PETICIJA PROTIV SRAMNOG SMENJIVANJA DOKTORA DUSANA STANOJEVICA

Sram ih bilo!!!!!Da nije bilo tog coveka danas ne bi bilo ni mene!Samo njemu mogu da zahvalim sto moja deca imaju majku i sto danas imim 3 divne unuke koje su dosle na svet zahvaljujuci dr.Cerovic koja je njegova ucenica!

#1: -

Imala sam tu srecu da me porodi dr.Milena Cerovic i beskrajno sam joj zahvalna... A dr Stanojevica bi pozelela svaka trudnica na porodjaju, jer sam sam slulsala iskustva mnogih koje je porodio ....

Izuzetan čovek, vizionar, profesionalac! Kao pacijent imam samo reči zahvalnosti za doktora Stanojevića, zahvaljujući kojem sam donela na svet dva zdrava dečaka. Ovaj humanista je imao autoritet da od tako velikog kolektiva, u kojem je vladao javašluk, organizuje ustanovu po meri pacijenta u kojoj vlada red. Rezovi su uvek bolni i "doktorima" koji ne znaju svoj posao ne idu na ruku. Ne dozvolimo da dr Stanojević bude žrtva nekakvih previranja i borbe za fotelju!

JOš bih pohvalila Dr Krajinovića, koji je meni 2 puta vodio anesteziju - to je čovek koji uliva neverovatnu sigurnost pacijentu, koji istinski brine i voli svoj posao, i stavlja pacijenta ispred birokratije.

Kada bi ovu peticiju potpisali samo oni kojima je ovaj lekar spasio zivote ili one zene kojima je ovaj divan covek i vrhunski lekar pomogao da na svet donesu svoju decu, verujem da bi se posramili svi oni koji su ucestvovali u njegovom smenjivanju.Jedna izreka kaze da cete istinski velikog coveka prepoznati tako sto uvek mnogo glupaka kuje neku zaveru protiv njega. E to se desava profesoru Stanojevicu.
Ali posto je ovo zemlja u kojoj "stradaju orlovi a caruju crvi" nazalost, moramo pisati peticije.
Natasa Visnjic Todorovic

Nemam komentar

Dusan Stanojevic je strucnjak svetskog glasa i divan covek,uvek tu kada je nekom potreban.Nije zasluzio ovo sto mu se dogadja.Ako nije pomogao vama licno, sigurno znate nekog kome je pomogao.Covek o kome smo slusali samo lepo i koji je cinio dobro.Na dobro je red da odgovorimo dobrim.

Volela bih da mogu,kao sto je on meni svojevremeno rekao da ne brinem, da danas posaljem poruku dr Stanojevicu da ne brine.

Sramota je sta se radi.

Sve dok budemo unistavali one koji vrede nece nikome biti bolje.

sramota

Nisam pacijent Dr Dusana Stanojevica ali ga, sem licno, kao izuzentnog coveka, pozrtvovanog i predanog, a ipak skromnog i prizemnog, vrlo, i narocito postujem kao velikog strucnjaka. Pamtim ga, kao verovatno i cela Srbija, a posebno zene u Srbiji, kao prvog coveka, lekara, koji je naucio Srbiju sta znaci i koliko cini jednostavni i bezbolni Papanikolau test i brza, jeftina a nadasve efikasna skrining metoda u otkrivanju i najmanjih promena u celijama grlica materice. Te promene, u koliko ne dodje do blagovremenog otklanjanja (takodje jednostavnim i bezbolnim metodama), u najvecem broju slucajeva, budu prva faza raka grlica materice. Inace u Srbiji, do pre par godina (do samoinicijativne i uporne edukativne kampanje i zalaganja Dr Dusana), jednim od najcescih uzroka visoke smrtnosti zena. Bolesti koja se u modernom (da ne kazem, normalnom svetu) odavno smatra 100 %-no izlecivom pri ranom otkrivanju, a upravo gore pomenutim PAPA testom i skrining metodom. Samo tim svojim zalaganjem je spasio i produzio zivote hiljadama zena u Srbiji.

Pa bih sada da pitam vlast, npr odgovornog resornog Ministra, a takodje Dr Slavicu Dj. Dejanovic, da li je ova smena zaista i potvrda upornog "nastojanja" vlasti da na vodece pozicije postavi strucnjake, ili smo i dalje u sivilu neokomunizma, doduse presvucenog u nesto bolja odela, u kome politicki poslusnici poltronskog karaktera imaju prednost u svemu?! I da li je ova smena uistinu i bila najbolje resenje za pacijente i samu kliniku, razlog koji je pomenuti Ministar cesto pominjao kao osnovni?!

Klinika je rekla svoje i izabrala, suprutno politickim direktivama, Stanojevic Dr Dusana. Pacijenti, tj narod takodje govori svoje. Na zalost, i ovaj put nema nikoga da cuje.

Iskreno pozdravljam ovu inicijativu, ali peticija je samo mala zahvalnost i podrska doktoru Stanojevicu, ciji je doprinos ovom drustvu zaista nemerljiv!

Zovem se Zoran Ulic i ja sam jedan od stotina hiljada svedoka rada i ucinka Profesora Dusana Stanojevica,strocnjaka,coveka,humaniste.Neshvatljiva mi je tako i toliko orkestrirana kampanja da se taj covek sjmeni sa mesta direktora najvece ginekoloske klinike u Srbiji a mozda i Balkanu.Politicka klika je naprasno ustanovila da u extra otganizovanoj bolnice nista ne valja i da je resenje u njegovoj smeni.Gle cuda,najpodobnija osoba za njegovo mesto je clan SNS.Nastavljamo da ispiranje mozga da su najbolji kandidati u svemu,upravo partijski opredeljeni kadrovi.Struka nije vazna i ona se ne pita.Sramota je da covek koji je operisao preko 15.000 karcinoma grlica materice i na svet doneo vise od 20.000 zdrave dece (o promenama pola,operacijama devojcica rodjenih bez vagine...)zahvaljujemo na nacin koji je sramotan i to samo dve godine do sticanja statusa penzionera.Bio sam vise puta prisutan kada su ga zvali iz raznih bolnica ove jadne zemlje sa molbom da im resi neku strucnu enigmu ili pomogne u necemu sto on zna.Odgovor je uvek bio munjevit i povoljan.Postovani Profesore,hodajte i dalje uspravno jer drugacije niste ni znali i budite ponosni zbog svega sto ste ucinili za nasu decu i unuke.

dopao mi se komentar na kraju teksta peticije, da ovaj narod ne zaslužuje doktora kakav je D.Stanojević, ali iako efektan, mislim da nije tačan, zaslužuje ovaj narod i mnogo ovakvih doktora, ali na žalost, zavladao je mrak, isplivali su na površinu loši...sve znamo, da ne nabrajam. Zašto same žene koje se leče ne biraju koji će doktor biti načelnik, omogućite elektronsko glasanje žena koje imaju karton u GAK-u neka same izaberu, a ja u rezultat ne sumnjam, Dušan je ikona našeg doba, kada bi čovek otvorio ma kako skromnu kliniku, imao bi dovoljno pacijenata i bez GAK-a. Srdačan pozdrav Dušanu!

Mene je covek spasio a nikada me u zivotu video nije i nista nije trazio. Zahvaljujuci njemu danas sam ponosna majka a nisam stigla reci ni HVALA.

Da nije bilo ovog coveka mi verovatno ne bismo ni imali decu...

I to mu je Hvala za sve sto je uradio za nas!Ako ne uspemo u ovoj misiji, da se javno izvinu, kreatori ove sramne hajke, onda nam nema spasa!Vratite nam naseg gospodina DR Dusana Stanojevica na njegovo radno mesto, izvinite mu se!Ukoliko javno to ne uradite,onda vam nije stalo do zdravlja i zivota nase dece i nas kao nacije!!!A do cega vam je onda stalo?

Србији више нису потребни паметни људи. Сада има паметне телефоне.

Stvarno je tragično da se i dalje na stručne pozicije biraju po partijskoj pripadnosti. Međutim, kakav skup primitivaca i nasilnika stupio na vlast ništa ne čudi.

Nasa Drzava ocigledno nezna da ceni vredne postene i pametne ljude ona njih nagradjuje otkazima a ovima sto nas pokradose siri ruke i daje im otvorena vrata kako bi mogli i ovo malo preostalo da nam uniste .Verovatno je trebao da uzima pare za svoja srcem odabrana dela mozda bi ga vise cenili .Sve u svemu ostala sam bez teksta uzas

"Despoti i klimoglavci"

Nisam posebno dobar pisac niti govornik. Mnogo sam bolji čitalac i slušalac. Avaj, okušaću se ipak uz asistenciju pesama, citata i članaka koje su drugi, pametni ili pametniji, pre mene napisali, pa će nadam se u kontekstu teme imati adekvatan smisao.

Stalno viđam te despote i njihove klimoglavce u pozadini. Despoti nam pričaju kako nam je bilo, kako nam je sada i kako će nam biti, dok klimoglavci u pozadini odobravaju njihova saopštenja blagim do sumanutim klimanjem glava tj. glavudža. Despoti se menjaju, klimoglavci tu i tamo (povremeno viđam iste klimoglavce koji menjaju tabore i staju uz nove despote da ne bi ostali bez svoje klimoglavačke uloge). I to je jedino što se menja – despoti i klimoglavci. Sve drugo ostaje isto. Od kraljeva preko Jože bravara, Borisa manekena do ovih dojučerašnjih četničkih vojvoda, a sadašnjih velikih evrointegratora. Nemam sumnje da će takvi biti i neki sledeći, jer davno sam rekao „Nema nam spasa“ . Dograbe se vlasti, svuda postavljaju svoje klimoglavce, a skidaju sa položaja prethodnike bez obzira da li su oni klimoglavci prethodnog despota ili istinski stručnjaci. Zaboga, nemaju vremena da se time bave. Njihovi klimoglavci čekaju ta mesta. Pa nisu valjda onoliko klimoglavali da bi sada ostali bez položaja.
Naravno, ne mogu da ne pomislim odmah na Azrinu pesmu:

„Moj Bože koliko demagogije sustavno poredjane u artiljerijske salve,
koliko poređanih misli iza kojih ne stoji nista osim mržnje, sujete, vlasti
i koliko pokvarenosti treba da se izlije pred naše noge
i kako je do neprepoznavanja dovedena suština prevare......

Što se događa kad mrtvi fazani lete iznad naših glava ?
Kad mrtvi fazani lete, a nijedan ne pada !”

“Kad mrtvi fazani lete”, Branimir "Johnny" Štulić

Za eventualno neupućene, pesma je nastala iz anegdote u kojoj su Tito i Stane Dolanc išli u lov i kaže:

Lovili Tito i Stane Dolanc fazane.
Tito puca i promaši, Stane puca i fazan padne.
Izleti drugi fazan - Tito opet puca, opet ništa.
Stane drugi metak, opet pogodak.
Tito treći put, opet nula.
Sad Stanetu frka i kaže: ”Jebo majku ovo nisam nikad video, ovo je čudo!”
Tito:”Kakvo čudo?”
Stane: „Ovi tvoji fazani mrtvi, a lete!!”

I eto odgovora na pitanje “što se događa kad mrtvi fazani lete, a nijedan ne pada?”

Sklonjen je sa mesta načelnika klinike dr Dušan Stanojević nestranački kadar ‚ vrhunski stručnjak. Na njegovo mesto stigao je neki novi klimoglavac.

 

Za istrajne čitaoce, kako bih dočarao da se ništa nije promenilo već više od 100 godina, u nastavku bih citirao pesmu “Dva raba” kao i komentar izvesnog Boba Lebowskog.

“Dva Raba”
Zatutnjaše sva četiri zvona
Povrveše kite i mundiri
Povrveše perjanice bojne
Povrveše bezbrojni šeširi
Svi majori debeli i suvi
Oficiri cela kita sjajna
Pukovnici, s orlom i bez orla
I još neko, ali to je tajna
Potmulo su udarala zvona
Udarala zvona iz budžaka
A i što bi da se čini dževa
Kad je pratnja srpskoga junaka
Srpska deco što množiti znate
Iz ovoga pouku imate:
U Srbiji prilike su take
Babe slave, preziru junake
Zato i vi ne mučite se džabe
Srpska deco postanite babe.

Branislav Nušić (Ben Akiba)



Tekst Boba Lebowskog (iskreno preporučujem)

“Pogreb jednog raba”

Pre sto dvadeset pet godina Branisav Nušić je napisao pesmu “Dva raba”
Jedan rab je bila majka Dragutina Fransovića zaslužnog dvorjanina kralja Milana. Drugi rab je bio Mihailo Katanić koji se herojski istakao u srpsko-bugarskom ratu 1885. Frane, majka Dragutina je umrla svega nekoliko dana pre Mihaila Katanića, a kralj i celokupna svita su se pojavili na njenoj sahrani, dok na sahranu heroja nisu ni pomišljali jer ih je podsećao na poraz i neuspeh u ratu. Nušić, zbog svega ovoga piše pesmu u kojoj na kraju kaže:
Srpska deco što množiti znate
Iz ovoga pouku imate:
U Srbiji prilike su take
Babe slave, preziru junake
Zato i vi ne mučite se džabe
Srpska deco postanite babe.
Da se u Srbiji ništa ne pamti osim mitova to već odavno znamo pa i nije čudno što je Srbija zaboravila Nušića i njegovo pisanje. Naravno igraju se predstave po njegovim tekstovima ali čini se samo kao deo jedne veće predstave koja se zove nacija. Postoji samo jedan teatar u Srbiji i to nacionalni i odigrava se van pozorišta, ne režiraju ga reditelji i ne igraju ga glumci već svi građani Srbije. Neki imaju glavne uloge neki sporedne, a neki su samo statisti ali svi su hteli to ili ne deo ove drame. Tako smo ovih dana imali jednu epizodu, ove nacionalne drame u kojoj je predsednik Tadić otišao na sahranu jednom dedi kao i pre njega kralj Milan jednoj babi. Nije on doduše poveo svoju svitu, već nekoliko ljudi koji se brinu za njegovu bezbednost i jednu belu advertajzing ružu. Znam, sada ćete reći da on nije predsednik jer je abdicirao ali on je eto slučajno kandidat za predsednika Srbije. Kandidat koji nam svojim potezom pokazuje za koje vrednosti i junake se on bori. Deda junak je to postao posredno preko svog unuka Novaka Đokovića. Mogli bi za herojsko delo pripisati u nekom širem kontekstu donošenje novog čoveka na svet i dedi time delimično opravdati status heroja jer to dete koje je došlo na svet, kada je odraslo, učestvovovalo je u donošenju na svet pravog razloga dedinog herojstva, odnosno Novaka Đokovića. Znam da je ovaj koncept težak ali u Srbiji ništa nije lako, a još manje jasno jer to je zemlja metafizike koja nema jezik za istu.
Sve u svemu naš kandidat je otišao na sahranu dede i položio beli cvet u znak zahvalnosti njegovom egzemplarnom herojstvu bez predumišljaja. Odigrao je i ovu doduše epizodnu ulogu u nacionalnom teatru ali nema velikih i malih uloga već velikih i malih glumaca. I treba svakome dati poslednju počast kao što to tvrdi i sam Nušić:

I pravo je – ne tumač’te drukče
I našto bi tu brbljala zloba –
I pravo je, ta poslednja počast
Ispratiti pokojnu do groba.

Nemamo heroja tog kova danas kao što je to bio Mihailo Katanić jer kao prvo, naše doba nije isto kao njegovo, a kao drugo mnogi su krajem prošlog veka u Srbiji pokušali da ga odglume pa su napunili jednu zgradu u Hagu. Naša nacionalna drama se već vekovima ne menja, samo ponekad promenimo kulise i ličnosti pa tako i danas nam je, po već davno napisanom scenariju, potreban heroj koji će se ignorisati. Tu ulogu je uzela nedavno preminula Verica Barać Predsednica Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije. Sahranjena je u krugu rodbine i ličnih prijatelja. Slažem se da je to bila želja njena i njene porodice i nemoguće je prebaciti tadašnjem predsedniku njegovo odsustvo sa sahrane ali niko mu nije branio da se posle nekoliko dana raspita u svom advertajzing timu koja mu ruža ide uz odelo i da ode i položi na grob istinskog heroja današnje Srbije. Usput da pozove televiziju, novinare i da tim činom pokaže da stoji uz sve ono što je Verica činila i radila za ovu zemlju. Naš predsednik to nije učinio kao i njegov prethodnik kralj Milan i to iz identičnih razloga. Veličanje Mihailovog herojstva je kralja podsećalo na sraman rat i poraz kao što je Verica svojim radom i trudom podsećala Tadića na sve neuspehe njegove vladavine i sramnu ulogu njegove partije u svemu tome. Kao i svaka epizoda u drami pa i u ovoj našoj nacinalnoj ima nekakvu pouku i istinu koju nosi. Kako se ova drama u nedogled ponavlja njena poenta je ista i kao pre sto i dvadeset pet godina.

Posted on April 22, 2012 by Bob Lebowski

Ne mogu a da se ne vratim ponovo na barem dva citata Nušićeva na koje me ova tema asocira u širem kontekstu:

"Sloboda je često fraza, a tiranija uvijek istina. – Branislav Nušić"

"Lakše je biti ministar no berberin. Berberin, prvo, mora znati brijati, a drugo, mora paziti da koga ne poseče, a ministar niti mora znati brijati niti mora paziti hoće li koga poseći, jer i ako poseče, nije kriv. – Branislav Nušić"

Često su mi u raznim diskusijama sagovornici govorili da nisam u pravu, da bi kasnije mnogi dolazili sa konstatacijom: "Da znaš da si bio u pravu onda..... ".

Nedavno sam čuo pametnog čoveka kako citira svog oca: "Nisi u pravu ako si pre vremena bio u pravu !"

Počeh sa Azrom te je red da sa Azrom i završim ovaj komentar i pošaljem moju ličnu poruku prethodnim, sadašnjim i budućim despotima i njihovim klimoglavcima:

„Sretan sam što osjećam
da nisam kao drugi
ne zatupljuju me medijima
u podsmijehu sam prvi

Poljubi me, poljubi me
poljubi me…….. ravno u dupe !”

Naravno, na samom kraju želim da uputim reči podrške dr Stanojeviću i zahvalnost svima koji podržavaju ovu peticiju !

Milan Mića Vujović

Једним цитатом од Владислава Петковића Диса, надовезаћу се на коментар Милана Миће Вујовића:

Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиг'о се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.



Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали
Постали су данас наши суверени.
Прогледале све јазбине и канали.



Покрадени сви храмови и ћивоти,
Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење.
Покрадени сви храмови и ћивоти.



Закована петвековна звона буне,
Побегао дух јединства и бог рата;
Обесисмо све празнике и херојe
Гојимо се од грехова и од блата.
Закована петвековна звона бpуje.



Од пандура створили смо великаше,
Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе,
Мрачне душе назваше се патриоти.
Од пандура створили смо великаше.



Своју мудрост расточисмо на изборе,
Своју храброст на подвале и обеде,
Будућности затровасмо све изворе,
А поразе прогласисмо за победе.
Своју мудрост расточисмо на изборе.



Место светле историје и гробова,
Васкрсли смо све пигмеје и репове;
Од несрећне браће наше, од робова,
Затворисмо своје очи и џепове.
Место светле историје и гробова



Остала нам још прашина на хартији,
К'о једина успомена на џинове;
Сад сву славу пронађосмо у партији,
Пир поруге дохватио све синове.
Остала нам још прашина на хартији.



Под срамотом живи наше поколење,
Не чују се ни протести ни јауци;
Под срамотом живи наше јавно мнење,
Нараштаји, који сишу к'о пауци.
Под срамотом живи наше поколење.



Помрчина притиснула наше дане,
Не види се јадна наша земља худа;
Ал' кад пожар подухвати на све стране,
Куда ћемо од светлости и од суда!
Помрчина притиснула наше дане.


dixi et salvavi animam meam - рекох и спасих душу своју

Владимир Милић
ЈМБГ 1609979870017

To je verovatno umesto hvala za sve sto ih je naucio po ko zna koji put vec vidjeno...

Кахлил Ђибрн, арапски мудрац:

Тешко оном народу који не тка оно што носи, не сеје оно што једе и не гњечи вино које пије.

Тешко побеђеном народу који победников сјај види као савршенство врлине и у чијим очима је победникова ружноћa лепа.

Тешко народу који се бори против зла у својим сновима али се покорава злу кад је будан.

Тешко народу чија је политика препредена, чија је филозофија опсенарство, чија је индустрија крпеж.

Тешко народу који не подиже свој глас осим на погребу, који показује поштовање само на гробу, који чека да се побуни тек кад му мач дође под грло.

Тешко народу чији мудрац нема гласа, чији је првак слеп, чији је бранилац пропагатор.

Тешко народу у коме свако племe тражи да буде народ.