POTPISI STUDENATA PO STAROM PROGRAMU KOJIMA JE POTREBNO PRODUŽENJE STUDIRANJA

Kolege, stvarno nema smisla, dajte se uozbiljite, kakav je to način da se napiše petnaestak imena uz fakultete, bez broja indeksa, i to onako redom, nabrojano tek da se pređe 3700. PRAVITE NAM DODATNI POSAO! Zilion puta naglasismo da se popune svi traženi podaci. Ko hoće - hoće, ko neće, nek ne zatrpava peticiju. Ne znam, zaista ne znam, na ivici sam da napišem svašta nešto, a opet se suzdržavam, ne želim povrijediti kolege koje nisu iz ove priče. Volio bih ja da mi imamo i 10 000, ali ako neko ne zna za peticiju ili zna, ali jednostavno neće da se potpiše, onda imamo koliko imamo. I bolje da imamo i 1000 ispravno popunjenih nego 5000 feleričnih. Ovo je stresno samo po sebi, niko ko nije ušao u ovu priču ne može ni pojmiti koliko je stresno, koliko traži odricanja, koliko svi pokretači troše energije, zdravlja, koliko se nerviraju (o, daaaa), koliko stvari, životno bitnih po svakoga od nas, stavimo u drugi plan i opet se nađe neko da izmišlja neka nova pravila igre. Aman, ljudi, nismo u vrtiću da se igramo skrivalice. I kako onda neko ozbiljno da te shvati, zar nam nije malo naše muke, prozivanja da smo vječiti itd? Krpice ostavite kad odete u vrtić, ovdje se ponašajte kao akademski građani. Ko nije to u stanju, za njega i nije ova peticija i, usuđujem se reći, nije ni ono što se traži u njoj. Pogrešno skretanje kod Albukerkija. A za "Pertini" bar ne treba diploma.

P.S. I zaista ne očekujte da svakome ponaosob odgovorimo na inbox-pitanje ima li šta od ovoga i dokle se stiglo. Razumijem ja sve, vaš nemir, iščekivanje, strah, strepnju, ali bilo bi dobro da i vi malo razumijete nas. Imamo mi i vlastite živote, vlastite strahove i strepnje, bitke na ovom i onom planu, zaista nemamo ni vremena ni živaca da izigravamo neplaćene kol-operatere, šalteruše sa svakog vašeg faksa i psihologe na radu.