Петиција да име гимназије у Ивањици носи назив: ГИМНАЗИЈА „СВЕТИ ЈАКОВ АРСОВИЋ“

Петиција да име гимназије у Ивањици носи назив: ГИМНАЗИЈА „СВЕТИ ЈАКОВ АРСОВИЋ“

Скупштини општине Ивањица

            На основу чл.91. Статута општине Ивањица („Службени гласник Републике Србије“, број 1/2019), у складу са непосредним учешћем грађана у раду локалне самоуправе, а прописане Законом о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, број 129/2007; 83/2014 – др.; Закон, 101/2016 – др. Закон 47/2018), грађанин Младомир Ћурчић, публициста из Ивањице, подноси:

ПЕТИЦИЈУ

са захтевом за достављање одговора

        Покретање Петиције односи се на промену имена гимназије у Ивањици, а у сврху да се у наслову имена гимназије дода име, односно да име гимназије у Ивањици носи назив: ГИМНАЗИЈА „СВЕТИ ЈАКОВ АРСОВИЋ“

     У прилогу ове Петиције налази се биографија Јакова Арсовића.

ЖИВОТОПИС СВЕТОГ ЈАКОВА АРСОВИЋА

       Радоје Арсовић рођен је у Кушићима, подно Јавора, 13. децембра 1893. године, у браку Јефте и Саве Арсовић. После завршене основне школе у Миланџи, гимназијско образовање је стекао у Чачку. Учествовао је у Балканским и Првом светском рату. Прошао је кроз Албанску Голготу. Са Крфа је послат у Француску, као и велики број српских ђака и студената. Студирао је на факултету у Монпељеу, где је и дипломирао. Први светски рат завршио је у чину наредника Српске краљевске војске. Због одличних оцена на студијама, Српска краљевска влада стипендирала је његове последипломске студије. Докторирао је филозофију на Универзитету у Монпељеу, 1924. године. Одбранио је докторску тезу на тему „Мисли Блез Паскала“. Био је виђен за највише функције у српској дипломатији на тлу Француске, а потом и на највишим функцијама Министарства иностраних дела владе Краљевине СХС/Југославије.

          Приликом једног годишњег одмора у Врњачкој Бањи, упознао се са учењима владике Николаја Велимировића. Потом се и упознао са њим, што је довело до радикалне промене у његовом животу. Световни живот је напустио 1933. године, и почео свој живот у монашкој заједници. У најдужем периоду живео је у манастиру Жичи, где је био искушеник. Водио је штампарију Жичке епархије, која је штампала и издавала више листова и часописа, за које је понекад писао или преводио текстове других аутора и сам др Радоје Арсовић. Чин монашког пострига добио је у Жичи, пред Други светски рат, када је добио и монашко име – Јаков.

       За време окупације, када су припадници Југословенске војске, под командом пуковника Драгољуба Драже Михаиловића,  дошли да заштите манастир Жичу од Немаца, догодило се и немачко бомбардовање Жиче. Том приликом, Јаков Арсовић је, Божијом промисли, преживео то бомбардовање. Пошто је манастир био девастиран, монашко братство се расуло у више различитих манастира. Монах Јаков је провео Други светски рат боравећи у различитим манастирима, а најчешће у средњевековном манастиру Љубостињи. Током рата, ђенерал Дража Михаиловић наредио је оснивање Верског курса за младе богослове, који су имали бити упућени у јединице војске под његовом командом, као војни референти. Верски курс су држали најумнији и највећи духовници монаштва СПЦ, који су нису били у затворима Немаца, попут Аве Јустина Поповића и Јакова Арсовића.

       По доласку комуниста на власт, у јесен 1944. године, велики део монаштва и свештенства СПЦ био је шиканиран, злостављан, а много њих је било и убијено. Сличну судбину имао је и др Јаков Арсовић. Више пута је хапшен и премлаћиван од озне. Приликом једног одласка из затвора озне у Београду, на путу према манастиру Тумане, премлатила га је локална озна у једном селу, а од тих убоја се разболео и умро. Сахрањен је у манастиру Тумане, а приликом отварања његовог гроба, у децембру 2014. године, примећено је његово нетрулежно тело. Српска православна црква га је прогласила за  преподобног Јакова Новог Туманског, 2017. године, и унела његово име у свој календар, и прославња га 8. августа по Јулијанском, а 21. августа по Грегоријанском календару.

       Слава његовог имена у оквиру верног народа Српске православне цркве се од тог доба све више шири, али то није сразмерно са његовом славом у родном крају. Црквена општина у Ивањици се још увек није удостојила да одржава духовне вечери посвећене Светом Јакову Арсовићу. Велики број верника из Моравичког краја и Ивањице одлази, организовано или самостално, у манастир Тумане, да се поклони и помоли над његовим моштима, незнајући да је он рођен управо у њиховом завичају. То је постало толико очигледно, да већ више интелектуалаца и духовника сматра да се не ради о случајности.

      Гимназија у Ивањици постојала је, са одређеним прекидима, још од времена Краљевине СХС/Југославије. Константно постоји и ради више од седам деценија. Образовала је и васпитала многе српске научнике и угледнике, а неки од њих су стекли и највиша звања у српској академској заједници. Нико, међутим, није остао својим животом и после живота толико цењен и поштован колико је то данас Свети Јаков Нови Тумански. Било би корисно и за ову установу, Ивањичку гимназију, као и за саму варош и целу општину, за будуће генерације које ће тек проћи преко клупа учионица гимназије, да ивањичка гимназија понесе име – „Свети Јаков Арсовић“. То би најбоље показало којем идентитету, као ознаци карактера и културног обрасца, тежи једна просветна установа и народ чија деца уче у њој.  

Младомир Ћурчић    Kontaktirajte autora peticije