Иницијатива против рушења Генералштаба

Kontaktirajte autora peticije

Tema diskusije je automatski pokrenuta na peticiji Иницијатива против рушења Генералштаба


Gost

#101

2013-04-05 23:16

Jedno od najvažnijih dela posleratne arhitekture Beograda, osmišljeno od čoveka koji je bio svetski priznato graditeljsko ime.

A da se u sred grada, istorijskog mesta koje ima najveći mogući državni značaj (još od doba Kneza Miloša ovde su bili dvorovi, ministarstva, pa i skupština od koje je ostao jedan deo) diže jedan (kakav god da je) hotel, besmilica je najveće moguće vrste...

Onima koji tvrde da je Dobrović bio omiljeni Titov arhitekt napomenuću da to on svakako nije mogao biti jer se, već u toku izgradnje Generalštaba posvađao sa generalom koji je sa vojne strane bio angažovan za ovaj objekat.

Od toga za njega nije bilo posla ni mesta (doduše nije ga bilo ni pre toga), a Generalštab je završen rukama drugih ljudi koji nisu imali ni senzibiliteta ni želje da poštuju originalnu zamisao.

Gost

#102

2013-04-07 19:34

Da Dobrović nije bio omiljeni Titov arhitekta ne bi bio samo smenjen sa projekta posle sukoba sa omiljenim Titovim generalom Ivanom Gošnjakom nego bi još završio i na Golom Otoku. Umesto toga Dobrović je posle dobio i gomilu nagrada i bio u SANU i JAZU. On je još tokom 2. svteskog rata bio sa Titom na Visu kao jedan od prvih poznatijih arhitekata koji je postao član KPJ i kao takav naravno dobio privilegiju da isprojektuje nove zgrade generalštaba. Posle njegove smene projekat su završili vojni arhitekti. Dakle novi generalštab nije čak ni 100% Dobrovićevo delo...

Takođe treba napomenuti da je ta groteskna zgrada izgrađena uglavnom američkim parama - američki paket pomoći u periodu 1948-1954 od 600 miliona $ u novcu (to bi u današnjim dolarima bilo oko 5 milijardi zbog inflacije) koji su nam dali iz propagandnih razloga pošto se Tito posvađao sa Staljinom 1948. Taj novac je 50ih bio upotrebljen za pokrivanje trgovinskog deficita FNRJ, industrijalizaciju zemlje i masovni program izgradnje - koga su i zgrade generalštaba bile deo.

Dakle želite da zaštitite ružnu zgradu koju su SAD ne samo rušile nego prethodno i - posredno finansirale.
Jadranka N.

#103 Re:

2013-04-09 20:33

#85: Nikola -

"Blago" istoriji ljudskog postojanja koja se po tebi, Nikola, ali i inim, zasniva SAMO NA RUSENJU!!! Bas si pravi "esteta" - sto da bude "ruzno", kad moze i "lepo"... Sto da patimo zbog tamo nekog arhitektonskog rariteta (glasno razmisljas ti), kad mozemo da imamo hotel "de luxe" ala seik od SA, a zelene suske "padace neprekidno iz oblaka"...
Hajde onda da se vratimo u kameno doba, pa sve ispocetka....pa ako nam se opet nesto ne svidi, obrnimo krug,bar to nije tesko...i tako u beskonacnost!

Ocigledno tebi nista nije sveto, a ni svoje korenje ne poznajes ili ti je prijemcivija trula EU, USA i ostale "razvijene i napredne" zemlje.  Jesi li ikada razmisljao o tome da uzrok nije isto sto i posledica, da ti neprijatelj ne moze (po difoltu) biti i prijatelj, da se istorija ne brise gumicom...

Nisi, Nikola, daleko si ti od toga, NA ZALOST!!!

 


Gost

#104 Re:

2013-04-13 11:07

#102: -

Pogrešne informacije, Goste.

Tito je tada imao omiljene arhitekte - Branka Bona i neke druge (Vladetu Maksimovića). Takođe prvi arhitekti koji su postali članovi CK KPJ i bili ništa manje omiljeni, bili su braća Stojanovići - Hranislav i Bratislav - komunisti još od pre Drugog svetskog rata.

Dobrović je, činjenica, bio zadojen idejama levičarenja i socijalne pravde odavno pre nego što je Tito još "postojao", a dobro je poznato i da je posle rata vratio svoju partijsku knjižicu, duboko razočaran propašću ideja u koje je verovao.

A tvrditi da je Generalštab ružno delo je van svakog uma. Što se nagrada tiče, Dobrović je nagrađivan godišnjim nagradama za arhitekturu, ali je dobro poznato da posle Generalštaba nije izveo ništa veće i značajnije.

No, koliko smo mi zli i pokvareni kao narod i sve prelamamo kroz prizmu nekih šićardžijskih interesa (neka neki šeik podigne svoj spomenik u sred centra grada) neka kaže i činjenica da je isti taj Dobrović dobio ugledna prizanja član najznačajnijih strukovnih internacionalnih organizacija (poput RIBA i drugih).

To mu Tito sigurno nije mogao "isposlovati".




Gost

#105

2013-04-13 12:27

Znači tačno je da je Dobrović, kao što sam napisao bio JEDAN od prvih. Hvala na potvrdi. Što se tiče pohvala na Dobrovićev račun to je skretanje teme - pričamo o jednoj konkretnoj zgradi a ne o Dobroviću uopšte. Uzgred zapad je osim vojno i monetarno i u javnosti iz propagandnih razloga afirmisao FNRJ/SFRJ pošto smo se 1948. posvađali sa SSSRom. Npr. u tom paketu je i Jugosloven 1961. dobio Nobelovu nagradu za knjiženost (našima je ostavljeno da se dogovore ko će to da bude, pa je Ivo Andrić na kraju izbio ispred Krleže kao "jugoslovenskiji" autor). Tako da mu Tito zaista jeste dobrim delom i to isposlovao. Ako misliš da nije tako, nek ti kao indikacija kako se dele priznanja i ordenja posluži spisak dobitnika Nobelove nagrade za književnost - primetićeš da su zemlje Varšavskog ugovora vrlo slabo zastupljene i to uglavnom ljudima koji su prebegli na kapitalistički zapad ;). Ekstremni primer propagandne kurtoazije ti je Mira Marković kao član Ruske akademije nauka i gostujući proesor na univerzitetu Lomonosov. Naravno to ne znači da je Dobrović isto što i Mira Marković, već samo da se neko takvo priznanje ne može smatrati DOKAZOM o nečijoj vrednosti, a još manje vrednosti jednog konkretnog dela o kome pričamo (ko radi taj i greši - npr. svi znamo ko je Nikola Tesla ali njegov manje poznat patent turbine bez lopatica je manje efikasan od klasične)

Naravno da je generalštab ružan - čak i među ovih hiljadu i kusur potpisnika ima dosta onih koji i sami kažu da se "baš i ne slažu sa arhitekturom" ali da je to, eto primer modernizma i da ga zato treba čuvati. Klasičan primer "carevog novog odelg". Kada i najvećim pristalicama moraš da rečima OBJAŠNJAVAŠ zašto ta zgrada "nije ružna" (što je još daleko od lepog) onda tu stvarno diskusije nema.

Moja logika je jednostavna. Ako ta zgrada nikome ne treba za razliku od parcele, parcelu treba osloboditi za novogradnju. Da je ta zgrada lepa otimali bi se da je kupe po jeftinijoj ceni kao oštećenu i renoviraju, naravno uz promenu namene. Kao što rekoh generalštab nikako nije neki vredni raritet jer je Novi Beograd pun primera modernizma koji su i mnogo lepši i ambijentalno uklopljeniji u poređenju sa generalštabom.

Državna sredstva nisu neograničena - moraju se usmeriti na ono što vredi. Postoji u ovom gradu veliki broj lepih zgrada koje su u upotrebi a propadaju zbog nedostatka sredstava (npr Geozavod), a ova peticija primat daje arhitektonskom promašaju kakve su zgrade novog generalštaba!

Gost

#106

2013-04-15 19:29

Dobrovićevo delo nije ružno - niti tu šta ima da se objašnjava!

Ono je jedinstveno u svojoj filozofiji, dispoziciji, elementima, prostornoj kompoziciji, materijalima i obradi i kao takvo je antologijsko u srpskoj arhitekturi dvadesetog veka.


Gost

#107

2013-04-16 14:52

Bukvalno svaka zgrada je na neki način jedinstvena ali samo se na lepe i dovoljno značajne troše silna sredstva da se čuvaju. Generalštab ne bi ispunio kriterijume ni u jednoj normalnoj državi.

Gost

#108 Re:

2013-04-16 21:12

#107: - Bukvalno svaka zgrada je na neki način jedinstvena ali samo se na lepe i dovoljno značajne troše silna sredstva da se čuvaju. Generalštab ne bi ispunio kriterijume ni u jednoj normalnoj državi.

Ovo je svakako teška dezinformacija koja se plasira od strane ljudi koji i tekako nemaju mnogo dodirnih tačaka sa zaštitom spomenika kulture: brojni su primeri ulaganja ogromnih materijalnih sredstava po svetu u obnovu dela moderne arhitekture. Ni u jednom slučaju to nisu "lepe" zgrade, a ipak su značajne za kulturnu istoriju čovečanstva i civilizacije - Ajnštajnov toranj u Potsdamu, kuće Tugenhat i paviljon u Barseloni, Mendelsonov paviljon u Velikoj Britaniji, obnova Vajsenhofa u blizini Štutgarta (takođe je bilo porušeno u bombardovanju Nemačke tokom Drugog svetskog rata) itd, itd.

Dalje citiranje ulaganja u obonovu arhitektonskog spomeničkog nasleđa dvadesetog veka bilo bi neumesno. Svako može da pogleda i sam i uveri se da ovo sve nisu prazne reči.

Dobrovićev Generalštab treba obnoviti!



Gost

#109

2013-04-17 18:07

Slažem se, dalja rasprava bi bila neumesna jer bi onda bilo više poruka na ovoj besmislenoj diskusiji nego potpisa na još besmislenijoj peticiji.

Gost

#110

2013-05-26 22:10

Нећемо дозволити да нам рушењем овог здања, сруше и национални идентитет, који је стуб опстанка сваког човека! И када ти све нестане, и када све изгубиш, остаје ти крв народа коме припадаш!

Gost

#111

2013-06-09 16:10

Ne dozvolite da se sruši Takva građevina Država ima para pa nek popravi kao što je popravila Avalski toranj-ako treba daću i ja prilog da se rekonstruiše tako lepa građevina,Meni je bila ponos Beograda i vojske.Dok je gledam onako jadnu i skrhanu Ja vidim Vojsku Srbije JADNU i skrhanu koja zbog političkih razloga nikada neće stati na prave muške noge.Dobrovoljačka vojska i žene nikada nisu branili Srbiju,ali politika je takva Muškarci u kriminalce, a žene u vojsku.
B

#112 Re: Re: Re: Bojan

2013-06-11 08:44

#15: - Re: Re: Bojan

Komentari tipa osteceno je, opasno j,e rusi pa gradi trzni centar nemaju smisla jer se radi o umetnickom delu. To zvuci kao da odes u Pisu i kazes: rusi taj toranj opasno se nakrivio. Ipak mislim da je bolje obnoviti i koristiti. Samo da podsetim da nedaleko odatle je bila najlepsa zgrada Beograda koju su komunisti promenili zarad "funkcionalnosti" a sada je najruznija. Pricam o zgradi poste pored zeleznicke stanice.


Gost

#113

2013-06-28 11:05

" Komentari tipa osteceno je, opasno je rusi pa gradi trzni centar nemaju smisla jer se radi o umetnickom delu. To zvuci kao da odes u Pisu i kazes: rusi taj toranj opasno se nakrivio."

U kolikoj meri je nešto ZAISTA umetničko delo može se jasno videti po broju posetilaca (naročito turista) koji dolaze da to vide. PS ima dosta starih znamenitih građevina koja su u izvornom obliku nebezbedne pa su statički ojačavane (tu ti je i toranj u Pizi).

Katarina A.

#114

2013-07-08 00:17

Ne mogu da verujem. Da li se ovo stvarno desava? Jel ovako bilo 1945. kada se sve rusilo, gazilo unistavalo, a nista se nije spasavalo? Da li je moguce da ljudi ne razumeju sta znaci spomenik kulture i zasto je to bitno? U medjuvremenu se pojavio problem oko 600 godina starog hrasta. Hoce da ga seku!!! Zivim na relaciji Srbija - Francuska. Za ovakve stvari francuzi bi vratili giljotinu. Tamo se svaki spomenik cuva. Svaka livada pored puta ima ogromnu tablu na kojoj pise koja se bitka tu vodila i kada. Spomenike kulture ne mogu ni da spominjem, a ni prirodu koja se brizljivo cuva i neguje. Kada ce ljudi ovde da shvate da prvo treba da postuju svoje vrednosti da bi ih drugi postovali. Ja sam inzenjer arhitekture po struci, ali cini mi se da je ovo pitanje zdravog razuma.

Katarina A.

#115 Re: Re: Bojan

2013-07-08 00:38

#80: Draganaaa89 - Re: Bojan

Ovde i jeste problem sto ovaj narod  stalno nesto zaboravlja. Da smo cuvali kulturne vrednost kao drugi narodi i da smo ih obnavljali ne bi smo bili sada ovde gde smo. Mnogo vise bi smo cenili sebe. Da li neko od vas, zagovornika rusenja razmislja koliko na primer kosta rusenje takvih zgrada? Posto razmisljate "prakticno" da ne kazem "kratkovido". I kakve su to price o letenju cigala na glave ljudi, o nebezbednosti i sl? Kako tako pisete napamet o necemu u sta niste upuceni. Hotel i trzni centar na mestu Generalstaba. Sacuvaj Boze! Najlakse je rusiti, treba nesto i sacuvati. Putujte malo, beli sengen je na snazi. Pa gedajte zasto su evropski gradovi toliko mocni, sredjeni lepi. Saznajte zasto bas svi hoce da vide i Pariz, i Prag, Budinpestu, Barselonu, Bec, Varsavu... Ako ne mozete da ucite na sopstvenom primeru, a vi probajte na tudjem.

Herman Berman

#116 Objekat

2013-07-09 00:06

Parola "Rekonstrukcija Da rusenje Ne" je losa. Pod pojmom rekonstrukcije, po novom Zakonu o planiranju i izgradnji, dozvoljeno je zgradu srusiti do temelja i izgraditi potpuno novu zgradu koja moze imati i vise spratova od srusene. Umesto reci rekonstrukcija treba staviti SANACIJA.

Za ovako stanje arhitektonske struke krivi su oni koji jedno pricaju, a drugo rade, prodaju nam teorije o urbanizmu na fakultetima, udruzenjima, komorama, drustvima, a u realnosti nemaju obzira prema arhitektonskoj struci, urbanizmu, kulturnoj bastini, graditeljskom nasledju, zdravom zivljenju, tj. o onome o cemu teoretisu - a sve zbog para koje dolaze od tako losih projekata koje celu zemlju unazadjuju. Pogledajte na sta lici Beograd, a toliko profesora arhitekture, priznatih arhitekata, itd. Da se bore za struku, pa covek da kaze nemocni su, ali bore se za svoje dzepove i ne zanima ih struka. Ima i nekih dobrih akcija, ali sve je to sitno i malo. Sada seku drvo zapis, tj. drvo-crkvu u Gornjem Milanovcu, staro 800 godina, svedoka Kosovskog boja, i nema organizovane reakcije od Inzinjerske komore, Akademije arhitekture, Drustva urbanista i arhitekata Beograda, Srbije i ostalih, a da su pravi ljudi na celu tih udruzenja sada bi imali masovne organizovane proteste arhitektonske struke i ne bi nikome palo na pamet da sece ni drvo zapis, ni drvorede u svakom gradu Srbije, ne bi organizovano rusili graditeljsko nasledje i stare carsije, razbila bi se sprega investitora, graditelja, politicara i korumpiranih projektanata zaposlenih u drzavnim institucijama koji rade privatan posao u drzavnoj sluzbi i to na veliku stetu grada u kome rade, arhitektonskoj struci bi vratili postovanje, dostojanstvo, nadleznosti, pa se ne bi desilo da arhitekta nema posla i da jos na fakultetu pricaju da ce od cele generacije samo troje (obicno najgori, koji imaju vezu) imati posao, a ostali nece imati sta da rade, pa ce voziti taksi i baviti se necim drugim.

Ova peticija samo pokazuje sadasnju nemoc arhitektonskih udruzenja, razmisljajte zasto je to tako. Kad se struka organizovano digne nema te vlasti koja moze da joj protivreci. Treba ozbiljna akcija da se povede u vezi arhitektonske struke u Srbiji. Probudite i pobunite se vec jednom!
Katarina A.

#117 Re: Objekat

2013-07-09 11:29

#116: Herman Berman - Objekat

Potpuno se slazem u svemu sto ste napisali. Tacno je da rekonstrukcija po novom Zakonu moze da znaci izgradnju nove zgrada na temeljima stare.

I ja sam strasno razocarana nasim strukovnim organizacijama. Potpuno je nestala struka. Vladaju nekakvi poltroni, a u nedostatku posla sada je postalo jos gore.

O hrastu sam pisla nevladinim organizacijama da sam tuzna zato sto se ni jedna od strukovnih organizacija  nije izjasnila i stala u odbranu hrasta. Odgovorili su mi da je to tacno, ali da ima mnogo nasih kolega koji im se javljaju. Tuzno.

Na zalost ova prica oko hrasta jasno pokazuje u kakvom je stanju drzava i cela gradjevinska struka. Zavod za zastitu prirode nije dao uslove da se 600 godina stari hrast sacuva. Eeeej pa jel ima nesto vrednije? Projektanti ili nisu obisli teren ili ih bas briga. Zar se tako projektuje? Na kraju je stvar stigla do Evropskog parlamenta.

Slazem se da se nista nece promeniti dok se struka ne pobuni...a stigli smo do dna...i strucnog i moralnog.


Gost

#118 Re:

2013-07-09 21:39

#2: milos -

Miloše, da li ti živiš u Beogradu? Kod nas su tržni centri mrtvi. U svakom TC se nalazi gomila praznih lokala i samo nam treba još jedan. Nije tačno da niko neće žaliti za ovom zgradom. Svi koji vole Beograd će žaliti što se uništava još jedan spomenik kulture, remek delo moderne arhitekture, jedan od simbola Beograda iz druge polovine XX veka. Narodi koji ne cene svoju kulturu i prošlost, nemaju ni budućnost.

Баба Анђа

#119 Браво...

2013-07-22 16:41

...интелектуална омладино, студенти, високосвесна омладино! Напред са петицијом!
Браво за акцију, још једном, БРАВО!

Ovaj post je uklonjen od strane svog pisca (Prikaži detalje)

2013-07-31 12:02



Gost

#121

2013-08-04 22:46

Ne rusite remek-delo savremene arhitekture!

Gost

#122

2013-08-23 16:41

Jednostavno više nema tako "jakih" objekata,i po jedinstvenoj poziciji i po svojoj skulpturalnoj formi, naročito od domaćih arhitekata, te je svakako jeres srušiti ga. Nisam neopozivo za to da se sačuva neki fragment bombardovanog objekta kao svojevrsni "lament" nad tim što mu se dogodilo (i nama naravno)već mislim da ga treba obnoviti bez prevelikog filozofiranja koliko god je moguće racionalno (pa i uz pomoć nekog stranog investitora) i dati mu neku drugu (ne bi mi smetalo i komercijalnu) funkciju.

Gost

#123

2013-08-27 14:31

Zgrade su svedocanstvo vremena u kome su nikle, genija koji ih je stvorio i ljudi koji (ni)su brinuli za njih. Rekonstrukcije su neophodne! Sta se desava sa zgradom Marsalata? Bilo bi mi uzasno zao da je poruse...
Milos

#124 Pozdrav iz Zemuna

2013-10-11 14:24

Ja podrzavam rusenje zdrade generalstaba samo pod uslovom ako bi se otvorio muzej u kome bi bila prikazana sva ratna zbivanja od rata na Kosovu do bombardovanja Srbije. Taman je u centru grada, u sred Beograda pa da stranci kada dodju ovde vide malo sta su radili njihovi zapadni prijatelji.

Gost

#125

2013-10-17 18:22

svedok nemilih dogadjaja, pre svega neka sluzi mladima koji odrastaju u srbiji