Podrska Sasku

Pre svega, jako mi je žao, što je izgubljen jedan život. Svako ima pravo na život. Ali, i svako ima pravo da živi normalnim životom i da uživa u sigurnosti svog doma. Uvek verujem, da sam u svojoj kući-stanu najsigurnija. Da se tu jedino mogu opustiti i uživati u svojoj privatnosti i slobodna sam da tu radim šta god želim, s tim da nikoga ne ometam.
Zato smatram da bi trebalo razmotriti naš Zakon o zaštiti privatnosti i ličnog života. Nema mi logike, da neko udje u moj stan, a ja nemogu da zaštitim svoje najmilije, sebe i svoju imovinu.
Prema navodima, ako je to tačno, trebao je Saško da traži šrafciger po stanu, da bi se branio istim orudjem, sa čim je i provalnik ušao u njegov stan. To je za mene van pameti. Pa braniću se sa nečim, što mi prvo padne šaka. Tu se nema vremena mnogo razmišljati. Svako razmišljanje, a dodje do kobnog završetka, izadje da je uradjeno sa predumišljajem.
Biće mi drago, ako u našoj lepoj zemlji, ovakvih dogadjaja više neće biti.