Otvoreno pismo ministru nauke

Tuzitelj: http://ceon.rs/

Okrivljeni: http://www.ttem-bih.org/

Svedoci: http://kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji/nasi_u_wos.3.html

Centar za evaluaciju u obrazovanju i nauci iz Beograda http://ceon.rs/ je DUZAN DA CINJENICNO I KONKRETNO NAVEDE RADOVE iz TTEM/HealthMed http://www.ttem.ba/ ZA KOJE IMA PRIMEDBE!!

Da nastavimo spisak: TTEM, HelthMed, Metalurgia International (Romania), Balcan Tribology (Bulgaria), African journal of Business Management (Africa)

#48: Sloba - Na temu nase "nauku" uopste

4) Nije tacno da nikom ne pada na pamet da rad u pristojnom casopisu bude uslov za doktorat. Ja sam morao da imam rad u casopisu na SCI listi (EJOR, trenutno je kategorije M21) da bih prijavio temu.

Problem koji se precutkuje je i to sto su kriterijumi za izbor u nastavnicka zvanja razliciti u Beogradu, Nisu, Novom Sadu, Kragujevcu...

Posebna je prica to sto se kriterijumi za drustvene i prirodne nauke takodje zestoko razlikuju.

#49: pera - Re: Doktorati

Pero, ako je to tako (a mislim da generalno nije), onda tu nema istrazivanja, nema doktorata, a nema ni fakulteta ni profesora.  Da li bi ste dali dete da uci zanat kod automehanicara koji nikada u zivotu nije popravio nijedna kola? Naravno, ne bi ste, ali kod nas u nauci sve moze. Ja saradjujem sa jednim beogradskim fakultetom i SVAKI student-doktorant brani tezu tek kad objavi rad, a ima ih i sa 3. Znam da i na mnogim drugim fakultetima ima dobrih doktorata. Ovde, na americkom "istrazivacki orijentisanom" univerzitetu polovini profesora ne pada ni na pamet da pokusaju da imaju doktorante jer nemaju cime da ih nauce, ne mogu da proizvedu tezu koja ce ima ti "naucni impakt" (ne mogu ni da budu unapredjeni, ali to je druga tema), pa uglavnom drze nastavu. I niko se ne buni. A kada se objavi plagijat (krajnje retko, ali desava se), onda se gubi posao, a kada se neku uhvati u falsifikovanju naucnih rezultata (jos redje), ide se u zatvor! Bez sale!

Mozda je osnovni problem nas akademski (i opsti) mentalitet po kome je kriv onaj ko ukaze na neprofesionalnost, plagijat i prevaru, a ne onaj koji to uradi. Ali i ovo je vec druga tema. I tuzna.

#19: Zaprepašćen! -

Rešenje je, dakle, da se ne potpiše ništa. Nisam ja zaprepašćen degradacijom naučnog rada kao posledicom uvođenja sistema bodovanja - na kraju krajeva, tako nešto se moglo i očekivati sa trendom zaglupljivanja nacije - već strašnim ćutanjem naučne zajednice koja, za ove tri godine, krajnje mazohistički nije ni slova pisnula protiv takve prakse. I sada, kada je pokrenuta kakva-takva peticija protiv daljeg urušavanja, tačnije protiv zloupotreba sistema - treba da se bavimo biografijom ljudi koji su je pokrenuli. I da, naravno, opet ne učinimo ništa, jer je zluradost i inače naša glavna generacijska crta.

Potpis dajem,uspehu se ne nadam

#57: Lazar - Re:

Vi izgleda niste u toku! Tokom poslednjih nekoliko godina napisano je na desetine peticija, pisama, žalbi i poziva na razgovor  -  Ministarstvu, Skupštini, Zakonodavnom odboru RS i Sindikatu nauke. Isto toliko tekstova je poslato raznim štapanim medijima, ali, na žalost, zbog sveprisutne cenzure, objavljeno je svega nekoliko tekstova u novinama.Istraživači su što pojedinačno, što putem različitih tela ukazivali na neodrživost postojećeg sistema kvantifikacije rezultata, nužnost prepoznavanja specifičnosti pojedinih disciplina itd. Iz Ministarstva nauke nikda nije stigao ni jedan zvanični odgovor na zvanična pisma, a o drugim adresama da i ne govorim. Pri tome se i sama NGO gospodina Šipke oglušivala ili omalovažavala primedbe koje su joj, direktno ili indirektno bile upućene, insistirajući na tome da CEEON ov sistem i metodologija treba da budu jedini merodavni u ocenjivanju naucnog rada u Srbiji. Aktuelna peticija govori o neosporno lošem stanju u nauci, ali mislim da mnogo više govori o tome da CEEON više nema političku zaštitu i sigurnu poziciju pri Ministarstvu, koju je imao ovih godina i da zbog toga sada traži podršku istraživača. Dakle, radi se, kao i do sada, isključivo o ličnoj koristi pojedinaca. APELUJEM DA SE PETICIJA NE POTPISUJE I TVRDIM DA JE CEEON (I NJEGOVI TVORCI) U VELIKOJ MERI KRIV ZA OVAKVO STANJE U NAUCI!

#60: Protiv peticije - Re: Re: Protiv peticije

Slazem se, dobro razmislite pre potpisisvanja.. Molim kolege da ne ispadnu najvni i izmanipulisani od strane ljudi koji su u mnogome doprineli stanju u nauci. Dr Jankov je imao visoku funkciju u ministrastvu kada je  dr Ana Pesikan bila ministar. Ucestvovao je u kreiranju politike a  danas kritikuje svoj rad. Pa ko je ovde lud? A  o dr Sipki predhodnici su sve rekli. Sto se tice pomenutih casopisa, niko ne rece da to imamo u Srbiji. Pioniri su Borski casopisi, gde se placa 500 eura. Pogledaj te koliko urednici  borskih  casopisa imaju radova na Kobsonu. Treba obelodaniti spisak casopisa u Srbiji  koji se placaju i koliko. Objaviti  i koji su to casopisi gde pojedini  autori imaju vise od tri rada godisnje, odnosno gde je jak urednicki lobi.  MNO treba da sancionise ovakve primere, definise jasne kriterijume sa ciljem   ne vrednovanja radova  publikovanih u tim casopisima.

Apsolutno podržavam inicijativu. Mislim samo da smo ponovo zaboravljeni ili izgublejeni. Da li neko ima podatak koliko u Srbiji ima naučnika sa naučnim zvanjima čije institucije nisu prepoznate kao naučne? Takvi istraživači ne učestvuju u aktivnostima tipa projekata i sl. (mislim na nosioce projekata). Takođe, ne mali doprinos publikovanju daju takvi istraživači, a nema ih nigde sem u zbirnim statistikama. Možda su i oni mogli biti deo teksta peticije.
pozdrav

Peticija je odlično identifikovala probleme u našoj nauci ali ih predložene mere neće rešiti, već samo ponovo stvoriti sa novim jahačima u glavnoj ulozi.

#63: (p)odliveni mozak - Sjaši Kurta da uzjaši Murta

Mislim da samo kod Srba može da se desi sledeća situacija: postoje veliki problemi, stanje ne valja, ALI.., e to "ali" je zaslužno što smo u svemu i svačemu na samom KRAJU. KAO DA ČOVEKU NIJE IMANENTNO STALNO unapređivanje i poboljšanje života i rada. Tipičan, generalizovan stav prosečnog Srbina. Ne boriti se, ionako ni ovi drugi ne valjaju, bolje da ostane ovako, iako ništa ne valja, može da bude gore...Ustvari, iza toga se krije uskosebični, prikriveni interes. Ovako i nije loše, mogu nešto i da ućarim, u suprotnom, ko zna šta me čeka. Kao da je važan pojedinac, važno je opšte dobro. A do njega se dolazi velikim radom i trudom. I moralom. I humanošću.

#19: Zaprepašćen! -  

 Dobar komentar. Protiv jednih vidova zloupotrebe - drugom vrstom zloupotrebe.

#61: ko je ovde lud? - Re: Re: Re: Protiv peticije

Lako je proverljivo:

1. U Boru ne moze biti predatorskih casopisa, jer se u njima autorima nista ne naplacuje. Ali ima casopisa koji su rudarskim radom za par godina ostvarili veliki uspeh, takav da su neki dospeli na SCi listu, a neki su pred prijemom. Sve to uprkos tome sto su bili tesko diskriminisani u kategorizacijama Ministarstva, posebno u MNO za drustvene nauke, gde nisu imali svog zaštitnika.

2. Jedini izuzetak je International Journal of Electrochemical Science koji zaista naplacuje troskove, ali u njemu svi srpski autori zajedno objavljuju godisnje između 1 i 7 radova. Taj casopis nije u Srpskom citatnom indeksu i ne finansira se od Ministarstva. On je borski (i srpski) samo po tome sto urednik zivi u Boru.

Mozda borski casopisi jesu pioniri ali izgleda u necem drugom. Ko to tamo i zasto ima nesto protiv borskih urednika? Ako ste vi toliko ostrasceni da iznosite otvorene neistine, kako da verujemo ostatku price i  pozivu da  peticiju treba bojkotovati?

Hvala vam na inicijativi i ovako sazetom i slikovitom ukazu na probleme u nasoj nauci, kao i na izuzetnim predlozima za unapredjenje.

Prof. dr Pero Sipka je u proteklih 12 godina objavio samo jedan rad u casopisu na SCI Listi:

Jevremov Tanja,Pajic Dejan,Sipka Pero (2007) Structure of personality psychology based on cocitation analysis of prominent authors, PSIHOLOGIJA, vol. 40, br. 2, str. 329-343 (Article)

Prof.dr Zoran Jevtovic nema objavljenih radova u casopisima na SCI listi. U proteklih 12 godina objavio je samo jedan rad u casopisu nacionalnog znacaja M50:

Calovic Dragan,Jevtovic Zoran (2010) Crisis of Democracy in Global Mediapolis, FILOZOFSKA ISTRAZIVANJA, vol. 30, br. 4, str. 605-615
(Article)

prof.dr Miroljub Radojkovic je u proteklih 12 godina objavio samo jedan rad u casopisima na SCI listi, i to ne naucni rad, vec prikaz knjige:

Radojkovic Miroljub (2007) Forging War: The media in Serbia, Croatia, Bosnia, and Hercegovina, POLITICAL COMMUNICATION, vol. 24, br. 3, str. 344-346 (Book Review).

Mirjana Vuckovic-Dekic , naucni saradnik, je u proteklih 12 godina objavila samo dva naucna rada u casopisima na SCI listi.

STA VISE RECI

#68: Svetozar - NAUCNA DOSTIGNUCA PREDLAGACA PETICIJE

Koliko vidim ljudi koji se ovde pominju nisu trazili da udju u Akademiju nauka, vec su napisali arugmentovan tekst koji, koliko vidim, podrzavaju brojni naucnici, ukljucujuci neke clanove Akademije.

Inace proveravam taj vas "izvestaj" i odmah vidim da nije tacan. Sem toga, koristite metod koji se ovde dovodi u pitanje - prebrojavate samo radove, pa jos samo radove sa SCI liste. Kamo drugi naucni produkti? Sto bar niste prebrojali i citate? Svetozare, da vase prezime mozda nije  "Imperija-koja-uzvraca-udarac".

#60: Protiv peticije - Re: Re: Protiv peticije

Član sam Sindikata naučnih radnika, kao i sindikata na svom matičnom institutu. Svakodnevno se krećem među kolegama koji se, pored rada na osnovnom projektu, bave pisanjem i objavljivanjem radova. Nikada, ni na jednom radnom sastanku, ne daj Bože na sastanku sindikata, nigde i niko nije rekao ništa protiv sistema bodovanja. Naravno, pojedinci su se bunili što su u bodovanju loše prošli, ali to je uglavnom rešeno nekolikim telefonskim pozivima članovima matičnih odbora (ko je imao nekoga svoga). U sam sistem i njegove principe niko nije ni dirnuo. Može se sad naknadno pozivati na politiku, cenzuru (cenzura se može probiti, na kraju krajeva svi smo čitali Nepodnošljivu lakoću postojanja), - no budimo iskreni, nedostaje nam ono glavno: malo građanske hrabrosti. U protekle tri godine svi su zabijali glavu u pesak nadajući se samo da im neće biti još gore. Možda su nekakva pisma i peticije Ministarstvu i slate (da li "na desetine"? - čisto sumnjam!) - ali u naučnoj zajednici nije pravljena nikakva kritična masa da se stvari izmene. Naprotiv, stvorena je atmosfera "svako za sebe i za svoje bodove".

Ukratko, ne želim da čitam ovu peticiju između redova, jer je premalo urađeno na tome o čemu ona zaista govori. A za to smo, nažalost, i sami krivi. Kao što su pojedinci sami krivi i za to što traže prečice do više bodova putem naučnih "kocki za svaku supu" i autoplagijata. Na to ih ni CEEON, ni Šipka ni Jankov nisu terali.

Ne verujem, ali potisujem.
Srbija i Cr? Neprofesionalno.

Da li smo to na dnu kada se radu u časopisu sa SCI-liste može prigovoriti, između ostalog:

"2b) u radu (u poglavlju „Materijal i metod“) navedeno je da su korišćeni statistički testovi (analiza varijanse i LSD-test), a ni jedan rezultat tih analiza nije naveden u radu"

#69: Ovo nema smisla - Re: NAUCNA DOSTIGNUCA PREDLAGACA PETICIJE

Pa moji studenti doktorskih studija imaju vise radova, da ne govorimo o casopisima kategorije M21 i M22.

 

Svetozar Miletic

 

Niko ne uzvraca nista, vec ovo deluje "ja ne mogu da objavim pa sad se bunim"

Slazem se da sistem bodovanja nije dobar ali peticija izgleda kao jadikovka a ne resenje problema

Kad vidim ko je sve u mom Institutu(građevinskom) doktor nauka i ima naučno zvanje pa to je za plakanje. Način na koji se kod nas biraju i vrednuju naučni istraživači je po principu ja tebi ti meni ili ti, ja stavim tebe u rad ti mene. A naučni radovi na nivou diplomskih radova, i nije ih sramota. Ma jok. To su sve naučni savetnici i viši naučni saradnici a da ih pošalješ negde u svet među evropske ili svetske kolege ko autistične tuta mute. Niko ili vrlo slabo zna engleski kao osnovni jezik komunikacije ili praćenja naukečnih saznanja u svetu. Suština je samo prikačiti se na neki jalovi projekat koji finansira država i da te bog vidi. Dobijaš jednu platu u firmi a drugu od nauke i imaš platu veću od predsednika države. Radovi se prepisuju i štancuju samo se naslovi menjaju, pa generalno možeš dupe da obrišeš sa njima. Nikakvu praktičnu primenu sve to zajedno nema i država nikakve koristi nema od toga. Sve u svemu bilo bi poštenije da se kod nas finansiranje nauke, i kvazi projekata ukine, ionaoko je nema, a da se te pare daju napuštenoj deci ili bespomoćnima. Bar ćemo učiniti dobro delo.

Праве ствари заслужују да буду подржане, са искреном надом да ће уродти плодом, на добробит свих којима је стало до напретка ове земље и који поштено раде и живе само од свог рада.