Vratimo malu Jovanu

Jedno rešenje kojim se suspenduje opšta podobnost za hraniteljstvo doneto od strane mesno nadležnog Centar za socijalni rad (CSR) - zbog zaštite službenih podataka ne otkrivam identitet dokumenta - dovelo je u pitanje nadležnosti hraniteljskih lica, zaštite interesa i prava deteta kao i pravnu sigurnost svakog hranitelja. Rešenje se može smatrati, deprimirajućim, zbunjujućim ili čak i nevažnim a sve u zavisnosti od nivoa moralnih vrednosti sa kojeg se posmatra. U svakom slučaju, ovakvim rešenjem institucija diskredituje zakonsku regulativu a druge hranitelje dovodi u zabludu.
U obrazloženju predmetnog rešenja stoji:
„da u strukturi ličnosti hraniteljke X.X. dominiraju preterana samouverenost i nefleksibilnost u stavovima po pitanju vezanim za hraniteljstvo“.
Nejasna definicija stanja „preterana samouverenost i nefleksibilnost u stavovima po pitanju vezanim za hraniteljstvo“ ne daje konkretnu sliku osobine ličnosti. Naime, samouverenost je osobina čoveka kuju neko ima ili nema. „nedovoljna samouverenost“ ukazuje na potrebe za podrškom a „potpuna samouverenost“ se smatra pozitivnom osobinom izgrađene ličnosti. Da li se „preterana samouverenost“ može prihvatiti kao pozitivna ili negativna osobina „preterano izgrađene ličnosti?
Da li se pod „nefleksibilnost u stavovima po pitanju vezanim za hraniteljstvo“ misli na odstupanje u poštovanju zakonskih okvira koji definišu oblast hraniteljstva ili na pogrešno tumačenje istih?
Da pojasnimo.
U obrazloženju se dalje navodi :„Vrlo često se uočava da je hraniteljica pomešala svoju ulogu sa ulogom roditelja deteta“.
Član2. Pravilnika o hraniteljstvu glasi:
"Hraniteljstvo je mera zaštite deteta bez roditeljskog staranja, odnosno deteta pod roditeljskim staranjem koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju ili poremećaj ponašanja, a koje privremeno ne može da živi sa svojim roditeljima.
Detetu na hraniteljstvu, obezbeđuje se, u skladu sa zakonom, adekvatan oblik hraniteljstva i hraniteljska porodica u skladu sa njegovim specifičnim potrebama i ostvarivanjem njegovog najboljeg interesa.
Zasnivanjem hraniteljstva uspostavlja se odnos između deteta i hranitelja koji odgovara odnosu dete - roditelj. Hranitelji preuzimaju neposrednu brigu o detetu i imaju dužnost da se staraju o njegovom zdravlju, razvoju, vaspitanju i obrazovanju, a u cilju njegovog osposobljavanja za samostalan život i rad."
Šta se dalje da uočiti?
„Samoinicijativno je organizovala rođendanski susret hranjenice, maloletne V.V. sa bratom i sestrom u prisustvu njihovih hraniteljki a da o tome nije obavestila CSR“.
Član 5. Pravilnika o hraniteljstvu glasi:
"Centar za socijalni rad primenjuje hraniteljstvo kao meru zaštite za dete kada je to u njegovom najboljem interesu. Hraniteljstvo je u najboljem interesu deteta ukoliko:
1) predstavlja odgovor na potrebe deteta za bezbednošću, fizičkim, zdravstvenim, emocionalnim i socijalnim razvojem, vaspitanjem i obrazovanjem;
2) obezbeđuje trajnost odnosa i veza sa porodicom porekla i drugim osobama važnim za dete;
3) u najvećoj mogućoj meri obezbeđuje uslove za prevladavanje zastoja u razvoju i optimalan razvoj deteta.“;
Uočavamo li (ili nam se samo čini) da ovo ima neke veze sa članom 21. Pravilnika o hraniteljstvu koji kaže da:
"Opštu podobnost hranitelja utvrđuje centar za socijalni rad nadležan za hranitelje na osnovu sintetizovanog izveštaja - nalaza i stručnog mišljenja o opštoj podobnosti budućih hranitelja, a kada procenu vrši centar za porodični smeštaj ili druga specijalizovana ustanova, na osnovu sintetizovanog izveštaja tih ustanova.
Stručni radnici u postupku procene opšte podobnosti hranitelja rukovode se procenom sposobnosti budućih hranitelja da stiču i razvijaju znanja i veštine za zaštitu dece bez roditeljskog staranja, svrstanih u pet kategorija kompetencija hranitelja:
1) obezbeđivanje sigurnog okruženja za dete i zaštitu deteta od zanemarivanja i
zlostavljanja;
2) zadovoljavanje razvojnih potreba deteta u cilju optimalnog razvoja njegovih potencijala i prevazilaženja razvojnih zastoja;
3) očuvanje identiteta deteta kroz podržavanje veza između deteta i njegove porodice kao i drugih važnih osoba iz njegove prošlosti;
4) pružanje podrške detetu u prevladavanju separacije i gubitaka;
5) prihvatanje podeljene odgovornosti i uspostavljanje saradničkog odnosa sa roditeljima dece i stručnim radnicima centra za socijalni rad."
U vezi sa navedenim članovima Pravilnika ne može se preskočiti i takođe neprimereni deo obrazloženja u kome se kaže i to da je hraniteljka X.X. „promišljena i manipulativna, radi suprotno interesima deteta, usmerava dete na kontakte sa bratom i sestrom čime želi da probudi odnos bliskosti sa detetom radi zadovoljenja ličnih potreba“.
U vezi potencijalne mogućnosti za usvojenjem maloletne V.V. nejasno je i sledeće:
„U odnosu na maloletnu V.V. (hranjenicu) hraniteljka X.X. ponaša se neracionalno i posesivno , iako je od samog početka upoznata sa postupkom obrade deteta za sticanje opšte podobnosti za usvajanje, oda dete treba da pripremi za odlazak iz njene porodice a da X.X. naprotiv insistira na detetovoj preteranoj vezanosti za nju i njenu nemogućnost (a pri tom ne postojini želja) da maloletnu V.V. pripremi za odlazak iz njene porodice, što ukazuje da su njene hraniteljske kompetencije znatno oslabile."
Zašto se i u ovom slučaju ne primenjuje primer dobre prakse? Dobro je poznato, gledano iz sociološkog ugla, da se usvajanje deteta od strane njegovog hranitelja uklapa u najbolji interes deteta jer najbolje doprinosi kontinuitetu detetovog razvoja čime se sprečava nastajanje novih traumatskih doživljaja usled gubitka.
U primeru ovog rešenja ni jednom rečju se ne konstantuje da je hraniteljka X.X. upotrebila fotografije deteta u komercijalne ili političke promocije. Ali zato se hraniteljki stavlja na teret to da je slike deteta stavila na FB društvenoj mreži čime je znatno ugrozila indentitet deteta kao i da je sa prijateljima komentarisala rad radnika CSR u negativnom kontekstu. Ova tvrdnja otvara nekoliko pitanja:
· Koliko ova tvrdnja dotiče pravo deteta? Kako socijalizovati dete a da se „ne ugrozi identitet deteta“? Znači li to da dete treba sakrivati prilikom odlaska u obdanište, školu, na rekreaciju?
· Gde se može naći zakonski okvir kojim se zabranjuje upotreba fotografije deteta kao dokaz o racionalnom utrošku budžetskih sredstava u smislu promovisanja kvalitetnog hraniteljstva.
· Do koje mere hranitelj sme da ima sopstveno kritičko mišljenje prema poslodavcu a da ne snosi posledice koje se savremenim rečnikom nazivaju „mobing“?
Zapažamo da se u rešenju ne konstantuju „rizične okolnosti“ koje bi mogle biti uzrok momentalnom izmeštanju deteta na način na koji je izmeštanje realizovano. Otkazni rok po ugovoru nije ispoštovan kao ni procedura za pripremu deteta radi izmeštanja u drugu hraniteljsku porodicu.
I na kraju, kakav zaključak možemo izvesti?
Uručivanje rešenja kojim se suspenduje opšta podobnost za hraniteljstvo, u prostorijama institucije i uz prisustvo dva radnika Policijske uprave ima za cilj demonstriranje moguće upotrebe sile prema nepodobnim (neposlušnim) hraniteljima.
Ovakav postupak je tipičan primer loše prakse i sigurno doprinosi porastu nepoverenja hranitelja kao građanina prema institucijama. Sa druge strane ovakva obrazloženja sa pozivanjem na „zaštitu interesa deteta“ ispod kojeg se zapravo vrši zamena teza, duboko u senku baca sve poštene redanice i radnike centara CSR širom Srbije.
Često se bavimo pričom o emotivnoj povezanosti hranitelja sa detetom. A kolika je emotivna vezanost deteta za hranitelja o tome retko ko želi da razmišlja. Dovođenje deteta u stresnu situaciju, kada dete doživljava iznenadni gubitak voljene osobe, sigurno ostavlja duboke posledice na dalji psihički razvoj deteta.
No, „Zakon se mora poštivati“ bez obzira što je cena velika. A cena je gubitak deteta u sistemu.
Ako moram strahovati od dobre volje ovlašćenih pojedinaca, raditi u strahu i iščekivanju nesigurne sutrašnjice za dete koje mi je povereno na negovanje i vaspitavanje onda ću se radije opredeliti za alternativu. Prodaja polovnih stvari na buvljim tezgama je (provereno) bar tri puta više finansijski isplatljivija nego hraniteljski rad. I što je pri tome najvažnije – psihološka cena koštanja je pet puta jeftinija.