ALEKSIN ZAKON

#1: -  

 Duboko sam potresena

Ne znam cak ni sta da napisem. Istovremeno osecam i bes i tugu. Nadam se da ce peticija uroditi plodom.

Sramota! Sram ih bilo,treba da umru od sramote.Nose dete na duši,kako spavaju? Sta očekuju od svog života?Naterali su dete da se ubije,jer su oni životinje  i ne umeju da rade svoj posao!!Žalosno je to sto roditelji te nasilne dece koja su to radila Aleksi,žalosno je što im je Bog omogućio da budu roditelji!!Žalosno i sramotno je sto ti zli i pokvareni ljudi i dalje rade taj posao i sto si dalje na slobodi!Dok takvi rade ovo neće biti ni prvi ,a na žalost ni zadnji slučaj.Sramota je sto su krivi za Aleksinu smrt,a kaznjeni su samo novčano.Sramota je sto su i dalje živi i što postoje!!!!

Možda ih drzava nije adekvatno kaznila,ali Bog sigurno hoće,i stignut će ih žal i bol porodice Janković!

PETICIJA MORA DA URODI PLODOM,DA SE OVO VIŠE NIKAD NE DESI!  

Tokom cele srednje škole sam bio maltretiran samo zbog toga što sam niži i slabiji od ostalih, a moj drug zbog toga što je bio slep. Srećom srednja škola je prošla i istrpeo sam maltretiranje, ali neke od posledica maltretiranja su imale takav uticaj da ih i danas osećam. Mislim da obični časovi o nasilju ne mogu pomoći, jer nasilnici budu ti koji imaju najmanje interesovanja tokom tih časova. Gotovo sam siguran da nisu osećali grižnju savest ni nakon što se ovo dogodilo. Adekvatnije mere se moraju doneti da se ne desi još neka takva tragedija.

#4: #1 -  

Zato sto imam dete u osnovnoj skoli I ne bih volela da mu se nesto tako dogodi!Da se ne dogodi vise ni jednom detetu!!!

#11: -  

U skolama je na delu "prosvetno sibicarenje" u kome se nastavnici angazuju samo oko ugradjivanja u cenu ekskurzija, osiguranja, obezbedjenja,.... Za decu i uslove obrazovanja ih bas briga!

a ko ce da sankicionise uciteljice od 60godina koje maltretiraju dete dve godine evo place svaki dan zbog st.ke matore il u skoli ili posle cak je i sanja baba pred penziju(dojahala s sestom lickom na gumarabi i jos prica jekavicu a nekom daje trojke za smesne stvari npr navedi prostoriju u skoli- kancelarija- netacno,cija kancelarija...jer joj ne dubim na glavi na komandu ...uteruje reket za 200dinara DOBROVOLJNE donacije skoli se izdire na dete vec deset dana ) hahahaha smejem se a plakala bih...ona neizivljena ku.ka mi svakodnevno  unistava dete a ja joj nista ne mogu ...cak je iz skole doslo  s razbijenom glavom a niti je smelo da se pozali uciteljici niti je istu bilo briga niti je primetila (sto cisto sumnjam).

U mojoj porodici se na žalost desila slična situacija sa starijim detetom - VII razred, ali na sreću izbegli smo tragediju. Suprug i ja smo bili uporni i istrajni i nismo prezali ni od čega. Ja sam se rukovodila onom starom "nisam ga ja rodila i gajila od kilo mesa da ga drugi maltretira"..... i išla na bezbroj razgovora i sa pshilogom škole i sa razrednom, sa nastavnikom fizičkog na čijem času je incident poslednji put eskalirao. Svi su nas ubeđivali da je to samo dečja igra kojoj ne treba pridavati puno značaja, kako su oboje krivi .... Ne želim ni da komentarišem kako su ostala deca u razredu reagovala na sve to, naročito devojčice za koje se veruje da im ne priliči ružno ponašanje i grub rečnik.

Kuda vozi ovaj voz?????

Škola je takođe u programu "bez nasilja" - namerno apostrofiram ovo jer je ternim koji se olako koristi.  Pshiholog škole nije nikako želeo da nam ugovori sastanak sa roditeljima dečaka koji je vršio fizičko i mentalno nasilje, iako smo uzastopo insistirali na tome. Stalno su pokušavali da nam odlože to do početka naredne školske godine. Da vreme prođe i sve se zaboravi!!  Moje pretnje da ću sve objaviti u medijima , podneti krivičnu prijavu policiji a kako je učenik maloletan to će se inplicirati na roditelja ....... urodile plodom.

Konačno smo imali zajednički sastanak u školi sa psihologom, razrednim starešinama (napominjem da direktor škole ni jednom nije vio učesnik pregovora i razgovora). Sem nas roditelja, svi ostali su bili samo nemi posmatrači. Kako smo napomenuli da je ovo poslednji put da kontaktiramo školu ovim povodom i da ukoliko roditelji ne razgovaraju sa svojim deteom i reše situaciju, MI čemo se pobrinuti da nađemo instituciju/e koje će to uraditi na svoj način.

Na sreću po nas, sve je ovo prevaziđeno i naše dete sada bezbrižno nastavlja svoj život.