ja ako ne zavrsim, ja cu da se ubijem, ionako sumnjam da sam se razbolela od ovolikog stresa...ili da budem klosar na ulici....Nemam treci izbor. Nemam. Unistice mnoge, nisu ni svesni sta rade, ako nas puste niz vodu...

#1340: -  

 Necete da se ubijete nego cete zavrsiti. Besmisleno je da sve nas iskljuce sa fakulteta kako bi ispali fer prema studentima koji studiranju po Bolonji. Mislim taj izgovor vredja inteligenciju. I sta ce sa tim ljudim koje ce odstraniti sa fakulteta?

Sta na biro rada ne razumem ?. Zato sto fali 3 ispita nekima i manje dodati jos 5-6 negde i 10 to dobro napaltiti i produziti studiranje tim ljudima jos koliko? Ne shvatam njihov interes u svemu tome osim da napalte nekome ako mogu, oni koji ne mogu da plate taj hir  a vecina ne moze, na ulicu i sta onda? Ni tamo ni ovamo.

Totalno je besmislena cela prica oko toga. Neka se zapitaju pre zasto toliko ima ljudi koji stuidiraju tako dugo? Bombardovanja ratovi protesti pucevi, nemastina beda, to nije slucajno zasto smo mi svi ovde gde smo. Nemoguce je da smo svi mi veciti kao nas nazivaju i smeju se po medjima nismo dovoljno pametni da zavrsaimo skolu, a ti voditelji i ta zgodna lica na tlevizijama sve neki kvazi univerziteti velioka vecina. Oni mogu da pricaju svasta sada, Cinjenica je da je cudno da neko ovoliko dugo studira alki nije sve bilo ni do nas niti je do nas, kamo srece da smo mogli svi da studiramo samo i da se bavimo skolom. Neki su morali da se bave porodcama da se bore za golu egzistenciju, da se bave svojom bolescu.

Ja se secam da sam bolestan isao na fakultet i jedva se drzao na nogama da bi pokupio potpise i kada sam video da to ne moze vise uzeo status mirovanja. I nakon svega toga ako ne stignem do tog 30tog sta onda?

Ali bitno je da budu fer. Van pameti

#1340: -  

 Naravno da se necete ubiti, vidite valjda da se svi borimo. Ne obazirite se puno sta se pise u novinama, nego se borite ucenjem i pozitivnim mislima. Svi smo u glibu ali se ne damo. Vi glavu gore i setite se izreke.......KERA LAJE, VETAR NOSI.

#1340: -  

 Nisi jedina... Moram da priznam da i ja imam slične, suicidalne misli kada me uhvati panika i pomislim da ću ostati bez diplome. Znam da jedan glupi papir nije vredan takvih crnih misli, i da ni ova zemlja nije jedina u kojoj se može živeti. Planeta je puna normalnih, uređenih srećnih zemalja u kojima ljudi žive bez straha da li će narednog dana imati šta da jedu. Mi se ovde davimo u blatu, generacijama unazad. Mrzimo jedni druge, podsmevamo se slabijima od sebe, nipodaštavamo sve što je drugačije, što odstupa od kalupa. Zli smo jedni prema drugima, više nego prema neprijateljima. Zato smo ovde gde smo kao nacija. Jer ne umemo da pružimo ruke jedni drugima i da se osmehnemo kad neko hoće da se bori i radi na sebi. Moja komšinica, žena od preko 50 godina, uči nemački. Želi da radi u Nemačkoj i jezik joj treba. Počela da uči i sva je predana tome. Da li treba da joj se smejem, da kažem ma šta će ti nemački, tamo ćeš da pereš tanjire, ma ti tamo ima da ćutiš i radiš! Ja sam bukvalno srećna svaki put kad je vidim kako otkriva neke nove dimenzije i kako uči, oplemenjuje sebe, jer je lepo i korisno znati nešto. 

Ako nam ne produže rok, meni će najverovatnije ostati (bar) jedan ispit koji neću stići da položim, iako učim zaista intenzivno. Neću se ubiti ako se to dogodi, mada ne krijem da mi nekad i to prođe kroz glavu. Ali ne. Ima toliko lepih zemalja, toliko naroda koji će me prihvatiti. Ako treba da ostanem radnik, sa srednjom školom, zbog jednog ispita pred diplomom, onda idem bilo gde. Ako ću da radim u fabrici, ili pekari ili prodavnici, pa, realno, bolje da odem negde gde će me pošteno platiti i uz to mi obezbediti lepe uslove za život i napredovanje. Možda uspem i da skupim pare pa se vratim u domovinu da si kupim po koju diplomu. Srbija propada, materijalno i duhovno, beda je svuda. Svi su siromašni i grabljivi. Ja neću da budem takva. Ima toliko mesta gde mogu da živim. I niko i ništa nije vredno mog života. I ne dam nikome da dopre do mog unutrašnjeg bića i da me ponižava jer sam drugačija i sa teškom životnom pričom na vratu.