#20: - Re: Re: Re: Za gosta 13 i post "Par pitanja.."

Kažeš "ali opet preko noci", nije opet preko noći.

Pre svega je donesena odluka da su SCI radovi neophodni. Onda se tri godine postepeno uvećavalo opterećenje koliko radova treba za neka napredovanja i mentorstva. To što niko nije očekivao da će tako i biti i verovao da će neko blagonaklono reagovati ne njegovu lenjost, to je druga priča.

Ako ti za doktorat treba 1 SCI rad, a imaš 6 godina da završiš doktorat onda ne vidim problem.

Možeš li da navedeš te ozbiljne univerzitete u SAD-u i EU za koje je SCI lista izazov?

#21: - Re: Re: Re: Re: Za gosta 13 i post "Par pitanja.."

Da, stvarno, ko to ima problema da objavi na SCI u SAD ili Evropi sa dobrih univerziteta? Kriterijum nije da se objavi u bilo cemu (npr. MI) sto moze da prodje na SCI, vec je da se objavi u najboljim 4-5 casopisima. Zasto?! Zato sto svi oni koji su oblasti poznaju te casopise i gledaju na njih kao osnova za to koliko ste zapravo ustoliceni u svojoj maticnoj oblasti. Impakt faktor nije presudan, uvek. Npr. u softverskom izenjerstvu zna se da su casopisi kao sto je IEEE Transactions on Software Engineering, ACM Transactions on Software Engineering and Methodology, Journal of Software and Systems i jos 2-3 druga (iz glavne konferencije kao sto su ICSE) jedina moguca "ulaznica" za pozicije u to oblasti na vaznim univerzitetima). Naravno, sam cin publikovanja nije dovoljan, ukoliko rad nije citiran. Ako je rad citiran (ne mislim samo 10-15 citata, vec znacajno vise), pa i kada nije sa glavne liste, mesto publikovanja nije toliko vazno, jer se za publikaciju moze "napraviti slucaj" i opravdati njen znacaj. Takodje, u SAD i Kanadi, kada se raznatraju aplikacije za pozicije profesora, unapredjenja i stalni posal (tenure), SCI se ne koristi kao "zlatni standard" vec samo da informise, ali ne i zameni, odluku.

No, sam pomen de je neko rad u casopisu kao sto je MI u SAD i Kanadi (npr. konferencije tipa IASTED na  University of Calgary) se racunaju vec godinama -1, a ne kao nesto pozitivno (bez obzira sto po nekada i tamo moze i nesto pristojno da se objavi). Posebno, ukoliko objavite rad u casopisu koje je kompletno izvan vase oblasti (npr. vasa oblast je informacioni sistemi, a objavite rad iz bazicne hemije ili fizike u casopisu tipa MI koji nije mesto za tako nesto), onda to samo inicira alarm u komisijama koje odlucuju o vasem slucaju (zaposlenje, unapredjenje ili stalan posao). Naravno, ukoliko radite multi-disciplinarno istrazivanje, zna se gde se takvi radovi mogu objavljivati, a takodje, vas profil jasno pokazuje da se upravo bavite takvim istrazivanje.

Na kraju, sopstveni socio-ekonomski status nekog istrazivaca, ma u kojoj zemlji se nalazio, ne sme ni da se pomisli da se koristi kao izgovor za nedostatak informisanosti u izboru mesta za publikovanje ili kao izgovor za nedostaka istrazivackog i akademskog integriteta.

Na kraju, ovo sto su Djuric et al. uradili je samo jos jedan primer istrazivackog metoda koje postaje "gold standard" za razotkrivanje predatorskih caopisa. Celo specijalno izdanje poslednjeg broja Science je posveceno ovoj temi (http://www.sciencemag.org/site/special/scicomm/), a dobar primer je sledeci rad http://www.sciencemag.org/content/342/6154/60.full koji razotkriva desetine korumpiranih casopisa poput ovih koji se pominju u ranijim porukama.