Иницијатива да књига "Чујте Срби"постане обавезна школска лектира

Први пут, о др Арчибалду Рајсу и његовим заслугама за српски народ сазнао сам из Споменице др Рајсу - од срца срцу, 1972. године као млад библиотекар у Шабачкој библиотеци. Такође, сазнао сам више појединости о великом пријатељу српског народа и од шабачког књижевника Младена Ст. Ђуричића, који је у то време имао 90 година и добро је познавао др Рајса. Кад сам отишао у Швајцарску, више пута ми је падало на ум да се прегледају швајцарске новине из Првог светског рата у којима је др Рајс писао о Србима и Србији. То сам и учинио, заједно са мојим сарадником Миланом Старчевићем, бившим учеником Српске школе у Швајцарској у којој сам водио наставу. Истраживали смо више година а плод свега тога је одлична књига Милана Старчевића о др Арчибалду Рајсу из 2007, и прошлогодишња публикација "Ратни извештаји из Србије и са Солунског фронта" - необјављени текстови на српском језику из лозанске Газете у периоду 1914-1918. година. Придружујем се иницијативи за увођење у обавезну лектиру Рајсовог тестамента српском народу "Чујте Срби, чувајте се себе" и због тога што имам жељу да у Швајцарској оснујемо удружење швајцарско-српског пријатељства које ће носити име др Арчибалда Рајса, и, ако би Бог дао, да покушамо сакупити новчана средства и издати његова сабрана дела до 1918. године, кад је завршен Велики рат. Али, оно што нисмо као држава Србија урадили, а што није још увек касно, то је што нисмо Рајсове текстове издали на више језика поводом 100. годишњице Првог светског рата, те једну такву публикацију послали, или више њих, у највеће светске библиотеке, универзитете и институте. и у све државе света. Рајсови текстови на француском језику који су преведени на српски и објављени у овде споменутој књизи стоје у компјутеру, чекамо да сакупимо средства и одштампамо их, те да их пошаљемо у романски део Швајцарске и у Француску нашим земљацима, с молбом да их поклањају својим пријатељима домаћинима, те тако, макар мали број њих упознамо са великим Рајсовим делом и о његовом духовном венчању са српским народом. Мр Живко В. Марковић, проф.