Apel za preduzimanje mera za sprečavanje koruptivnog publikovanja

Ovo je nesto u sta su ukljuceni pojedinci, na zalost ceo sistem je zahvacen nemoralom.

A lazne afilijacije koje zahteva Elektrotehnickog fakultat od svojih doktoranata koji nisu zaposleni na tom fakultetu i njihovih mentora. Da pojasnim, studenti plate 200.000dinara za godinu studija (600000din=6000evra) na tom fakultetu, odrade doktorat koristeci opremu i vreme svojih firmi i Instituta gde su zaposleni a onda moraju kao PRVU afilijaciju da navedu pomenuti fakultet iako su imali za vreme studija svega 20tak konsulatcija vezanih za nepotrebne/ponovljene ispite sa osnovnih i master sudija.

Sta je sa fiktivnom konferencijom koja se odrzava 31/12-1/1 na kojoj peva Severina? Tako se trose materijalna sretstva umesto na studente:

http://internetconferences.net/ipsi/montenegro2013.html

Dekan ETFa ucestvuje na njoj! Da ne bude dileme gde su otisle pare za stipendije doktoranata.

Realnost da se kod nas na osnovu rezultata iz jedne naucne oblasti napreduje u drugoj naucnoj oblasti je dovela do ove tragicne situacije! Ova situacija se mora pravno resiti, pa makar i retroaktivno u poslednjem projektnom i izbornom ciklusu!

#14: GOST - Za gosta 13 i post "Par pitanja.."

Gost 13. Zbog cega je neophodno da se predstavim? Kakve to ima veze sa argumentima koje sam dao? Od desetak kljucnih pitanja dobio sam odgovor ne jedno koje je najmanje bitno...

#15: - Re: Za gosta 13 i post "Par pitanja.."

Dobio si odgovor na najbitnije pitanje. Bilo koji iole vredan rad može se objaviti u slabije rangiranim časopisima. Iz toga se može zaključiti, ako želiš da razmišljaš o tome, da je suludo davati stotine evra na objavljivanje u časopisu koji ima 0.13 IF osim ako se radi o baljezgariji koju NIGDE ne možeš da objaviš.

A da se predstaviš, to ti tražim zato što si bio tako ljubazan da nas upoznaš sa tvojim velikim dostignućima i uspesima u nastavi i univerzitetskoj karijeri, pa bi onda bilo lepo da znamo ko to brani predatorske časopise i da nam daš konkretne univerzitete koje pominješ. Možda me to ubedi da grešim u svojim stavovima. Po tome što si napisao o sebi mogu da zaključim da si dovoljno "jak" i da ne treba da se plašiš javnog zastupanja svojih stavova.

A evo još jednog odgovora za tebe, niko nije sekirom određivao pravila za SCI radove. Ima više od pet godina od kada je donesena takva odluka da su SCI radovi neophodni za razna napredovanja i mentorstva. Tačan datum ne znam, ali ima sigurno više od pet godina, podatak je proverljiv.

#13: - Par pitanja...

Evo ja cu pokusati ali smao pokusati da odgovorim na pitanja tj da dam moje vidjenje istih. Necu se predstavljati jer je bitno sta mislim i za sta se zalazem a ne ko sam i odakle sam.

1. Ne bi trebalo da se spominju privatne stvari (koliko imas godina, ko si i odakle si itd.), znam da to boli svakoga od nas ali zaista je krajnje vreme da razdvojimo privatno od poslovnog. Univerzitet nije socijalna institucija i ovo kazem ne da bi te kritikovao vec zato sto iz licnog iskustva znam da su mnogi prosli na mom fakultetu preko tih "socijalnih zalopojki"

2. Svi komplimenti za uspeh u svetu i moram ti reci iz licnog iskustva da je to samo mana u Srbijici (i ovde je sustina problema a predatorstvo i SCI lista i zvanja i sibicarenje je samo jedna od mnogobrojnih manifestacija problema u kome se nalzimo kao drustvo)

3. Osobe su smislile i uredile uslove za izbor po licnim kriterijumima da bi oni ispali sto veci naucnici i profesori i da bi bilo sto maglovitije i teze napredovati bez njihovog amina

4. Dolazimo polako do trenutka kada cmeo shvatiti da nauka nije od danas do sutra i da se u svetu anucno ime gradi celi zivot a ime institucija i mnogoooooooo duze

5. Problem nasih studija na svim nivoima nije postojao dok nismo prihvatili Bolonju a sada se sve sto je bar malo vredilo u ansem visokoskolskom obrazovanju sistemski urusava i razgradjuje

6.  Na SCI listu se ne ulazi na neka velika vrata vec se kredibilitet i ime gradi od nize rangiranih casopisa prema vrhu i moguce ga je izgraditi i iz Srbije. e sada problem "predatorskih casopisa" nije i ne sme da bude problem naucnika vec problem drustva ali tu se opet vracamo na pocetak problema o kome sada nemam vremena ni prostora da pisem ali samo cu napomenuti da smo kao drustvo propali skroz. Sta i akko nam se desava je Nusic odavno opisao (znamo svi na sta mislim)

7. SCI lista je napravljena da bi se upropastilo i ono malo nauke koja je postojala u Srbiji i da bi se "neposlusni" tj slobodni umovi u nauci kaznili i doveli u red. Nikako ne treba poistovecivati uvodjenje SCI liste kao kriterijuma sa ovim sto se sada dogadja premda je jedno posledica drugog ali vremem je vise da pocnemo da razdvajano probleme i da ih resavamo jedan po jedan.

I da sumiram tj da iznesem misljenje za sporne casopise. Mislim da se trebaju ukinuti odmah njihova priznanja i racunanja ali ne retroaktivno ni preko kolena nikako.

Pozzzzz

#16: - Re: Re: Za gosta 13 i post "Par pitanja.."

Sto se novca tice, on mi ne treba za kotizacije nego za skupove. Naime poznato je da se nakon istrazivanja i pisanja radova, prvo ide na naucne skupove koji predstavljaju dobar filter pre slanja rada u neki casopis. Za dobar skup u Evropi treba oko 700-800 evra (smestaj, put i kotizacija) a van Evrope oko 1500-2000. Inace ozbiljni naucni skupovi su jako dobro mesto za umrezavanje (uzgred zasto niko ne pise o naucnom turizmu, zar i konferencija koje su na nivou TTM-a nisu isti problem...)

Sto se publikacija tice ja ne branim TTM i slicne casopise, smo pokusavam da predstavim problem iz drugog ugla. I da seklo se preko noci, ne sad, nego pre pet godina, ali opet preko noci... Verujem da profesori koji su sekli nisu imali ni naucni ni moralni kredibilitet da urade tako nesto, ali staro pravilo da osobe koje poslednje udju u autobus vicu "nema vise mesta" se ponovo pokazala istinitom.

Konacno verovali ili ne ima ozbiljnih univerziteta u SAD-u i EU za koje je SCI list izazov. Ali tamo se naucni radnici dele u dve grupe istrazivace  i predavaca i kriterijumi za svanja su poprilicno drugacija... Konacno ne mislim da je predavanje na nekom stranom univerzitetu veliki uspeh (i ovo zaista iskreno mislim). Jer ovo sto nekom ovde deluje kao uspeh negde u inostranstvu deluje kao normalna stvar, bitno je samo upoznati ljude...

#20: - Re: Re: Re: Za gosta 13 i post "Par pitanja.."

Kažeš "ali opet preko noci", nije opet preko noći.

Pre svega je donesena odluka da su SCI radovi neophodni. Onda se tri godine postepeno uvećavalo opterećenje koliko radova treba za neka napredovanja i mentorstva. To što niko nije očekivao da će tako i biti i verovao da će neko blagonaklono reagovati ne njegovu lenjost, to je druga priča.

Ako ti za doktorat treba 1 SCI rad, a imaš 6 godina da završiš doktorat onda ne vidim problem.

Možeš li da navedeš te ozbiljne univerzitete u SAD-u i EU za koje je SCI lista izazov?

Mi moramo da izvrsimo "dekontaminaciju" kako nauke tako i celog drustva. Zapravo ja nisam siguran da to moze da se uradi jer nam je drustvo ali potpuno propalo. naravno, nikada necu prestati da to pokusavam. Mi ovde pricamo o nekim pojavama koje nam ne sluze na cast i kako je neko zahvaljujuci ovome ili onome dosao na poziciju. Po meni je to sve mlacenje prazne slame kada se dobro zna da na fakultetima sede profesori koji bi uzeli i ljudski zivot samo da zadrze pozicije. Da ne zvucim pesimisticno ali mislim da smo presli crtu bez povratka odavno.

#21: - Re: Re: Re: Re: Za gosta 13 i post "Par pitanja.."

Da, stvarno, ko to ima problema da objavi na SCI u SAD ili Evropi sa dobrih univerziteta? Kriterijum nije da se objavi u bilo cemu (npr. MI) sto moze da prodje na SCI, vec je da se objavi u najboljim 4-5 casopisima. Zasto?! Zato sto svi oni koji su oblasti poznaju te casopise i gledaju na njih kao osnova za to koliko ste zapravo ustoliceni u svojoj maticnoj oblasti. Impakt faktor nije presudan, uvek. Npr. u softverskom izenjerstvu zna se da su casopisi kao sto je IEEE Transactions on Software Engineering, ACM Transactions on Software Engineering and Methodology, Journal of Software and Systems i jos 2-3 druga (iz glavne konferencije kao sto su ICSE) jedina moguca "ulaznica" za pozicije u to oblasti na vaznim univerzitetima). Naravno, sam cin publikovanja nije dovoljan, ukoliko rad nije citiran. Ako je rad citiran (ne mislim samo 10-15 citata, vec znacajno vise), pa i kada nije sa glavne liste, mesto publikovanja nije toliko vazno, jer se za publikaciju moze "napraviti slucaj" i opravdati njen znacaj. Takodje, u SAD i Kanadi, kada se raznatraju aplikacije za pozicije profesora, unapredjenja i stalni posal (tenure), SCI se ne koristi kao "zlatni standard" vec samo da informise, ali ne i zameni, odluku.

No, sam pomen de je neko rad u casopisu kao sto je MI u SAD i Kanadi (npr. konferencije tipa IASTED na  University of Calgary) se racunaju vec godinama -1, a ne kao nesto pozitivno (bez obzira sto po nekada i tamo moze i nesto pristojno da se objavi). Posebno, ukoliko objavite rad u casopisu koje je kompletno izvan vase oblasti (npr. vasa oblast je informacioni sistemi, a objavite rad iz bazicne hemije ili fizike u casopisu tipa MI koji nije mesto za tako nesto), onda to samo inicira alarm u komisijama koje odlucuju o vasem slucaju (zaposlenje, unapredjenje ili stalan posao). Naravno, ukoliko radite multi-disciplinarno istrazivanje, zna se gde se takvi radovi mogu objavljivati, a takodje, vas profil jasno pokazuje da se upravo bavite takvim istrazivanje.

Na kraju, sopstveni socio-ekonomski status nekog istrazivaca, ma u kojoj zemlji se nalazio, ne sme ni da se pomisli da se koristi kao izgovor za nedostatak informisanosti u izboru mesta za publikovanje ili kao izgovor za nedostaka istrazivackog i akademskog integriteta.

Na kraju, ovo sto su Djuric et al. uradili je samo jos jedan primer istrazivackog metoda koje postaje "gold standard" za razotkrivanje predatorskih caopisa. Celo specijalno izdanje poslednjeg broja Science je posveceno ovoj temi (http://www.sciencemag.org/site/special/scicomm/), a dobar primer je sledeci rad http://www.sciencemag.org/content/342/6154/60.full koji razotkriva desetine korumpiranih casopisa poput ovih koji se pominju u ranijim porukama.