Protiv emitovanja serije "Ravna gora"

Завршетком другог светског рата и победом комунизма, у њему највише су оштећени Косовски Срби којима је одмах после тог рата забрањен повратак на своје огњиште уставом из 1945. Да се не би пореметило ‘‘братство и јединство’‘ Тито, на челу комунистичке партије дозволио је Албанцима да остану у кућама из којих су прогнали око 100.000 Срба за време другог светског рата у сарадњи са Италијанском а после и Немачком окупационом власти. Пројекат ‘‘Велика Албанија’‘ био је спровођен у дело за време Фашистичко-нацистичке окуација Косова и Метохије али Ослободилачким ратом већина Косова је ослобођена па је због тога остатак Шиптарских јединица подигао побуну 1944.Убрзо растурене те балистичке(терористичке) акције настављене су и после 1945 па све до 1952 због чега је на Космету 8 фебруара 1945 уведена војна управа која је остала до јуна исте године.

Тито се са Енвером Хоџом, тада председником(диктатором) Албаније договарао око прављења Балканске федерације у коју би ушла и Албанија, план им је био да се Албанија у чијем би саставу било и Косово прикључи Југославији и кад дође време да се једноставно отцепи од Југославије са Косовом. Енвер Хоџа је у разговору са Титом њему предлагао да му преда КиМ због већинског Албанског становништва али Тито му је одговорио дипломатски: ‘‘Срби то не би разумели’‘!

Захладњивањем односа између Југославије и СССР 1948 захладнили су односи и са СНР Албанијом која је тај тренутак искористила за увећано убацивање терориста, шпијуна Сигуримија(албанске тајне службе) и пропагандног материјала у Југославију. Тадашња УДБА и ОЗНА на КиМ су сјајно обављали посао уништавања илегалних шиптарских организација. само у периоду од 1956 до 1966 СДБ(Удба) Југославије открила је 798 агената Албанске тајне службе.

Оставка Александра Ранковића(министра унутрашњих послова) на брионском пленуму због наводног прислушкивања Тита Косову и Метохији је донело нова зла. Због смењивања Ранковића направљена је велика чистка у СДБ. Албанци на КиМ ‘‘ослобођени’‘ од новодног терора Ранковића тражили су од Тита већу аутономију од постојеће, да би је добили они су изашли на демонстрације 1968 после којих (уместо да се крене жешћим путем сузбијања национализма) су добили амандмане на већ постојећи устав исте те 1968 године.

Тим амандманима Тито је на инсистирање Фадиља Хоџе, Ниманија и осталих челника ПК КПЈ Космету обезбедио: законодавну, извршну и судску власт што је потврђено и уставом из 1974. Косово и Метохија имала је све сем назива ‘‘република’‘. Шиптари су тим уставом имали обавезу само да шаљу омладину у ЈНА док су с друге стране од Југославије(највише од Србије) узимали новац за ‘‘неразвијеност’‘ и враћање иностраних дугова али и слали своје кадрове на истакнуте позиције у ЦК КПЈ. Такозвана ‘‘ужа Србија’‘ није могла да се меша у политику своје две покрајине и њихов устав док су те две покрајине имале право вета(забране) на неку од одлука ‘‘уже Србије’‘ која се њима не свиђа.