokretu obnove i Vuku Draškoviću ogroman  novac, stanove, poslovne prostore, a istaknuti članovi i simpatizeri njegove stranke i njegove najbitinije udvorice, članovi šire i uže familije, postaju jedinstveni na udarničkom poslu masovne pljačke Beograda. Dolazak SPO na vlast u glavnom gradu, bio je nalik okupaciji Turaka janičara i njihovom prirodnom pravu pobednika na pljačku propisanu šerijatom.

Čim je pokojni Zoran Đinđić sa Demokratskom strankom postao realna opasnost za Srpski pokret obnove u Beogradu, Drašković kreće u kampanju protiv njega, nazivajući ga najružnijim imenima, poredeći ga sa najgorim štetočinama, lihvarima i kriminalcima. Đinđić je samo tri meseca bio gradonačelnik, a onda ga je Danica Drašković, uz pomoć SPS-a, smenila i postavila Spasoja Krunić. U tom tragičnom vremenu Danica je, sa svojim bratom Veselinom Boškovićem, koji je bio direktor Direkcije za izgradnju grada, otela od građana preko hiljadu stanova i lokala i podelila ih svojim sestrama, zetovima, sestričinama i rodbini iz Bjelog Polja i svojim mnogobrojnim ljubavnicima, koje je menjala kao čarape. Vuku nije  pala na dušu ova smena, i nije mu zasmetalo da mu oda počast kad je ubijen, i da biranim rečima govori sve najlepše o čoveku koga je iskreno doživljavao kao neprijatelja i koga je mrzeo.

Vuk dlaku menja, ali ćud nikako

Kad se saberu sve epske prevare i sve nacionalne mitomanije koje je on lično vulgarizovao, nema nikave sumnje da je Vuk Drašković bio iznad svojih mogućnosti Jer, sa Vukom su stvari uvek bivale delikatnije: on je od "crvenog Vuka" koji je igrao Kozaračko kolo u Studentskom gradu u Beogradu 1968. godine u slavu Josipa Broza Tita i još više socijalizma, postao jedan folklorni nadričetnik koga se gadila većina preživelih vojnika Jugoslovenske vojske u otadžbini.

Od tada pa sve do formiranja prve Miloševićeve opozicije bez Vuka (koalicija DOS) "faktor Danica" u njegovom javnom biću bio je ravan faktoru Mirjane Marković u životu Slobodana Miloševića. Ako ne i više od toga...

Tu  i faktor brojnosti rodbine Danice Drašković koja je bila i ostala znatno superiornija u odnosu na Vukovu rodbinu. Kad se desila "Ibarska magistrala" i izginuće Draškovićevog obezbeđenja, istraga je pokazala da je neko iz "ubilačke službe", komunicirajući verovatno sa  pretpostavljenim, izgovorio sledeću rečenicu: "Đubre je živo", ili nešto slično, što je kasnije išlo u prilog tezi da je meta likvidatora najverovatnije bio brat Danice Drašković, Veselin Bošković, a ne Vuk.  A zašto, odgovoriće neka druga vremena.

Ipak, prateći tezu o ogromnim mahinacijama u Beogradu sa poslovnim i stambenim prostorom koje je sprovodio lično Veselin Bošković kao direktor te ustanove (u vreme kad su janičari Srpskog pokreta obnove doslovno opljačkali glavni grad), verovatnoća o "sukobu interesa" sa nekom malo opasnijom grupacijom unutar režima i oko njega je stoprocentna. Odatle pa do planiranih ubistava na Ibarskoj magistrali nije bilo daleko. Tu samo Vuk nije bio planiran.

Vuk citira Ničea: Vratiću vam se opet!

Uoči bombardovanja 1999. godine, naglo je iz Miloševićevog aparata došla naredba da film "Nož" rađen po istoimenom romanu Vuka Draškovića, bude skinut sa filmskog i televizijskog repertoara. Jer je to bio projekat snimljen parama tadašnje vlasti,  kako bi Vuk dobio "zalogaj", da ne zavija po trgovima srpskih gradova, nego da uđe u koaliciju sa Socijalističkom partijom Srbije, što je brže-bolje i učinio. Tako je Srpski pokret obnove zajedno sa Srpskog radikalnom strankom činio većinu u tadašnjem parlamentu, ali Miloševićeva vlast, njegovi zakoni i njegova politika nijednog momenta nisu došli u pitanje. Naprotiv, bilo je to doba apsolutne političke idile, jedne neviđene harmonije zla, koja je na kraju i dovela do 78 sudnjih dana u kojima je "Milosrdni anđeo" NATO pakta tukao Srbiju sa nebesa.

Upravo u takvim okolnostima, Vuk Drašković postaje, ni manje ni više nego potpredsednik ondašnje savezne Vlade. Tu je funkciju "dužio" od januara do aprila 1999. godine. Zašto je to tako bilo, potrudio se on sam da objasni, tvrdeći kako je bio ucenjen da je s tog mesta (potpredsednika Vlade) spasao mnoge živote od režima koji je bio spreman da ratno stanje iskoristi za konačan obračun s političkim protivnicima:

"...Da sam odbio, a bombe počele da padaju na Srbiju, svaki smećar na ulici imao bi odrešene ruke da me ubije", pravdao se Vuk. No, ako je na tako neobičan način i u tako kratkom roku (januar-april) bio "uhapšen", pravo je pitanje ko se koga odrekao posle samo tri meseca provedenih na tako visokom položaju: on Miloševića ili Milošević njega?

Ubrzo, već 2000. godine, postaće jasno da Zapad neće kompromitovanog Draškovića, da je čak jedna američka obaveštajna službe o njemu napisala najgore moguće izveštaje kao o čoveku koji je "primitivni nacionalista, pompezna budala, umišljeni idiot, nestabilna ličnost, nepouzdan čovek" i slično. Čak je i film po njegovoj knjizi "Nož" razmatran kao delo koje podstiče najgoru versku mržnju i ksenofobiju. Kada je film Nož prikazan posle bombardovanja, svetski mediji su javili da je film najveće smeće koje je snimljeno u kinematografiji. A autor Noža se predstavljao, tada, kao Veliki Srbin!

 Bivši dopisnik državne televizije Grčke Nikos Pelpas, još je 1994. godine filozofski utvrdio da su Milošević i Drašković "jedan drugome alibi za sve što čine, ili ne čine".

No, ako je neko pomislio da će nove decenije novog milenijuma proći bez Vuka Draškovića, očito se grdno prevario. Njegova novija pisanija, poput knjige pod naslovom "Meta", u kojoj on sabira, množi, deli i oduzima sve što mu se do sada dešavalo, počinje mišlju slavnog nihiliste Fridriha Ničea: "I tek kad me se budete svi odrekli, vratiću vam se opet!"

I zaista, ulaskom u koaliciju sa Liberalno demokratskom partijom, Draškovićnije promenio čak ni budžet, niti svoju suštinsku ideologiju koja je, eto čuda, ponovo anacionalna, leva i komunistička! Naravno, nije greh biti levičar, naprotiv, ali posle skoro dve decenije četnikovanja...

Nema nikakve sumnje da je Mefisto Vuka Draškovića, od njega tri godine starija supruga Danica Drašković. Ona je sa 40 godina života proglašena za invalidskog penzionera, zbog ''duševnih poteškoća''. Vuk nije mogao ni u toalet otići bez njenog odobrenja, ona je raspolagala porodičnim budžetom. A kada se bacila na politiku, Vuk je svirao po njenom diktatu. Samo je aminovao njenoj pohlepi da opelješi Beograd. Daničine sestre dobile su po desetinu stanova, lokala, primile veliku apanažu...Njen rođeni brat Veselin Bošković, kada je likvidiran, ostavio je iza sebe, u vlasništvu, na svoje i ime žene i dece, preko trideset stanova! Sa topčiderskog groblja prenet je u Crkvu na Vidikovcu, jedini je Srbin čiji grob je u crkvi, što je suprotno kanonu. A Veselin je, inače, bio ateista!

Osim vile u ulici Beogradskog bataljona 117 u Beogradu, Draškovići imaju i nekoliko stanova u Budvi i drugim gradovima...

U novoj kolaiciji, u kojoj liže dupe Aleksandru Vučiću, Vuk je obezbedio Daninoj rodbini nove privilegije. Danin zet Ljubo Mirković, policajac iz Nikšića, a potom upravnik zelene pijace na Banjici, prošlog meseca poslat je u Trst, za konzula Srbije. Snežana Miljanić, direktorka Beogradskog sajma novi je konzul u Torontu...Dana potrebuje velike količine novca. Samo za plastične operacija ova starica je potrošila preko milion evra. Ima se, jer Vuk nastavlja da zavija novom gospodaru.

(Nastavak u sledećem broju)

MAGAZIN TABLOID

NAJNOVIJE OD СРБИЈANSKI GLAS

CITAJTE SRBIJANSKI GLAS ISTINU ISTINU I SAMO ISTINU 

Ја сам часни Равногорац , сви су моји били у четницима. Србин сам , Православац , Родољуб и Српкиња ме мајка родила , да поштујем веру својих предака а то је Светосавље Хиландарско , а не да се клањам Степинцу Ватиканском и усташком кољачком ножу . Брадата наказа од Драшковића и од ЦРНОГОРКЕ Данице , то су они Дедеићевци и лењивци , шарићевци и Милове дуванкесе . Моја је мајка носила часну србску народну ношњу , какву то ношњу носи Црногорка Даница кад је на Равну Гору терала шамарима сподобу од Вука , доста је Србима лажних гуслара , јер Срби имају свог слепог и видовитог Филипа Вишњића  и као што Јустиција нема очи , е тако и ови лажни католички и Дедеићеви гуслари  да би говорили  истину морају најмање или да буду слепи, или да имају повез преко очију . А  Црногорка  старица Даница коју у своје креације , облачи Верица Ракочевић  бар тако причају , јер се ове две међусобне " лизачице " , то би у уличном жаргону значило да се креација и креатура слажу  , што није никакво чудо , с обзиром да им сат пешчаник одкуцава , биолошки сат је давно одкуцао . И само ћу се сетити једног вица везаног за Борку Вучић . Кад је дошла на гробље и није могла никако  да пронађе гробну парцелу а присутна јој рекли : Што си баба излазила кад не знаш да се вратиш ? Ово сам испричао због других баба а свим поштоваоцима Вучићке извињавам . Дакле Срби Равногорци , не будите Црногорци , који се одричу због Папе и Ватикана Његоша , само зато што се изјашњавао као Србин . Ви браћо Срби  и сестре  Србкиње имате  свог Православног Бога , своје мајке Српкиње , своју историју, културу , традицију , па и свог Црвен Бана и Вука Караџића , све ви браћо и сестре имате , само немате слоге . Сви су вам важнији од вас самих . Зар у Србији нема способних Срба да нам земљу воде ватиканци и степинци и шарићевци . Српски покрет Оговњен је обрукао Равногорце и четнике за сва времена . Њихови су криминалци представљајући се као четници Равногорци са кокардама силовали и наше сестре Српкиње . Какав црни Драшковић комуњара , отац му је био партизански командант  Видак Драшковић и наређивао да се убијају србска деца . То и брадата наказа ради . Он подржава и НАТО  бомбардере и убице српске деце , то му је чиста генетика , са владиком шабачким немачким шпијуном Лаврентијем Трифуновићем силеџијом и педофилом и протођаконом Љубомиром Ранковићем , преварантом, битангом и хоштаплером  католичи Србе , Да се Срби клањају усташком кољачком ножу . Зато вас и питам у какву је то народу ношњу обучена Црногорка и велики мрзитељ посебно лепих и младих Српкиња , у Српску није . Не бих баш да алудирам на њене године а Даница је старија од Вука и има 74 године , моја је мајка знатно млађа отишла Богу на истину , надничећи и часно прехрањујући своју породицу , те покровом прекривена и смиљем намирисана и Богу је мила . Даница може само сотонама и сатанама да буде драга и огњу пакленом а како није у српској ножњи јер Србкиња није , а неће је ни часни Његошеви Црногорци , што не продају образ за доларе и не живе од нарко - мафије . У каквој ће ножњи бити ова старица кад је сви буду пљували због зла ког су Србима нанели , најбоље би било да јој  времешна модна креаторка или они други са америчким пасошима направе ношњу од дугиних боја . Мада ми жао дуге што је злоупотребљавају , то ипак треба да буде симбол вртића и деце а не хијена чедоморки . Јако ми је жао што не живимо у  доба инквизиције где би многе бабе што су лично у својим усним дупљама поправљале спермограме многих Турцима , Албанцима и Католицима биле живе спаљене . Никако ми не иде у главу са колико је криминалаца и мафијаша и нарко дилера повезан овај јалови брачни пар кад иду у шетњу, а на сваком ћошку дрво , како се сами не обесе , знајући шта ће их снаћи кад проговори мафија коју су скривали од слова закона . А опасни су ти криминалци , очас посла сарадника непослушног спљошти уз врели алсвалт . Ским си такав си . Они су довели црногорску шарићевску мафију и у србску полицију , све сами амерички гуслари . Кртице највећих криминалаца . Не дозволите браћо да нас ова два жива леша и политичка мртваца завађају , јер су добили паре од Ватикана и јер су добили паре од трулог и дивљег Запада да нас запрашују Кемтрејлсима ко комарце . Одреците се Несрпског Секрета Оговњеног и србског несоја . Је.... ли их онај ко их је довео , мада је и он Црногорац Слободан Милошевић син православног свештеника био већи четник од Драшковића комуњаре и партизанског сина , сина ратног злочинца Видака Драшковића . Милошевић је крив што је дозволио овим америчким слугама , доушницима и послушницима који сарађују са мафијом да праве хаос по Србији . А ми браћо Срби поштујмо једни друге и ујединимо се против неслоге , будимо уједињени и сложни . Да наш више нико не свађа и цепка ко иверје да би наш лакше потпалио . Не верујте слаткоречивима , у време кад наше мајке и наши стари родитељи немају ни за лекове , Црногорка старица Даница у НИС- у добија силне милионе , ко је то овој странкињи дозволио и омогућио . У Србији од сад Србин да буде газда и Домаћин и да се испуни Светосавско : Само слога Србина Спасава ! Јер стара народна мудрост каже . што у кући треба у цркву се не даје . Ни ми не дозволимо вероломницима да нам отму веру Православну а самим тим и Србију . У Србији Србин Домаћин ! У Србији Србин да се пита .

SAMO U ANTI CENZURI EKSKLUZIVNO !

Ексклузивно! Слободан Миливојевић, адвокат – „Демонтирање државне безбедности“; „Легијин адвокат“

Текст постављен од стране: Славица Јовановић

 Довољно је рећи- Слободан Миливојевић главни адвокат одбране Милорада Улемека Легије ….. Пред нама је један од необјављених интервјуа , којeг се нико није усудио да објави пре.

-Гос . Миливојевићу , судија Марко Кљајевић, није се појавио у Специјалном Суду и тиме је суђење враћено на почетак. Какав обрт очекујете , с обзиром на новонасталу ситуацију?

-Искрено речено, не очекујем никакав посебан обрт, суђење је враћено само формално на почетак , јер је измењено веће, али управо из тих разлога експетивности поступка и одбрана је учинила са своје стране, да ни са једне стране, не би било импутирано, да опструира предмет, па је суштину и гро својих прилога за непосредним саслушавањем сведока, задржала на три или четири, у односу на број сведока, који су саслушавани. Ја сам у предмету за Ибарску, за убиство покојног премијера Ђинђића , изнео као бранилац, затражио да се дефинитивно изјасни, о томе да ли ћемо дефинитивно само сведока сарадника и то након изјаве коју би дао сведок сарадник Миленковић Дејан. Дакле само у односу на њих , у односу на остале сведоке, у односу на писмене доказе , такође сам изнео став да смо сагласни са читањем доказа, осим оних писмених доказа , за које смо ми тражили издвајање из списка, наравно што је сасвим и логично , дакле у том правцу , ја налазим да нисмо на почетку, да смо и овом конференцијом, коју смо имали мимо суђења , само у присуству бранилаца , заменика специјалног тужиоца, пуномоћника и наравно већа, да је она учинила своје, дала је своје ефекте, тако да није ни требало очекивати,не знам ко има интересе да одуговлачи тај поступак . Нама заиста није ни у каквом интересу да одуговлачимо тај поступак. Не очекујем никакве посебне обрте, у односу на тај предмет , осим уколико сведок Миленковић, није добио одређене инструкције, у погледу садржине те изјаве. За сада наравно нећу да се изјашњавам, јер не знам каква ће бити садржина тих изјава.

-Конкретно, има ли то везе са Висбаденом?!

-У односу на став немачких власти, у питању је виша политика и Института из Висбадена, коју вештаци, ту је све урађено противно закону у кривичном поступку, јер такозвана линк веза, не постоји, ми смо изнели тај став и кад су чули да ће одбрана имати такав став , кад смо се изјаснили да не прихватамо линк-конференцијску везу, у поsтупку саслушања вештака, они су брже боље закључили средином маја, додатни протокол о међународној правној помоћи са Немачком и у том протоколу су практично инаугурисали могућност линк-конференцијске везе, што не постоји у закону о кривичном поступку. Но и то само за себе , опет је на погрешан начин примењено а и допунски протокол каже да је то само у изузетним случајевима, уколико није могуће да вештак дође непосредно у земљу , тамо где се суди. А случајеви када му је онемогућено да дође у ту земљу, то је ако је проглашен persona non grate итд…., тачно, такстактивно одређени случајеви. Моје лично виђење је да ми нисмо испоштовани од стране немачких власти, то је наша кривица , ми смо криви што је Србија у таквој ситуацији, да једноставно чак и када је овај случај у питању, то је убиство премијера моје државе, ми смо дужни да учинимо све да сазнамо праву истину, да на најквалитетнији начин рашчистимо то питање, ко је и зашто убио премијера? Aко то није значајан случај, а он се помиње као један од важнијих разлога, због чега се може донети одлука да немачки вештак присуствује непосредно овом суђењу, значи да то није било довољно. Да ли ова држава није имала пара, да плати те вештаке да дођу?! Или ти вештаци уопште нису хтели, или оно што је крајња консефенкца , то је нешто што се правницима ни мало не свиђа и ми смо изразили своје противљење. Они су нама ограничили време саслушања вештака на шест сати. Нека буду они Немци колико год хоће, ја сам то наравно јавно рекао на самој седници, ја њих могу да поштујем, али ја поштујем себе, ја сам Србин и не дозвољавам да нико ни на који начин , нема право да атакује на моју људску и професионалну личност, а тим пре што је нама ускраћено право на одбрану, јер ја после одговора вештака, нама су опет дали оријентацију да само у оквиру оних питања, која су већ достављена. Па ја после одговора могу да тражим допунско питање, то се обично и догађа , а овде сам ускраћен за то право. Каквог ће квалитета имати то саслушање остаје да се види. Е , сад ово што сам намерно и рекао , однос Србин- Немаc итд, не знам ко како гледа, можда ће тамо неки уредници рећи – немојте ово да стављате и баш ме боли уво, ја сам то јавно рекао. Ја хоћу да Србија и Србин буду завршница.

-Шта ће заштићени сведоци у овом случају конкретно Багзи , шта би он могао да понуди, да ли можда неко вруће кестење, које му је неко други пласирао, у случају да је и он само нечија марионета?!

- Знате шта , ја имам лично уверење, пре свега о томе како је он добио статус сведока сарадника, да је досадашњи ток поступка показао, да је оптужница на месту, основана, да постоје докази да је оно што пише у оптужници истина , сигурно ни Дејан Миленковић не би био потребан као сарадник, јер су имали неколико сведока сарадника…., значи очигледно је да је то њихово тесто које су замеsили, није било добро, да би могло да се испече, него треба додати сад и неке адитиве , а сад ти адитиви , то је оно што сам малопре поменуо, прво је то био разлог што ја нисам, ни желео да се изјасним о томе. За моје сведоке ћу затражити непосредно саслушање, јер има моје уверење, имајући у виду од почетка како је рађено , још од времена акције „Сабља“, па надаље и током поступка је то исто настављено јер раде исти људи, дакле очекујем и са њим да је учињена одређена манипулација, односно да је извршено некакво индоктринирање итд. То је нешто од чега ми немамо раzлога да бежимо, не моsе се побећи од тога, да ће он дати своју изјаву, само је у питању, каква ће она бити, могуће сасвим да ће се неко други чеsати због његове изјаве , коју буде дао, многи неки други, а не мој брањеник. Али је сасвим могуће да ће и њега на неки начин да увуче , у неке игре. Е, сад од тога зависи, који су редоследи наших потеза убудуће. -

Да ли је боље да заштићени сведоци или да проговоре, уколико ће то засврбети неке актуелне политичаре, или ће уплести још нека имена у своја вртикола?!

инт3

-Ако мислите и на све друге, осим Миленковића /1 Ако буде Миленковић изговорио , неке ствари које нису везане за мог брањеника, или некога на оптуженичкој клупи, или ако буде помињао неке друге личности, неке друге докаже, то је моје лично убеђење, сасвим је сигурно, сасвим је сигурно, да су и остали сведоци сарадници добили одређене инструкције, према томе, ништа ни више , ни мање, ни горе, ни боље, не могу да очекујем, него што је садржина изјаве Дејана Миленковића Багзија .

– Како тумачите раздвајање предмета на Ђинђић и Земунски клан, које је први иницирао Вас колега Ненад Вукасовић?

- Предходно макар треба најавити питање, на које сам ја већ писмено и усмено одговарао, а то је питање надлежности тог Специјалног Суда. Он може бити надлежан за убиство премијера, не може бити надлежан за оне догађаје, који су описани у посебној оптужници „Земунски клан“. Зашто? Зато што су ти догађаји temporekriminis , пре него што је тај суд почео да ради . То сад што они инаугуришу и манипулишу процесима, па ретроактивно дају право, посебно одељење Окружног Суда у Београду, може да суди за догађаје из 1999. год., а видите сами паралелно, можда сам отишао на страну, паралелно се води поступак за убиство Ивана Стамболића и покушај убиства Вука Драшковића из исте године, када је била Ибарска Магистрала, с тим што се Ибарска Магистрала, суди пред Окружним Судом у Београду. Нека они мени дају шешире њихове, колко год хоће, из њихових закона , које су они доносили у време акције “ Сабља“ итд и пре тога и нека тумаче , како год хоће, али ја и даље остајем код свог става. Да се вратим на оно основно питање, на које сте желели да добијете одговор. Сматрам то добрим потезом! Овамо је код овог предмета условно назван “ земунски клан“ , има безброј окривљених и безброј кривичних дела итд…., и да су остали јединствени то би одвело у …. и овај предмет расплинуо би се. Једноставно, било би јако компликованије . Мислим да је то добар потез!

– Било је спекулација да је приликом покушаја хапшења у Мељаку постојао и трећи човек, чак наводно има га и на фотографијама, да би се на крају испоставило да су у питању торбе?

-То питање и тај проблем трећег лица, које се наводно наlазило у Мељаку је нешто што је требало одавно да рашчисте органи откривања, имајући у виду да сам ја, већ има готово две године, поднео кривичну пријаву против Н. Н. извршиоца кривичног дела убиства, над покојним Спасојевићем Душаном и Луковић Миланом. Е, сад ја сам у у тој кривичној пријави навео све оне информације и индиције које сам добијао од разних људи, па и од неких који су хтели да се појаве као сведоци, имам информацију о томе, да су они убијени на другом месту, да су били хапшени, па онда иzведени напоље, што је на крају крајева и дневна штампа објавила, није то нешто што сам ја могао сам да измислим итд. За то треће лице актуелизовала је дневна штампа београдска, објављивањем фотографија, на којој се налази још једно лице , које је убијено. Има ту подоста ствари које не одговарају, нису адекватне стању. Онако како је у јавности приказано , да су наводно прво покојници имали обрачун, па су онда у том обрачуну побијени. Има ту и обдукциони записник, који говори да су они присловно усмрћени. И појава тог трећег лица у таквој ситуацији, како је то на фотографијама, а ја опет имам ту информацију да је у питању било и треће лице, које је добило дозволу, или уз сагласност са онима који су били учесници свега тога, да побегне. Наравно, све је то на нивоу информације. Све је то нешто што би требало наравно да резултира као идентификовање и решен проблем, уколико се буде озбиљно радило.

- У Београду је било опсадно стање кад су се Улемек и Јовановић , појавили на попришту, односно месту атентата на премијера Ђинђића. И док су једни говорили, злочинац се увек враћа на место злочина, други су их бодрили тврдећи да се кривци никад не би појавили на лицу места, трагајући за истином и за доказима?!

-Ако мислите на увиђај, мој брањеник Милорад Улемек је захтевао да изађе тамо, зато што је желео да буде присутан, када се узимају параметри, елементи и мере, које треба да послуже и вештацима из Висбадена , а и нама да утврдимо је ли онако како је приказано или није. Пошто смо гледајући оне снимке и фотографије , уочили неке ствари које апсолутно не одговарају , а које сада не могу да изнесем, јер ће то бити предмет вештацима из Висбадена. Понављам , он је желео да изађе да се утврди све оно што свима нама може да послужи , докаже да се тај догађај није није одиграо, на начин како је то приказано јавности и како је по оптужници! Чак и са оног његовог стручног војног аспекта, дакле и то је била суштина разлога, зашто је хтео да изађе. Јер, он је то тражио. Јер је првобитна варијанта била да не излаже, него само адвокати, браниоци, тужиоци и судије .

-Тврди се да Марко Кљајевић ни по коју цену није желео Багзија за сведока сарадника?!

-То би питање требало поставити Кљајевићу, јер он сигурно има више информација или података, него што имам ја, јер мени то није доступно, мени није доступна изјава Дејана Миленковића Бгзија сада, по закону је тако, па сад чекамо да се он изјасни пред нама. Е, сад шта је то што гос. Кљајевић зна , без обзира да ли је у нивоу информације или у нивоу податка, то само од њега треба добити и тражити одговор и инсистирам на томе тражити одговор, зато што верујем да је он макар донекле ослобођен притисака које је имао. Иначе, такве су његове изјаве по штампи , да је имао страшне притиске везане за овај предмет. И ко је то вршио притисак на њега, а ја могу да претпоставим, једно је сигурно да пуковник Луковић и ја нисмо, никакав притисак вршили на њега, чак ни на који начин му се нисмо ни обраћали, да би могао и да наслути да вршимо притисак . Ми смо само тражили да се овај спроведе коректно и до краја, да би се утврдило ко је заиста убио српског премијера? И да би се утврдило да то није пуковник Луковић! Но , ваљда ће показати да ово није Кенеди случај , ваљда ће време показати да они који су у служби тамо тих агенција, које су ионако радиле на том плану под тим подразумевам јавне и друге медије, које су тровале овај народ беспотребном храном отровушом , али нека њихови уредници о томе размишљају, да не размишљају парама, него да размишљају својим породом , можда ће их неко дете сутра питати – чекај, а шта си ти то данас радио? То је њихова ствар.

– Да ли је истина да поједини адвокати раде за извесне државне структуре, да не кажем баш тајну полицију или Државну безбедност?!

- Ја ћу ускратити одговор, једноставно то су моје колеге адвокати. Ја имам своје мишљење о сваком појединачно од њих, оних наравно са којима имам контакт и заиста на ту тему не бих да се изјашњавам. Нека свако носи свој џак на ледима , колко га буде натоварио, толко ће му леђа бити равна, ако га претовари , онда ће морати да се сагне мало.

-Ибарска по трећи пут! Да ли је Вама као бранитељу Милорада Улемека познат податак да је својевремено за командантом српске добровољачке гарде Звонком Осмајлићем расписана награда , односно да је уцењен од Туђманове владе на 270.000 ДЕМ и да незваничне информације иду дотле, да иза Ибарске уопште не стоје Срби , него странци, извесни Хрвати осветници итд?!

-Ето, разноразне информације су допирале до мене, наравно још од почетка тог поступка Ибарске магистрале, поуздано знам да су изјаве ове двојице и то без пардона могу да кажем, мирне душе и да погледам сваког у очи, да су њихове изјаве монтиране и да су оне монтиране како би се Слободан Милошевић задржао у Србији, то што је касније продан, предан зовите то како год хоћете, то је сад друго питање, што су ови момци изневерени, то је опет друго питање.Надам се да ће на крају правда победити и да ће ова трећа пресуда бити ослобађајућа Те информације и не само те о томе да је било више разних структура и личности које су имале такав мотив да то учине , ја имам, али није моје да доказујем , да је то неко други урадио, то држава треба да уради. Зашто је , покушајте само да поставите питање и нађете одговор а можда ће вам одговор који је дао тужилац , бивши заступник оптужнице било је и у штампи Милан Драгутиновић. Зашто је морао да оде из предмета? Зашто је морао да оде из Тужилаштва ? Зато што му је било наређено да оптужи – Улемека? Није хтео то да уради, јер је видео да нема ништа од тога. Е, пошто наравно није био послушан , он је добио карту за напоље. Има ту и разних сукоба који су постојали од раније између покојног премијера Ђинђића још од раније, не само ово…. Ја знам када је одржана конференција 5.августа 2000. год., конференција Доsа , тада СПО уопте није учествовао, него је минирао те изборе, ја сам био у ЦрноЈ Гори и видео сам када је Вук Драшковић на „Монитору “ ( Тв станица њихова “ Монитор“) , малтене сваку странку дезавуисао и говорио да он неће да иде са пиличарима, чија странка укупним бројем може да стане у један аутобус. Испоставило се нешто друго, ал да не ширим причу, тада је и покојни премијер Ђинђић био апсолутно против Вука Драшковића, били су и други јел, не говорим и не желим тиме ја да правим било какве инсинуације. Има много оних који су једноставно били противници челника СПО, који су владали Београдом, због неких других ствари, има и тај податак. Али, ја заиста не могу да кажем, ја немам податке, имам информације. Информација је паклена ствар, може да буде и црна и бела и сива пропаганда, тиме се не служим и не желим да кажем да је било ко то урадио. Ја само знам да ови моји то нису урадили, а ко је то урадио ваљда ће се некад јавити.

-По некима Легија је симбол 5. октобра, јер је спречио крвопролиће ….. Данас када су нам отргли Косово, исто оно за које су се припадници некадашњег ЈСО борили , за огњишта изгнаних Срба…. А, кажу остали смо и без војске, полиције..?

- То ме асоцира на zавршну реч, коју сам дао после првог укидања пресуде за Ибарску магистралу. Један део те завршне речи се односио управо на то. Суштина је била страној служби и оних који деле овај свет како хоће, суштина је била да се потпуно демонтира Државна Безбеност и успели су! На суђењу за Ибарску магистралу доведено је ни мање ни више, него најмање 30 припадника тајне службе, служба праћења и осмтрања итд, па тој тамо агенцији било које државе није било потребно да се бави шпијунажом, довољно је било да пошаље било коју секретарицу , да им попише имена и да их сними, а онда оптужити челнике ДБ-а , као што је Раде Марковић итд и ту убацити- кога? Убацити Легију! Зашто Легија треба? Треба да би се растурила јединица. Јединица је и пре тога била изложена разноразним притисцима итд. То је била једна од најелитнијих јединица у Европи, најспособнија, та јединица је много, много учинила на Косову, да спасе српски народ, та јединица је стала у одбрану 5. октобра, на челу са Легијом у одбрану , спречила крвопролиће братско, грађанско, народно крвопролиће. Када су успели да демонтирају и да разбију ту јединицу, а наравно овде су имали свесрдне послушнике у Србији, предходно су кренули на војску. Успели су да демонтирају и војску. Ни војска ја то знам и из других избора а зна се то и јавно, више нема ону борбену моћ и способност ни способност ни 80% у односу на оно време какво је било предходно. Значи, уништити и демонтирати Државну Безбедност , заједно са најзначајнијом елитном јединицом борбене намене, коју има једна држава, демонтирај војску, а онда ти је лако да контролишеш све . Пре свега – економију. Није њима стало, нека буду на крају крајева победници и они које они и не воле и они ће доћи по своје, победници на неким референдумима итд. Битно је шта су ови пре тога урадили . Распродали Србију, демонтирали војску, демонтирали ДБ , војска је потпуно исјкомпромитована да нема више онакву снагу какву је имала пре. Нажалост и ја сам грађанин ове земље, али ја то тако гледаm. У том контексту има Вук Драшковић и Даница итекако да одговарају. Јер они перманентно пљују по нама..

– С обзиром да се Милорад Улемек успешно опробао и као писац, да ли је наставио и даље да пише, односно ствара?

- Очекујте ускоро наредну књигу!

-А сад ми реците овако, уколико се појави неко заинтересован да напише роман, односно преточи 416 дана Улемековог скривања у књижевно штиво , јер је тај временски интервал изазов за писца, а деси се да је у питању “ женско перо “ , да ли би Улемек имао нешто против?!

- Ја не могу наравно унапред да се изјашњавам о његовој одлучи, јер то је само искључиво његова лична одлука, али имајући у виду да је он подоста детаља, не сасвим , али подоста детаља изнео, јавно на главном претресу, не мислим да би требало да одбије! С друге стране није он ни мало сурењив у смислу некаквог, шта знам форсирања или преферирања мушких писаца у односу на женске писце! Н А П Р О Т И В ! Има једна изузетно значајна књижевница и новинарка и тако даље, нећу да јој помињем име….., Јер изгледа кога год ми похвалимо , тај не ваља и није добро за њега, али и са њом имамо изузетну сарадњу , а он је имао и раније !!!

- Каква је Ваша сарадња са колегама, има ли зависти ? !

- Моја сарадња са колегама је увек била крајње коректна, тамо где је неопходно да се ради тимски, да се ради и непосредно ближе, ближе садржински …. Иначе, ако је питање усмерено на то каква је уопште сарадња, без да ли смо у истом предмету или не, сигурно да постоји код неких људи сурењивости , јер то је својствено људима, али ја за сада још нисам, на срећу нисам ни на који начин добио неке поуздане податке…. Информације, то одбацујем у старту, зато што сматрам да су погане и могу човека да одвуку тамо где никад не би ни отишао, али ја нисам добио те податке, да ми је неко иза леђа нешто ружно рекао, урадио итд…. А што се новинара тиче , то хоћу да кажем иако није било такво питање , са већином имам изузетно добре, коректне односе и штапманих и јавних електронских медија. Осим са Б 92 , са којима никада нећу успоставити било какав контакт, нити ћу им дати било какав интервју, док се не промени уређивачка политика. То није сада први пут да сам то рекао јавно. Али знам да то многи секу и не објављују.

– Осуђујете ли претње и нападе на новинаре , с обзиром да ни Ви адвокати, без њих не можете да пласирате истину јавност?

- Сад треба поћи од оног основног питања, шта је истина? Јер, ја знам једну страшну, стару новинарску логику. Свака ружна прича је добра прича, она продаје новину. Ружна вест је добра вест! Секира ради. Таста убила зета, зет убио ташту , итд. Због тога асочирам и постављам питање, шта је истина? Међутим, што се тиче основног питања, апсолутно, осуђујем сваки напад на било кога, а посебно на посланике јавне речи. Новине су потребне, новине су преко потребне, да човек зна где живи, како живи, с ким живи. Али, обично страдају и обично су изложени нападима они новинари који су храбри и који поштено износе, своја знања или сазнања . С друге стране некажњено пролазе они који се баве памфетским садржајима у својим текстовима итд. Апсолутно сматрам да новинара треба посебно заштити, али такође од новинара треба тражити да заиста поштују истину, ако ништа друго, оно макар двосмерно питање , ако неко неког напада, мора се чути и од овога који напада шта има да каже, али чути и од онога што је нападнут , па онда објављивати . А не бити једностран и протезирати ово или оно. И при том дакле и у таквим ситуацијама ја се не слажем са новинарима. Обрачунај се законом дозвољеним средствима, па шта ћеш добити питање је правосуђа, такво какво јесте. А некад ће ваљда правда и да победи !

Разговарала: Славица Јовановић

 Славица Јовановић  

ПОДРШКА АДВОКАТУ НЕНАДУ ВУКАСОВИЋУ 

Осуђујем напад на угледног београдског адвоката Ненада

Вукасовића, кога су маскирани нападачи, подмукло, кукавички и

злочиначки напали, пребили и сипали му киселину у очи, са циљем да га

заплаше,  ућуткају или још црње- убију !

Јасно је ко дан, овим је бачена рукавица у лице и полицији и

правосудним органима.  Време је да из ове ћутаонице,  коначно неко

проговори и да раскринка, крволоке, џелате, коловође врзиног кола

криминала,  бездуsнике  и нељуде. У време кад вребају гиљотине и

главосече и кад је глава на пању,  кад невидљивим егзекуторима највише

одговарају безгласни i  безглави, а највише мртва уста која не

говоре,  у време кад је реч истине на самрти...Треба ли да заувек

заћуте они који  превише знају  и који разоткрививају  упадаче

реч....Неко их мора зауставити,  упрети кажипрстом, скинути им маске,

натерати их да проговоре,  док се не отвори Пандорина кутија,  или још

горе црна кутија нашег пада.

Напад на голоруког адвоката са циљем да се обогаљи и  ослепи, 

за сваку је осуду,  посебно у време кад се ожилио криминал и пустио

дубоко корење не само у криминалним свету, него и у свим друштвеним

структурама,  част изузецима и кад владари улице надјачају и владаре

суднице и све постојеће законе.  А свако ко благосиља зло,  упућује

јасну поруку да му је циљ да се доведе у питање стабилност земље а

грађани  буду застрашени, огорчени, несигурни и без заштите.

Данас је на жртвенику насилника био Ненад Вукасовић, а сутра ће

бити неко од нас.  Уједање за језик не помаже.  Треба подићи i глас и

буру.  Огрлатити. Уважени адвокат Ненад Вукасовић је увек био

непоткупљив,  пожртвован,  несаломив,  непопустљив,  усуђивао се да

говори оно што нико није и то је вероватно неком засметало. На

суђењима правио искораке, говорио без устручавања,  тражио

ослобађајуће пресуде, као што би учинио сваки бранитељ на његовом

месту, никад ничији рукољуб, ни климоглавац.

Годинама познајем Ненада Вукасовића и могу да потврдим да је

човек за поштовање, увек отворен за сарадњу са новинарима и могу да

кажем из личног искуства да ми никад ни један затражени интервју није

одбио,  да је говорио без длаке на језику,  да су му образ част и

углед на првом месту.  И поред многобројних обавеза радо се одазивао

заједно са Вељком Губерином легендом српске адвокатуре, на књижевне

вечери које сам организовала, како ја тако и моје колеге и увек је на

тим скуповима био радо виђен и драг гост.

Током 2006. године као новинар, добијала сам телефонске претње

смрћу и тада су реаговавале не само моје колеге новинари, Удружење

новинара Србије и Медијска организација југоисточне Европе (СЕЕМО) са

седиштем у Бечу,  већ међу првима су ми подршку пружили и адвокати

Вељко Губерина и Ненад Вукасовић и други којима сам такође захвална и

то се не може заборавити.

Али, сипати неком киселину у очи, што је може се рећи случај без

преседана и не дај Боже, никад више ником да се деси ни у најгорем

кошмару.  Уколико истраживачи не открију маскиране нападаче, не

потруде се из петних жила, само ће им дати сигнал и осоколити

насилнике да постану још гори,  а грађани ове земље биће заплашени, у

тунелу без краја и тонуће у живо блато несигурности.

Због овог случаја и многих од раније нерешених,  неко треба да

удари шаком о што и оштрим гласом, наоштреним ко белегијом да сасече

криминал и каже :- Е, сад је доста! Стоп - насиљу! Под "  хитно " !

А то би управо требало да уради министар полиције,  инсистирајући на

поштовању реда и закона у овој земљи.  Ако  бранитеља нападају, људе

који само савесно раде свој посао за који су се школовали, а шта да

очекују обични смртници !?   Ово је задатак за надлежне институције,

државне и правосудне органе, јер им не вреди ни златном оловком да

пишу ако не остављају никакав траг  и не виде се резултати. Ником из

надлежних  служби  неће пасти ни круна са главе, ни венац од ловоровог

листа, ако зауставе "недодирљиве",  разоткрију,  раскринкају,

обнародију,  открију кривце и у својим редовима,  част изузецима,

очисте кукољ од жита. Недопустиво је да народ живи у страху.

Не стајем ни у чију одбрану, али ко зна колико невиних лежи у

затвору, док  су криминалци на слободи и жаре и пале  у свим

друштвеним структурама.. Данас кад нам криминалци дишу за вратом, а и

многи починиоци тешких кривичних дела нису никада откривени, кад се

пљује у лице Правди и забада прст у око истини,  несме нико да се

погрби,  заћути,  држи језик за зубима. Неко их мора зауставити и

пресећи Гордијев чвор.  Не живимо у време смиља и босиља, анђела над

анђелима и безгресника  живимо у време сурове реалности, у време

митарења птица ругалица, пресвучених у ново перје.  Није људски да

грађани живе у страху,  полиција мора да заштити живот сваког

грађанина ове земље.  Доста је доушника,  насилника, ухода прошлости,

дојављивача, монтираних процеса, прислушкивача подмичених   у  свим

друштеним структурама, (  опет част изузецима) и ћораве правде. 

Охрабрује податак да ће у знак протеста због напада на колегу

Вукасовића Адвокатска комора Србије обуставити рад на 24 часа, 12.

јуна. 2012. а да ће им се придружити и колеге из Републике Српске и

Федерације БиХ  .

Ненаду Вукасовићу желим брз опоравак, а истражним органима да

што пре кривце  открију и казне. 

INTERVJU: LEGIJA PROGOVORIO

INTERVJU: LEGIJA PROGOVORIO

У Мачванском Прњавору у врзино коло криминала и злоупотреба уплетени Драган Ердевички Лела , председник МЗ , Ђорђе Живковић , „Референт за продају магле“ Душан Радосављевић и други

Текст постављен од стране: Славица Јовановић

У Мачванском Прњавору у врзино коло криминала и злоупотреба уплетени Драган Ердевички Лела , председник МЗ , Ђорђе Живковић , „Референт за продају магле“ Душан Радосављевић и други

У Савету Месне Заједнице у Мачванском Прњавору одавно влада безвашће , тиранија , криминал , непотизам, злоупотреба службеног положаја, корупција и сви су свакоме род . Нико не сме да писне јер су ту извршиоци најтежих кривичних дела почев од убиства, силовања, покушаја силовања , фалсификовања , злоупотреба . Покупљени с коца и конопца . Ко испод вешала . Човек би помислио да би поплава боље избацила . Кренимо редом : Председник МЗ је Драган Ердевички Лела по занимању електричар који по потреби својих СПО – ваца , где год је потребно има да се успентра и постави камере, јер шпијунирати противнике и знати шта ти поштени грађани мисле , значи добити битку унапред . Ко је заправо Драган Ердевички Лела, то је најобичнији преварант и алкохоличар који најчешће своје слободно време проводи на Дрини у викендици са топлом братијом , где по причању мештана обавља своје педерлуке заливене капљицом ракије . Целог века Драган Ердевички Лела се хвалио и узимао од лаковерног народа новац како извори тврде да им среди све што треба у полицији или у војсци, где он наводно има дебеле везе ?! Многе је људе преварио , а није баш да нема кривични досије . Драган Ердевички Лела дружио се са Љубишом Петрешевићем старешином судија за прекршаје у Шапцу и председником Дисциплинског Суда Боксерског Савеза Југославије , који је умро под врло сумњивим околностима , а обдукциони налаз указује да је можда чак и убијен . Ту ноћ кад је дошло до те мистериозне смрти и Љубиша Петрешевић кренуо из Шапца према Новом Селу и попио своје последње пиће у ресторану „Брадина“ у Слепчевићу , након ког је само осамсто метара даље чудно заспао за воланом и слетео са пута , дана 25. 8.1998. године . Ту ноћ Љубишу су чекали у Новом Селу и Драган Ердевички Лела и поједини боксери , али га нису дочекали . Ту ноћ неки су славилии и у лимун жутим колима , са одврнутим звучницима до даске Препознаће се “ они“ .. У то време по Мачви и одређеним дискотекама диловала се дрога на килограме , а кажу био је упетљан и неки стари боксер из Лознице или можда Шапца који је умро пре годину, две или више . Ово је прича чији су извори потекли од униформисаног лица , а међу униформисанима био је и Љубишин отац полицајац Симеун Петрешевић . Ту ноћ нестала је Љубишина торба са лица места и из ње највероватније и многи документи . А с ким се све“ закачио“ Љубиша који је као судија за прекршаје многе прекршиоце закона казнио, али му је најтеже падало да казни неког сиромаха коме су саобраћајци написали прекршајну пријаву због ћелавих гума . Кажу , највише је био у сукобу са“ Барабом „. Бараба је из Петковице и од Веселиновића , кафеџија , у Шапцу има кафану , кажу добар човек , позајмљивао људима новац , сад дал је зеленашио или није то они који су ишли код њега знају. А и ти Васелиновићи из Петковице нису баук . Из Петковице је и Миломир Веселиновић бивши начелник шабачке полиције , из Петковице је и Весна Веселиновић судија Врховног Касационог Суда , из Петковице је и Гојко Веселиновић шурак Душана Радосављевића окорелог и заклетог СПО-вца , бившег председника Скупштине Општине Шабац . Гојко Веселиновић је како се говори сем што је алсфвалтирао путеве у Петковици неки чак тврде да је то лично урадила Чуметова фирма , јер је Чуме наводно власник каменолома и манастирских шума , али је једно сигурно да је Гојко преварант, а и суди се због туђе шуме коју је продао као своју , а како извори тврде воли да се представља се као припадник БИА и показује некакве лажне легитимације, чему га је највероватније научио његов зет Душан Радосављевић који себе назива“ референтом за продају магле „. Ништа необично да се по неким изворима Гојко Веселиновић не налази и у Савету Дома Културе у Мачванском Прњавору , који води Калабић звани Зврка , такође окорели СПО – вац , чији је брат добио телад од споменуте странке . Да се вратим на Љубишу Петрешевића , о чему је он то могао да има сазнања, те су се многи уплашили ?! Имао је и те каква , о диловању дроге у појединим мачванским селима , али исто тако о заточеним малолетницама , које су подвођене богатим клијентима , а о каматницима и зеленашима сувишно је говорити . Драган Ердевички Лела се дружио са Љубишом , који је мистериозно и напрасно умро за воланом . Или је можда убијен . Окорели СПО – вац Драган Ердевички Лела убачен је у СПС као делегат и ту је више од десетак година , све што се дешава у СПС то Лела комбинатор превара и намештаљки, злоупотреба јавља СПО-вцима . Истовремено такозвани педер Лела или Леша како га још зову нераздвојан је са Миливојем Веселиновићем званим Лепотан , који је такође СПО – вац али је и он убачен у СПС где је наводно делегат . Миливоје је такође члан савета МЗ у Мачванском Прњавору . Миливоје је из Петковице, живео је у Ријеци где је у болници радио као домар, али је био хапшен због многобројних крађа , како су му и синови рођени у Ријеци Миливоје Веселиновић је прихватио католичку веру . Син Миливоја Веселиновића Жељко Веселиновић одговоран је за погибију рођене сестре потписнице ових редова шахисткиње Слађане Јовановић 21. годину . Жељко по занимању столар је ожењен Весном Веселиновић судијом Врховног Касационог Суда, многи тврде пријатељицом Нате Месаровић . Весна је такође из Петковице. И Миломир Веселиновић бивши начелник шабачке полиције који се истакао током акције „Сабља“ , потписници ових редова претио је смрћу . А прети и Миливоје Веселиновић већ двадесет година , али њега полиција не дира . Заштићен је ко бели медвед јер га чува криминална родбина . Познато је да је Миломир Веселиновић велики пријатељ са педофилом, силеџијом , екуменистом Лаврентијем алиас Живком Трифуновићем који на Соко Граду дочекује представнике секте Хари Кришна и светске темпларе и води свештенике Папи на поклоњење у Ватикан, те га многи називају Лаврентије Ватикански Рукољуб .. Лаврентије је десна рука Вука Драшковића а његови свештеници који су се баш истакли у СПО су ђакон Љуба Ранковић уредник Гласа Цркве страначког гласила , поп Воја Петровић у чијој се кући и налази седиште СПО у Шапцу у Карађорђевој , као и прота Срећко Радосављевић отац Душана Радосављевића “ референта за продају магле“ а многи кажу и клептомана . Кренимо редом : Потписница ових редова добијала је смртне претње од Веселиновић Миливоја чији је син одговоран за смрт њене сестре , Миливоје делегат СПС заједно са Лелом су кукавичја јаја СПО , потурена Дачићу као кртице . Потписници ових редова јасно је стављено до знања да ће бити мртва уколико буде покушала да одржи било какав културни програм у Дому Културе у Мачванском Прњавору , а да се манифестација „Песмодари мира“ посвећена мојој сестри Слађани Јовановић шахисткињи , не сме одржати ни по коју цену . У питању је међународни књижевни конкурс на који су се јавили песници из целог света , али зборник књижевних радова не сме ни под тачку разно да се промовише ни песничка светковина одржи у Мачванском Прњавору . Зато што то не дозвољава пријатељ Драгана Ердевичког Леле Миливоје Веселиновић и његова криминална родбина . Аутор ових редова јавно пита : Да ли Миливоје Веселиновић зна како је и на који начин умро Љубиша Петрешевић судија?! Убеђена сам да то он и његова криминална родбина из Петковице и те како знају . Јавно питам : – Миливоје Веселиновићу да ли си ти убица Љубише Петрешевића судије ? Имам превише разлога да сумњам да јеси . Вратимо се на педера како га зову или педергуза Драгана Ердевичког Лелу , највећу срамоту коју је он изрекао и пљунуо на све прњаворске претке је следећа : Када је католичкох хуманитарној организацији Каритас из Шапца саопштио да су они “ Срце Прњавора“ . Колико су католици „Срце Прњавора“ , најбоље је знао велики пријатељ Срба Арчибалд Рајс који је био почасни грађанин Прњавора јер је писао о злочинима аутроугарске војске над србским становништвом. Само стотинак метара од Лелине куће налази се спомен- костурница са костима побијених Срба од стране аустроугарске војске , а још што метара даље споменик прњаворцима које су стрељали ти исти његови католици . Прњавор се са добијена четири шпорета за огрев од католичког Каритаса попишао и попљунуо на своју историју . На ватри тих католичких шпорета давно су убијана срца Срба и срца Православна, мецима и рафалима , да нам се траг затре . Али , шта рећи коефицијент Драгана Ердевичког Леле је раван пилету , те у складу с тим се и у складу са својим дринским љубавницима и понаша . По неким изворима чак и у Катастру не достаје имовина коју је некад поседовала МЗ Прњавор, ово се односи на земљиште , гласине се шире . Што се тиче зграде МЗ Прњавор разноразним фалсификатима отета је од мештана Прњавора , који су је изградили самодоиприносима а ко није имао да да новац за изградњу исте, морао је у надницу да одради . И сад разноразни су приватизовали, отели и узурпирали зграду МЗ Прњавор . У једном од локала налази се књижара – фотокопирница и агенција Избор , а сада мењачница власника Негована Станарчића, десне руке преваранта века Млађана Динкића . Други локали припадају Николи Глигорићу који је ту држи маркет Женева , али је његова сестра из околине Крупња удата за рођеног брата Ђорђа Живковића . Никола и његова браћа су на чудан начин долазили и до простора где су се некад налазиле чувене „Намине “ продавнице у Прњавору и Лешници , а многи га доводе у везу са покојним Јованом Зебићем . Као власник Спејс нет Интернета, наводно је био озвучио пола Прњавора заједно са муслиманом из Тузле Сафетом Бошњаковићем , а говорило се да зна ко је колико пута прдно и у станици полиције у Мачванском Прњавору , јер је преко својих веза све слушао . А полицији о којој не би кружили вицеви да је мудрија није пало на памет да су им можда у тастатуре убачени програми за шпијунирање рачинара, све до прислушкивача, Николина ташта је педофилка Светлана- Кокановић – Ћирковић , а таст му је Милан Кокановић бивши робијаш, који је у немачким затворима провео више од 12 година због крађа и због кога су касније многи невини робијали , јер Никола има везе са “ Удбашима“. Никола има заједничких тачака И са Душаном Радосављевићем јер је и он је био некад у СПО али су га касније убацили мало код Коштуничиних да шпијунира . .. О Ђорђу Живковићу потпредседнику МЗ Прњавор најбоље ће рећи други који су се обратили редакцији да разобличе све те преваре . Живковић је СПО – вац , али је одједном прешао у СНС и просто неупућени да поверују да толико воли Александра Вучића , а највероватније би га растргао зубима ко и остали СПО -вци у души , а у разним странкама на папиру . СПО им је давао намештена радна места, највише су се накрали за време док је билборд Вука Драшковића красио МЗ Прњавор . Што се Душана Радосављевића кренимо редом . Његов отац прота Срећко Радосављевић по неким тврдњама парох у Бадовинцима истеран је из службе , наводно јер је човеку чији је син јединац погинуо у саобраћајној несрећи долазио сваке ноћи у поноћ маскиран узвикујући : – Дај цркви кола ! Док није разотркривен . Други опет причају да је направио саобраћајни удес и тражио од Бадовинчана да му исплате одштету,јер су му се на путу “ указали анђели“ , трећи веле да је био велики швалер и да је једна жена морала да иде на ушивање и крпљење после састанака с њим , али исто тако говоре да је имао обичај да пипка малолетнице . Сад шта је тачно то ни он сам не зна . Прота Срећко Радосављевић је један од оснивача СПО и на почетку рата у цркви му је пронађена радио- станица, више пута хапшен и сумњичен за шпијунажу . Често боравио по иностранству одакле се враћао са огромним свотама новца. Блиски пријатељ екуменисте Лаврентија Трифуновића . Хвалисав са својим родбинским и другим везама у полицији . Ако га неко пита за кућни број, о час посла издиктира телефонски број станице полиције у Прњавору . Зна да назове и да прети уколико неко нешто против Драшковића и Лаврентија и њиховог католичења србског народа напише . Због њега је наводно и стари свештеник Вуја извршио самоубиство, скочивши у Саву са моста ,јер наводно Срећко по доласку у Прњавор није дозволио Вуји да остане још неко време у парохијском дому . А где има дима има и ватре . Хвалисави Срећко десна рука Вука Драшковића велеиздајника и страног плаћеника, по многима наручиоца убиства српске деце у кафићу Панда у Пећи , кога финансира нарко – мафија, а и шеф му је обезбеђења Неле Сувајџић нарко дилер . Осим што се хвалише са својим везама са удбашима још једна његова жвака је да је био први момак жене Јусуф – Спахића и да је он тај који раздевичио .. Редовно се могао видети у друшту Владе Станимировића проте такође СПО – вца , чија је ћерка Љиљана Станимировић била начелник психијатрије у Шапцу . Док је радила као лекар опште праксе у Дому Здравља у Мачванском Прњавору Љиљана Станимировић покушала је да изврши самоубиство због неузвраћене љубави , а њена неузвраћена љубав је протођакон Љубомир Ранковић , уредник страначког гласила СПО трбухозборац Вука Драшковића. Захваљујући тој мрачној тајни „докторке“ Љиљане Станимировић многи су добили посао нелегално и ухлебили се , јер њен богати отац нема мушку децу и богато је чашћавао све који су били спремни да ћуте . Тако да су у Дому Здравља у Мачванском Прњавору готово сви запослени са чланским картама СПО .Тако је и у МЗ Прњавор .“ Доктор “ Љиљана Станимировић као и њен отац су од оснивања у СПО , али како је пожелела да напредује учланила се у СПС код Дачића , а Дачић глуп ко точак док укапира они ће сви бити на руководећим местима и непослушне слати или у раке или у лудницу . А опште је познато да су у манастирима без икаквог лекарског надзора лечени наркомани све до случаја „лопатања“ , а извори тврде да су се нарко – дилери досетили и по манастирима разносили дрогу , што би евентуално и у случају да су пронашли опијате , био би бибер за псе трагаче, јер су имали већ унапред смишљен изговор , да су их нашли су код штићеника . Љиљана Станимировић је пријатељица Душана Радосављевића . Душан Радосављевић толико је заљубљен у Вука Драшковића да је чак и своју жену коју јер наводно упознао у манастиру Илиње у Дубљу или тамо негде, али је близу места где је својевремено полиција у близини манастира запленила на стотине саксија марихуане , а није далеко ни од оних извора топле воде где народ иде да се купа , а ту је негде и тајно борилиште , односно организују се врло уносне борбе паса ,е ту негде у том неком манастиру у близини , где се окупљају присталице Драшковића и они су се упознали .. Бар је тако некоме причао, свидела му се јер је и она заљубљена у Драшковића . Уколико не знате како изгледа супруга Душана Радосављевића , замислите Вука без браде и то вам је то . Душан Радосављевић никад није радио у својој струци као наставник физичког . многи кажу да је неподобан јер воли да штипка девојчурке , али се у политици прославио . Себе назива референтом за продају магле . Овај бивши председник Скупштине Општине Шабац , воли да изиграва и полицајца односно да легитимише људе, од потписнице ових редова својевремено је тражио да му донесе радну књижицу на улазу у зграду Душана Остојића 1 у Шапцу , нудећи јој куле и градове и да ће да се разведе уколико иста прихвати његово удварање . Његов потрчко је Милован Лекић звани Браца кога он назива „Гинисов рекордер“ , Браца Лекић некад атлетичар који се моли пред иконом Данице Драшковић , је својевремено како су кружиле гласине заједно са фотографом Зорбићем кришом снимао и фотографисао атлетичарке а кажу неке малолетнице су приморавали и да их орално задовољавају . Дакле Браца педофил . У ране радове Душана Радосављевића великог лажова и преваранта а многи трговци тврде и клептоманауправо ћемо завирити, говори се да је хтео хлеба без мотике , те је започео и порно каријеру . Међутим већ на првом снимању у просторији у којој су се налазили као декорација многобројни бели лептири , показало се да Душан није обдарен за такве сцене а и још нешто, доживео је потпуни фијаско,јер му се на партнерку није дигао, али на камермана јесте , на шта је овај побегао главом без обзира . Остало је да се прича да је група силних и бесних доколичара и нерадника жељна забаве и разоноде , одлазила и постављала камере у викендицама или у кућама где су знали да ће се састати момак и девојка а после их са тим снимцима уцењивали и компромитовали . Често се пео и на прозоре да воајерише , заједно са Брацом Лекићем . Шта год би покушао није му ишло од руке , а онда се досетио да би могао од анонимних песника да „присваја“ песме и да их продаје на естради . Кум Душана Радисављевића је Чедомир Рајичић звани Чеда Чворак , некад држао дискотеку и у њој “ лутку на надувавање“ , тако су бар причале извесне Чокешинке . . Његовом оцу Срећку Радосављевићу како је испричао један покајник никако се није свидело што је отац Чеде Чворка Михаило Рајичић у књизи о Прњавору написао да му је јасно због чега се у црквеној порти налази биста великог пријатеља Срба Арчибалда Рајса , али му није јасно одкуд ту споменик Карађорђевићу , кад Карађорђевићи нису имали никакве везе са Мачвом ?! Читаоци овог текста то могу пронаћи у горе наведеној књизи , те су се Радосављевићи , постарали да се са Рајичићима окуме и да их убеде да и Карађорђевићи има да буду у Прњавору , иако их никад није било . У то време дружио се и са Ћаркићима , који су имали мали бедни кућерак, али по приступању СПО добијају неки многи тврде намештен судски процес и огромне своте новца . Кад је долазио Престонаследник тиква између Душана и Чаркића је пукла, јер су се побили око неког меса .Преко пута цркве је и адвокатска канцеларија Чаркића адвоката , а и он је Вуков који је скренуо с памети и ако увелико прешишао шесту деценију , спопада девојчице Несрећни Душан Радосављевић познат је и по упадању људима у куће уочи избора да их убеђује да гласају за Драшковића , буквално да их приморава , да их сачекује испред гласачких места пре и после, одвози, довози . И потписницу ових редова знао је да пита за кога је гласала ?! А ако треба на гласање има да довезе и оног на самрти јер је битан сваки глас. Са напредовањем СПО и нелегалним запошљавањима родбине и пријатеља напредовао је и Душан Радосављевић , толико да ретко ко да је могао да извади неки папир или документ , личну карту или пасош а да Душан не посредује . Прво одеш код њега сад дал га частиш ил не частиш то он зна, али се знало шта треба да се однесе извесној Снежи што ради на изради докумената, а то су бомбоњера, највећа чоколада , неко скупље вино, може и виски , е сад приде , то би ваљда требало да знају они из сектора против корупције под условом да нису у странци Вука Драшковића! Напредовањем Душана Радосављевића , напредовали су и ћерка Мике Вучетића бившег командира станице полиције у Прњавору Мачванском Виолета Вучетић , коју је лично Лаврентије запослио у Патријаршији , док је Душан Радосављевић запослио у Подринском телеграфу власника Николе Глигорића Женеве , чији је уредник био Милан Милинковић самозвани новинар кога у просторијама „Гласа Подриња“ зову још и сељак , Милинковић најпознатији као новинарчић Гласа Цркве лечио се од алкохолизма, док му јеи жена Ивана Срдановић како причају наркоманка и такође чешћа пијандура била у редакцији, Ивана је иначе сестра од рођене тетке ташти Николе Глигорића Женеви , Светлани Кокановић Ћирковић педофилки, чији је и отац Света био познатои педофил, који је живео продајући продајући и растурајући дечију порнографију а многе од те деце и сам је фотографисао , Миланова рођена сестра Миланка удовица из Рибара , држала је у Шапцу радњу за масажу и опуштање а какву можете замислити . Дугогодишња „пријатељица“ професора Миролуба Мердовића Црногорца , председника шабачког Шаховског Клуба са којим је излазила код Миће Брадине у Слепчевићу и на остала места где се окупљајуи СПО- вци , браћа Лукићи из Шапца итд . Мердовићев најбољи пријатељ је рођени брат Нелета Сувајџића нарко- дилера , шефа обезбеђења Вука Драшковића , Мерду како га зову сумњичили су за издавање лажних диплома , тако се навелико говорило . А нико се не би изненадио ако у шах клубу види истовремено и Сувајџића како седи а у његов близини и ћерку жене која ради у одељењу за наркотике . Иначе, ако би неком посебно женском створењу наудио Мердовић одмах спомиње УКП и одељење за високо технолошки криминал што само говори на које су се лествице Црногорци Даничини попели . Душану је кренуло тек кад се оженио , шурак Гојко Веселиновић врло вест лажов и преварант а кажу и познаник Чуметов , продавац туђих шума , најпознатији по лажном представљању да је припадник БИА и да се зове Младен . Душан Радосављевић је двадесет четири часа на услузи Даници Драшковић којој редовно подноси извештаје са терена . А већ дужи временски интервал преко наводно неких фирми убацују у поједине поште и полицијске испоставе рачунаре озвучене и са програмираном тастатуром за шпијунирање . Својевремено су из Центра за социјални рад тражили његовог брата Вула , јер наводно свог редардираног сина веже ланцима и то Мира Обренчевић из Шапца , врло истакнута чланица католичког „Каритаса“ . А кажу ни брат му нема среће са шураком , на радио ТИМ – Прњавор спомињан је у вези са некаквим дуваном . Толико о породици Радосављевићи – Драшковићи како их зову . Такав преварант и лажов који је добро плаћен као и његов отац да католици српски народ се за све пита у Мачванском Прњавору . Јер кажу, држи полицију у шаци . Ако он каже да хапсе неког невиног, има да га ухапсе и да му напакују све што затреба , јер је он толико моћан и у сваком моменту зна сваку изговорену реч . За те слушне апарате америчке производње Љуба Ђакон од Лелића који је крао од школских другова у основној школи још , ова фукара, алкохоличар и кукавица , мудоња само док отима микрофон , врло лако ће постати безмуди уколико настави са католичењем српског народа, јер му Срби Православци поручују да ће му муда висити на сред Теразија , а швалер Љуба Ђакон приплодни који на заказане интервјуе долази у купаћим гаћама, у у кафанама у сефдаху са себе цепа одећу и пева испод стола . На почетку рата „заврнуо“ државу за вишемилионски порез који није платио на име четничких песама које је снимао са хармоникашем Миленком Божићем званим Мотка из Шапца за загребачку дискогрфску кућу , тада су продани милиони и милиони тих касета испод жита , по шумама, ратиштима , преношени чак и у мртвачким сандуцима у једном правцу касете у другом оружје . Рат је а и ђакон ојачао , Вука финансира ауто и нарко мафија, има своју паравојну формацију , не само да силују Муслиманке већ ови криминалци силују и Српкиње и плачкају српске куће . Тај Љуба Ђакон је идејни творац Вука Драшковића чији је отац Видак Драшковић наредио да се стрељају србски цивили и србска деца . Е једног таквог јаловца и једног таквог издајника величају у Мачванском Прњавору , посебно у МЗ на чијој је згради деценијама стајао билборд Вука Драшковића . Одут вероватно и сав овај криминал и сви ови родбински односи и ове отимачине, проневере, фалсификати итд …. А све ово најбоље нек илуструје обраћање грађана Прњавора који желе да информишу како јавност тако и полицију , наравно не ову локалну , која је подмићена о мутним работама који се дешавају у МЗ и за које неко треба да робија. А ко ,то би требало да испита полиција .

Идемо редом …Без икакве цензуре :

МИСЛИМ ДА СИ ОБЕСМИСЛИЛА ЦЕЛУ ПРИЧУ…КАКО…ПРЕБАЦИЛА СИ АКЦЕНАТ НА

ПОЛИЦИЈУ А НЕ НА ВИНОВНИКЕ КОЈИ ТРЕБА ДА СУ У ЦЕНТРУ….У ЦЕНТРУ СУ

САМО У НАСЛОВУ…ПОЕНТА ЈЕ ПОПЛАВЕ СУ БИЛЕ МНОГО ВЕЋЕ ЗЛО ГРАЂАНИМА

НАПРАВИЛА ЈЕ ЛОША ВЛАСТ НЕГО ДРИНА…КАКО ЈЕ МОГУЋЕ ДА НЕКО КО ЈЕ

ИЗАБРАН ОД НАРОДА БЕЗ ОБЗИРА КОЈИМ ТРИКОВИМА И КАКО, ЗЛОУПОТРЕБЉАВА

ПОЛОЖАЈ КОЈИ МУ ЈЕ НАРОД ПОВЕРИО И ЗАСТУПА ИНТЕРЕСЕ СВОЈЕ,СВОЈЕ

ПАРТИЈЕ КУМОВА РОЂАКА…

У ПРЊАВОРУ ЈЕ ОТВОРЕНА И 19-ТА КАФАНА НА СТАДИОНУ ФК…ЧИЈИМ

ПАРАМА…ГРАЂАНА ПРЊАВОРА…КОМЕ ЈЕ ДАНАС ДО ФУДБАЛА…ДАЛИ ЈЕ ТО

САМО УЦЕНА МИЛАНА РИСТИЋА НАПОЛЕОНА ДА ЋЕ ИЗ АКТУЕЛНОГ САВЕТА ПОВУЋИ

СВОЈЕ ПУЛЕНЕ:ЛАЦКОВИЋ БРАНКА, И АНДРИЋ РАДОМИРА-ЧОПА И ТАКО СРУШИТИ

ВЕЋИНУ У САВЕТУ ЈЕР ТИРАНИЈА ЂОРЂА ЖИВКОВИЋА ЈЕ ВЕЋ ОТЕРАЛА 6

ЧЛАНОВА,АКО НЕ ДАЈУ ПАРЕ ЗА ОВАЈ ОБЈЕКАТ…И ЧИЈИ ЈЕ ТО САД

ОБЈЕКАТ…РЕВИЗИЈА ПОСЛОВАЊА МЗ ЈЕ КЉУЧ…КО ЈЕ И КОМЕ ДАО ПАРЕ

ГРАЂАНА ПРЊАВОРА ВЕЋИНА СВЕТА О ТОМЕ НИЈЕ ОБАВЕШТЕНА…

ЕВО КАКО СЕ НАМЕШТАЛА ПОМОЋ ДРЖАВЕ ПОМОЋ ДОБИЈА КУМ ЂОРЂА

ЖИВКОВИЋА КАО И:ДРАГАН ЈОЦИЋ,СТЕВО ПОПОВИЋ,ЂОРЂЕ ПУШКАРЕВИЋ,БРАНКО

СЕЛЕНИЋ,ДЕЈАН АЛАНОВИЋ….СПИСКОВЕ ЗА ПОПЛАВЉЕНЕ САТАВЉА РЕГАН…КО

МУ ЈЕ ДАО МАНДАТ ЗА ТО…У САВЕТУ НЕКОМ НОВОМ ЗА КОЈИ НАРОД НИЈЕ

ГЛАСАО СУ-ДУШАН РАДОСАВЉЕВИЋ,МИЛАН РИСТИЋ-НАПОЛЕОН,РАДИВОЈ

СРДАНОВИЋ-РЕГАН,КУМ БРАНА СРДАНОВИЋ И ЈОШ КО СТИГНЕ ….КО ЈЕ ЗА ТО

КРИВ-ПРЕДСЕДНИК МЗ ЛЕЛА, И ЊЕГОВ ЗАМЕНИК ЂОРЂЕ…О ТОМЕ ПИШИ…ЕВО ТИ

ДОКАЗ ДА ЈЕ КУМУ БРАНИ НАМЕСТИО ПОМОЋ ОД 250000 И АКО МУ ВОДА НИЈЕ

УЛАЗИЛА У КУЋУ А САМО 200 М НИЗВОДНО ИЗБЕГЛИЦЕ ИЗ КРАВИЦЕ НИСУ ДОБИЛЕ

НИТИ ДИНАРА…

Поплаве су биле у мају … Злоупотребом службеног положаја

подпредседник који себе види као апсолутног владара на овим просторима

, ставио је себе на списак за доделу помоћи за поплављене … Ево

слике где живи Ђорђе Живковић , вероватно и знате , ево и извод из

списка за доделу државне помоћи , која се налази на адреси

обновагов.рс . Стигла је помоћ од наших радника из Немачке , то је

пријављено савету ове Месне Заједнице . Поред материјалних ствари и

2300 еу у готовини . Те паре су наводно стављене на посебан рачун да

се као уради нешто . То су предложили Драган Ердевички Лела и Ђорђе

Живковић … Нити је нешто урађено , нити има било каквог трага парама

… Живковић се потрудио да му поштени чланови Савета не досађују и

више не сазива савет МЗ већ качи обавештења наводног савета , а он га

само представља . Кад је реч о додели сточне хране ту је за себе

задржао на тоне концентроване хране мада није био поплављен… Свог

брата Живковић Бранка је поставио за секретара МЗ да би прикрио своје

и Лелине прљаве работе . Кад је реч о помоћи Каритаса Реган је ту међу

главнима . Пре око два месеца код Леле се кркала мангулица у част

Каритаса , а на весељу су били Лела, Ђорђе , Бранко Лацковић , Бранко

Живковић , представници католичка хуманитарна организација Каритас са

седиштем у Шапцу , која тесно сарађује са владиком шабачким

Лаврентијем алиас Живком Трифуновићем , главном Архимедовом полугом

СПО ( због чега многи Православни Срби поручују ђакону Љуби да ће

му муда висити на сред Теразија, ако са својим слушним апаратима , то

јест страначким гласилом СПО „Глас Цркве“ који многи називају и

„Глас Америке“ због католичења Срба прим. ау . ) и Радивоје

Срдановић звани „Реган “ … Буџет МЗ је око 5 милиона динара сада се

крчми на следећи начин : Председник , то јест власник ФК Младост је

Наполеон , такође лице више пута осуџивано због разних кривичних дела

… Он држи под контролом Лачковића и Ћопа који воде пијаће … Његов

син игра за Младост … Ђорђе и Лела пристали су да ФК Младост

уплаћују по 25000 месечно без одлуке Савета МЗ . Напомињем да је

предходних година уплаћивано по 100 000 за челу годину , али тек кад

приложе рачуне .. Сада је изграђен пројекат на игралисту , плаћају се

играчи , плаћају се судије, тренери … Лела је запослио свог момка на

депонији , Ђорђе свог на гробљу и љуљај… Високо ценим Вашу храброст

и истраживачко новинарство којим се бавите … Ово злочиначко

удруживање против Прњавора ће нам доћи главе . Треба хитно

издејствовати контролу утрошка пара МЗ и лопови ће пасти … Имаш

сасвим довољно података …. биће их још . У прилогу достављам доказ о

пријему 120 000 на име обнове објеката за становање , као и кућу једну

од многих које су биле поплављене а нису добиле ни динара . Ако ово

није злоупотреба уз све остало онда не знам шта је … Против ове

двојице био је покренут поступак али се Душан Радосављевић десна рука

Вука Драшковића и Драган Ердевички Лела заклети СПО-вац , потурен као

делегат СПС побринуо да се то у полицији стопира .

Грађани Мачванског Прњавора питају Полицију ?!

Како је могуће да шира јавност не буде упозната да се у

Мачванском Прњавору , сада на власти налазе све сами криминалци ,

некад су то били чланови СПО , а сада има прелетача у СНС …?! У

Месној Заједници Прњавор вишеструки повратник у извршењу најтежих

кривичних дела , међу којима су разбојништава , силовање , покушај

убиства , убиство , да буде подпредседник Месне Заједнице у Мачванском

Прњавору . Да је председник МЗ неко ко је робијао због кривотворења

папира за оружје . Да се на челу ФК Младост налази лице које је такође

робијало и има подебео досије … Паре грађана Прњавора од пијаце се

се преливају у ФК . Прњавор ћути , ћути и трпи . Па докле више ,

проговорите ви .

Обраћање савесних грађана Прњавора редакцији преносимо у целости а исто је упућено и Управи Криминалистичке Полиције Објављено у Анти Цензури

СВЕТЛАНА КОКАНОВИЋ- ЋИРКОВИЋ ИЗ МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА 

ДОШЛИ СМО ДО ФОТОГРАФИЈЕ ПЕДОФИЛКЕ СВЕТЛАНЕ  КОКАНОВИЋ- ЋИРКОВИЋ ИЗ

МАЧВАНСКОГ ПРЊАВОРА  КОЈА И ДАЉЕ РАДИ У ПЕКАРИ "ЛЕКА" ПРЕКО ПУТА

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ !

     Ужас ! Светлана  девојачко  Ћирковић , удато  Кокановић  ради у

пекари " Лека"преко пута Основне  школе у Мачванском Прњавору . Њен отац

Света Ћирковић такође је био познати  педофил. Светлана у Мачванском

Прњавору има велику родбину и успешно се скрива од  блица  фото-

апарата . О њеним настраностима благовремено су обавештаване надлежне

институције , али  без успеха , јер ову болесну жену 52. педофилку ,

родбина успешно прикрива. Уместо Светлане Цеце Кокановић , која је да

би сачувала себе од одговорности , клеватала друге  девојке  и жене

које  ликом  и физиономијом  подсећају на њу , а које нису ни сањале

какве дезинформације  ова подмукла  и болесна жена шири , са својом

многобројном  родбином , неупућени  људи су пљували друге девојке и

жене , које  ликом подсећају , односно личе на њу . Тако да су многи

били у великој заблуди . И овај новински текст послужиће да се  скине

љага са недужних девојака и жена , а да  се ова болесница  упути  на

лечење. Дакле - на психијатрију! Муж Светлане Кокановић  Милан више од

12. година  провео је у немачким затворим због крађа .  Зет им  је

Никола Глигорић  власник  маркета " Женева" који  је  под сумњивим

околностима  узурпирао  зграду месне  Заједнице у Прњавору

а говори се и у Лешници под врло мистериозним околностима , а по неким

изворима до имовине је дошао на чудне начине, а неки спомињу и Јована Зебића!

Али то треба да испита полиција , а не новинар - истраживач попут мене .

Као и како су он и његова родбина долазили и преко кога до продавница

које су припадале "Нами" .....

Издавао је лист "Подрински Телеграф " који је уређивао Милан

Милинковић  самозвани

 новинар  и тешки алкохоличар, оснивач СПО -е , новинар гласила  " Гласа Цркве",

иначе страначког гласила СПО-е ! Милан Милинковић је ожењен сестром од рођене

тетке Светлане Ћирковић - Кокановић Иваном Срдановић, за коју се

говори да је наркоман

и тешки алкохоличар, која је такође била у тој редакцији, као и ћерка командира

станице полиције у Мачванском Прњавору Мике , Виолета Вучетић . Мика је тесно

сарађивао са многим криминалцима и цепао пријаве грађана .

Зет Светлане Ћирковић - Кокановић је такође био у СПО, а онда је убачен у ДСС.

У родбинским односима је и са Ђорђем Живковићем  који је такође био у СПО ,

 а сада је прелетач у  СНС . Николина сестра из околине Крупња је удата за

 Живковићевог рођеног брата. Педофилкин зет је годинама био власник Спејснет

Интернета и на тај начин контролисао и Прњавор и околину , а прича се

да је и многе захваљујући Србском Покрету Обнове и озвучио и нелегално

прислушкивао. Прво би се постарао да кориснику Интернета  " падне систем";

а потом би слао муслимана из Тузле Сафета Бошњаковића " свог мајстора " слао

да подиже систем , где је овај Муслиман иначе блиски пријатељ поменуте

педофилке , односио рачунаре у своју радњу на сервисирање и том приликом

мењао хард-дискове , које није враћао власницима , ни после пријављивања

полицији . То је учинио и потписници ових редова , јер јој је на

наговор педофилке

Светлане , одбио да врати хард - диск и тада је због врло могуће шпијунаже

у корист Вука Драшковића који је велеиздајник и ради против интереса Србије

а највероватније у корист своје муслиманске браће из Тузле, покупио многобројну

поверљиву новинарску документацију и више од пет хиљада фотографија.

Шта је полиција урадила поводом тога, то она зна. Али ако се узме у обзир ,

да је рођена педофилкина сестра удата за муслиманског Рома, а тетка за

муслимана

у Тузли , а сестричина у Петковицу за рођака Душана Радосављевића ,

преваранта и

како сам за себе каже "референта за продају магле"  Оснивача СПО, за кога

већ дуго причају да је клептоман и који је директно под контролом

Данице Драшковић ,

а отац му је више пута саслушаван и хапшен због шпијунаже и држања  радио-

станице у цркви . Све је јасно . Педофилка Светлана у свом јату има још једног

 лопова са подужим робијашким стажом , а са којим иде у манастир

Острог врло често .

 Друга јој је сестра била љубавница битанге кога зову

:"Вози Мишко" , а ту јој сестру зову и " струњача" отуд не чуди , што

се трудила

да љага поштене и часне девојке и жене , које су због њеног шиканирања и

 сличности са њом биле нападане и силоване . Због ње је како се прича

 нападана и силована и Славица Ивановић 1971. годиште  познатија као

"Саманта Фокс", која је после тог силовања , постала изгубљен случај .

Подсећања ради:

У  Прњавору  постоји  списак лопова које полиција не  дира , јер  су  у

родбинским односима са појединим корумпираним  полицајцима из  станице

 полиције у Прњавору , али  зато  хапсе они који никад ништа нису

украли .Због  наведених  овај  текст  ће послужити да се открије дуго

чувана тајна у режији Србског Покрета Обнове и њених криминалаца .

Светлана Кокановић умешана је и у порнографску индустрију . Како је у

родбинским везама са појединим  корумпираним  полицајцима вешто је

избегавала одговорност  за своје изузетно болесне склоности . Како

нисмо успели да дођемо до њене садашње фотографије , објављујемо ону

на  којој је имала 36 година , а фотографисао  је Јован Јекић , такође

осведочени педофил, којих у Мачванском Прњавору има више , највише у

редовима  Србског Покрета Обнове! Тако да  је ово прилика да се

исправи неправда према сваком ко је пљуван и клеветан из уста ове

осведочене педофилке и њене лоповске родбине !

Објављивањем њене фотографије , чини се напор да су девојке и жене које су

због сличности са њом биле чак и силоване , да се неправда према њима исправи

и да се укаже и јавно ожигоше овај педофил . Који и даље ради у пекари "Лека" ,

пута Основне школе ,  једино што сад ради у ноћној смени .

С. Ј.

На фотографији : Светлана Ћирковић- Кокановић

педофилка из Мачванског Прњавора 1996 . године

ZLOCINI VIDAKA OCA VUKA DRASKOVICA RATNOG ZLOCINCA TO IM JE GENETIKA IZGLEDA

                      Sve pohvale Vaseljenskoj TV na istini

VUKA DRASKOVICA SINA PARTIZANSKOG KOMADANTA KOJI JE NAREDIO STRELJANE SRBSKE DECE U KRAGUJEVCU I NA MILJEVINI CETNICIMA I RAVNOGORCIMA SU POTURILI KOMUNISTICKI UDBASI

UDBAS BIO UDBAS OSTO STO POSTO! VISE ON VOLI VATIKAN I STEPINCA NEGO RAVNU GORU

ZNA DA JE VATIKAN I PAVELICA SKRIVAO PA MISLI DA CE I NJEGA DA SE SKLONI OD HAGA!

        Васељeнска ТВ

 
Вук Драшковић (Фото: Срби на окуп)
Злочини Видака, оца Вука Драшковића
у Вести, Хроника 11. децембар 2014.
Београд – Србија треба да подигне спомен обележје у Крагујевцу и на Миљевини за 25 000 побијене невине деце.
Писао сам у „Правди“ и на порталу „Двери“ о судбини 25 000 деце из Шумадије коју су партизани 1945. године побили и бацили у три јаме на Миљевини.
Чекао сам реакцију Србије и власти, али се нико већ две године не јавља.
Чекао сам и реакцију Вука Драшковића, али је о Миљевини и он сада заћутао.
Ја због тога не могу ни да спавам – ни да ћутим.
Да подсетим јавност о чему је реч…
Коста Булатовић, некадашњи лидер Српског покрета отпора каже ми: – Зове нас Вук Драшковић у Гацко.
Пошли смо колима Коста Булатовић, Милорад Хаџи Лазић и ја, Златибор Ђорђевић.
Нашли смо се у кући Видака Драшковића, оца Вука Драшковића. После неодржаног скупа у Фочи (полиција разбила скуп), Вук каже: – Идемо за Миљевину. Колона аутомобила скреће са асфалта ка шуми макадамским путем ка Миљевини. Стајемо и затичемо чобане.
Вук Драшковић држи говор. Цитирам Вука Драшковића:
„На овом месту 1945. године партизани су убили и бацили у три јаме 25 000 Срба из Шумадије. Нико од њих није био млађи од седам (7) година ни старији од петнаест (15) година. Партизани су их на превару заробили на мору, где су очекивали обећане бродове западних савезника. Бродови никако да стигну а онда се појавио авион и бацао летке. На њима је писало да је рат завршен и да им се гарантује слобода и повратак кући. Они су се преварили и предали.
У року од недељу дана сви су овде доведени, убијени и бачени у ове три јаме. Јаме су затим забетонирали“ – завршио је Вук Драшковић.
Био сам шокиран овим сазнањем. Питам чобане – јел истина ово што Вук каже?
Све је истина, одговарају они.
После десет година, 2000. године, зове ме из прогонства Милорад Хаџи Лазић да се нађемо у Чачку на скупу сабораца Драже Михајловића. Дошли људи са запада а Веља Илић им је дао салу Скупштине општине Чачак.
Повела се дискусија и о Миљевини. О томе шта се десило на Миљевини говорио је један од учесника и поновио готово исте речи Вука Драшковића. Али је рекао и следеће:
„А знате ли ко је био командант те партизанске јединице? Народни херој Владо Шегрт.“
„А знате ли ко је био заменик команданта? Видак Драшковић.
Питам само Вука Драшковића – да ли је ово тачно?“
Имам само једну молбу покрету Двери. Познајем те људе, млади су, знам да су образовани, да воле Србију и не припадају старим идеолошким блоковима.
Моја је молба да покрет Двери покрене широку акцију расветљавања овог нашег и људског сумрака, да Шумадија и Србија не заборави 25 000 своје деце, да им подигне спомен обележје у Крагујевцу и Миљевини, уз помоћ града Крагујевца.
Има сигурно још живих сведока који о томе знају доста, поготово свештеника.
Треба, наравно и Вук Драшковић да о томе каже нешто више и детаљније.
Мој пријатељ Милорад Хаџи Лазић из Обилића у својој књизи песама о страдању Срба на Косову и Метохији, посветио је једну песму деци из Шумадије која су убијена на Миљевини.
Преносим део песме:
Миљевина
Миљевина у врх Дрине
носи старо Српско име
Миљевино јамо пуста
колика ти беху уста
Пунише те Павелићи
Наставише Брозовићи
Напунише комунисти
Душмани нам увек исти
Што прогута ти нејачи
Миљевино сад заплачи
Што прогута Србадије
Проклет да је Миљевино
Ком’ нејачи није жао
Миљевина јама пуста
не знају се њена уста
Напунише њу камена
изнад јаме пустог стења…
facebook nalog: Nadica Šešum ex Dimitrijević
 
ВИДАК ДРАШКОВИЋ ВУК ДРАШКОВИЋ ЗЛОЧИНИ НА МИЉЕВИНИ КОМУНИСТИ КОМУНИСТИЧКИ ЗЛОЧИНИ