Postovani autori teksta,
Postovani profesori,
Postovane kolege,

Jas sam osoba koja ima objavljena rad u casopisu TTM i zelim da problem o kom pisete predstavim iz malo drugacije perspective.

Pre nego sto predstavim problem, cisto da kazem par reci o sebi. Imama 31. godinu, radim kao asistent na drzavnom fakultetu, gde sam zaposlen bez bilo kakvih veza i vezica. Roditelji su mi penzioneri, nisu se bavili naukom i nisam clan ni jedne stranek. Prema nekim istrazivanjima jedan sam od najbolje ocenjenih predavaca sa univerziteta kom pripadam. Do sada sam boravio na 6 univerziteta na usavrsavanju, od toga 5 u razvijenim zemljama Evrope i u na jednom Kini. Od drzave Srbije za ove boravke nisam dobio ni jedan jedini dinar! Od prosle godine gostujuci sam predavac na univerzitetu starom nekoliko stotina godina, kog je pohadjalo 9 nobelovaca...

Ajde da krenemo od pocetka problema. Navala na pomenute casopise je krenulo onog trenutka kada su komisije po univerzitetima odredili da za izbor u zvanje treba imati objavljen rad na SCI listi. Postoji nekoliko problema kojih je ovaj potez izazvao. Prvo, uzasno me interesuje na osnovu kojih referenci su osobe koje su odredile uslov vezan za SCI listu, dobile izbore u svoja zvanja (docenta, vanrednog pa redovnog profesora) ? Koliko radova su imali na SCI listi u trenutku odredjivanja kriterijuma i koliko imaju danas. Drugo, u oblasti u kojim vrsim istrazivanja ukupno ima 20 casopisa na SCI listi. Tim casopisima iz Srbije do sada niko nije ni prisao (mislim da niko nije dosao ni do top 100). Kako to rade kolege iz moje oblasti u inostranstvu? Njihovi mentori su vec pozicionirani u naucnim krugovima, te njih polako uvode u pricu. Na doktorskim studijama uce aktuelne naucne stvari i metodologiju istrazivanja. Imaju u proseku 2-4 casa vezbi godisnje. Ja na mojim doktorskim studijama nisam nista naucio o tome kako uci na SCI listu, kao sto rekoh osobe koje su predavale na doktorskim studijam nisu prisle ni blizu top 20 casopisa i imam 12-15 casova nedeljno vezbi.

Moje pitanje je: Kako da „udjem“ na SCI listu? Da li je zaista moguce da pored 15 casova nedeljo, sa 200 evra godisnje budzeta za naucne konferencije i publikacije uradim neko ozbiljno istrazivanje? Ili je sasvim prirodno da potrazim slabije rangirane casopise pa probam tamo nesto da objavim?

I konacno zasto SCI lista? Od cele Evrope zastom smo preuzeli bas americku listu? U nauci, sta je zajednicko nama i njima... Molio bih nekog da mi odgovori

#13: - Par pitanja...

Evo ja cu pokusati ali smao pokusati da odgovorim na pitanja tj da dam moje vidjenje istih. Necu se predstavljati jer je bitno sta mislim i za sta se zalazem a ne ko sam i odakle sam.

1. Ne bi trebalo da se spominju privatne stvari (koliko imas godina, ko si i odakle si itd.), znam da to boli svakoga od nas ali zaista je krajnje vreme da razdvojimo privatno od poslovnog. Univerzitet nije socijalna institucija i ovo kazem ne da bi te kritikovao vec zato sto iz licnog iskustva znam da su mnogi prosli na mom fakultetu preko tih "socijalnih zalopojki"

2. Svi komplimenti za uspeh u svetu i moram ti reci iz licnog iskustva da je to samo mana u Srbijici (i ovde je sustina problema a predatorstvo i SCI lista i zvanja i sibicarenje je samo jedna od mnogobrojnih manifestacija problema u kome se nalzimo kao drustvo)

3. Osobe su smislile i uredile uslove za izbor po licnim kriterijumima da bi oni ispali sto veci naucnici i profesori i da bi bilo sto maglovitije i teze napredovati bez njihovog amina

4. Dolazimo polako do trenutka kada cmeo shvatiti da nauka nije od danas do sutra i da se u svetu anucno ime gradi celi zivot a ime institucija i mnogoooooooo duze

5. Problem nasih studija na svim nivoima nije postojao dok nismo prihvatili Bolonju a sada se sve sto je bar malo vredilo u ansem visokoskolskom obrazovanju sistemski urusava i razgradjuje

6.  Na SCI listu se ne ulazi na neka velika vrata vec se kredibilitet i ime gradi od nize rangiranih casopisa prema vrhu i moguce ga je izgraditi i iz Srbije. e sada problem "predatorskih casopisa" nije i ne sme da bude problem naucnika vec problem drustva ali tu se opet vracamo na pocetak problema o kome sada nemam vremena ni prostora da pisem ali samo cu napomenuti da smo kao drustvo propali skroz. Sta i akko nam se desava je Nusic odavno opisao (znamo svi na sta mislim)

7. SCI lista je napravljena da bi se upropastilo i ono malo nauke koja je postojala u Srbiji i da bi se "neposlusni" tj slobodni umovi u nauci kaznili i doveli u red. Nikako ne treba poistovecivati uvodjenje SCI liste kao kriterijuma sa ovim sto se sada dogadja premda je jedno posledica drugog ali vremem je vise da pocnemo da razdvajano probleme i da ih resavamo jedan po jedan.

 

I da sumiram tj da iznesem misljenje za sporne casopise. Mislim da se trebaju ukinuti odmah njihova priznanja i racunanja ali ne retroaktivno ni preko kolena nikako.

Pozzzzz

#13: - Par pitanja...

APSOLUTNO SI U PRAVU ZA SVE

#13: - Par pitanja...

Necu se predstaviti samo zato sto to nisi ni ti ucinio.

To sto nisi dobio ni dinar to te ne opravdava. Ni drugi nisu dobili ni dinar pa su objavljivali na Elasvieru, Springeru, itd. U startu si znao da ce ti rad "proci" u TTEMu ako platis. Nemoj da se lazemo.

Hvalis se kako si najbolje ocenjen. Od koga od studenata. Da li zato sto si bio blag ili kvalitetan. Na kom si to univerzitetu gostujuci predavac i po kom osnovu. Bio si na 6 Univerziteta na usavrsavanju. Pa sta. Pa i drugi su bili i na vise od 6. Sta sa time hoces da kazes ili da potvrdis kvalitete. Sa brojem puta usavrsavanja?

Iznosis konstataciju "u oblasti u kojim vrsim istrazivanja ukupno ima 20 casopisa na SCI listi". Molim te napisi tvoju oblast pa cu ti poslati makar duplo vise casopisa u kojima mozed da publikujes rad. Nemoj svoju pretragu da zasnivas na osnovnim grupama. Time samo pokazujes ne znanje!

Tu istu "americku listu" je i prihvatilo vise od pola Evrope. To bi trebao da znas s obzirom da si se kako kazes usavrsavao na vrhunskim Univerzitetima. Iskreno, bolje da nisi nista pisao.

#13: - Par pitanja...

Postovane kolege, ovaj komentar je bolna slika naše situacije.

Teško mi je da prihvatim da postoji druga perspektiva. Zna se šta je korektno i etično, a šta nije. Sad treba da imamo razumevanja za one koji su se "snalazili" i objavljivali radove na prevaru, prijavljivali ih i ostvarivali razna prava (od pomenutih predavanja i gostujućih statusa u inostranstvu, do unapređenja na univerzitetu i honorara na projektima koje finansira Ministarstvo nauke).

Da li se nekome ko je to radio može bilo šta verovati? (Kako neko u zvanju asistenta može da ima status gostujućeg predavača na bilo kom "ozbiljnom" univerzitetu?)

Nije mi jasno kako je neko ko je ovako nepismen završio osnovnu i srednju školu (ne ume da napiše ni koliko ima godina!). To je zaista veliko pitanje za našu prosvetu.

#13: - Par pitanja...

Odlicno, ovo je prava slika stanja u visokom obrazovanju.