Inicijativa za unapređenje stanja u socijalnoj zaštiti

Socijalna zaštita je vitalni stub svakog društva, pružajući podršku najranjivijim članovima zajednice. Međutim, efikasnost i pravednost ovih programa često je pod uticajem regulatornih mehanizama, dok se istovremeno sistem socijalne zaštite u Srbiji suočava sa nedovoljnim brojem zaposlenih i velikim brojem korisnika.

U okviru izveštaja Evropske unije o napretku Srbije u procesu pridruživanja, u Poglavlju 19, jasno se ističe da tokom 2023. godine nije bilo povećanja mera obuhvata i adekvatnosti za pojedince i porodice u okviru šeme i finansijske socijalne pomoći, koja za cilj ima smanjenje siromaštva. Takođe, ističe se kao problem i veliki broj predmeta u centrima za socijalni rad, a mali broj stručnih radnika. Prema izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, u periodu od 2013. do 2022. godine, broj zaposlenih je smanjen za 18,4%.[1] Broj stručnih radnika starijih od 60 godina u centrima za socijalni rad iznosi 18,4%. Uz zabranu zapošljavanja i odliv radnika usled odlaska u penziju, sistem socijalne zaštite će biti neodrživ. Prema proceni Državne revizorske institucije (DRI), postoje centri za socijalni rad koji rade bez socijalnih radnika, pravnika, pedagoga i psihologa. [2]

Ova inicijativa predstavlja korake ka poboljšanju tih mehanizama radi osiguranja pristupačnosti, transparentnosti i pravednosti u socijalnoj zaštiti i unapređenju položaja stručnih radnika i saradnika u sistemu socijalne zaštite. Navedeno je u skladu sa principima profesionalne etike stručnih radnika Srbije - suprotstavljanje nepravičnim politikama i praksama.

Ciljevi inicijative:

1. Analizirati postojeće normative i izraditi preporuke za izmene i dopune zakonskih i podzakonskih akata;

2. Definisati ciljeve u okviru socijalne zaštite kroz donošenje Strategije socijalne zaštite;

3. Poboljšanje socio-ekonomskog položaja zaposlenih u sistemu socijalne zaštite;

4. Povećati broj stručnih radnika i saradnika u sistemu socijalne zaštite, u skladu sa postojećim normama;

5. Unaprediti pristup socijalnoj zaštiti kroz pojednostavljenje procedura i smanjenje birokratije, uključujući i promenu softvera „Sistema za zaštitu i automatizaciju instrumenta socijalne zaštite (SOZIS);

6. Učini dostupnim način čuvanja i kontrole podataka iz Registra socijalnih karti, radi smanjenja zloupotreba u političke i druge svrhe,

7. Povećati broj usluga socijalne zaštite u zajednici (broj sigurnih kuća, programa stanovanja uz podršku, programa podrške porodicama u riziku, programa za podršku deci sa problemima u ponašanju, povećati broj savetovališta itd.),

8. Promovisati inkluzivnost u socijalnoj zaštiti, uz poseban fokus na osobe sa invaliditetom, starije osobe, decu bez roditeljskog staranja i druge marginalizovane grupe,

9. Urediti centre za socijalni rad, sigurne kuće u skladu sa standardima pristupačnosti za osobe sa invaliditetom,

10. Podstaći aktivno učešće korisnika socijalne zaštite u procesima donošenja odluka putem konsultacija i savetovanja.

Predloženi koraci:

1. Donošenje Strategije razvoja socijalne zaštite uz uključivanje eksperata iz oblasti socijalne zaštite i socijalne politike i socijalnog rada, uključivanje univerzitetskih profesora, sindikata, strukovnih udruženja, zainteresovanih i aktivnih pojedinaca/ki;

2. Hitno pokrenuti proces zapošljavanja novih radnika u sistemu socijalne zaštite, prema prethodno sačinjenoj proceni i planu prema prioritetima: uraditi/iskoristiti postojeće analize stanja po ovom pitanju, sačiniti hitan plan zapošljavanja radnika/ca prema prioritetima;

3. Hitno pokrenuti proces unapređenja socio-ekonomskog statusa zaposlenih kroz formiranje jedinstvene cene rada za sve zaposlene i kroz izmenu Uredbe o koeficijentima za sve grupe poslova;

4. Revizija postojećih zakona, podzakonskih akata koji regulišu socijalnu zaštitu radi identifkacije nedostataka i predloga za unapređenje;

5. Revizija Pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada centara za socijalni rad u cilju redefinisanja javnih ovlašćenja i normativa kadrova;

6. Formiranje nezavisnih tela za praćenje i ocenjivanje efikasnosti programa socijalne zaštite, sa uključenim predstavnicima korisnika usluga;

7. Sprovođenje javne kampanje u cilju podizanje svesti i informisanosti građana/ki o pravima i dostupnim socijalnim programima, kako bi se osiguralo da su informacije dostupne svim potencijalnim korisnicima;

8. Razvoj sistemskih mera prevencije - uspostavljanje i jačanje preventivnih programa i mera u socijalnoj zaštiti sa fokusom na identifikaciji potreba zajednica i pojedinaca, a ne na reakciji na postojeće probleme i posledice. Na taj način bi se smanjilo opterećenje i potreba za složenim intervencijama u socijalnoj zaštiti;

9. Osnaživanje zaposlenih u oblasti socijalne zaštite kroz kreiranje besplatnih programa edukacija, obuka, radionica, u skladu sa globalnim trendovima i potrebama u zajednici, koji bi bili dostupni svim stručnim radnicima. Time bi se osigurao njihov kontinuirani profesionalni razvoj - podizanje nivoa stručnosti i efikasnosti, istovremeno bi se stvaralo i stabilnije okruženje za korisnike socijalne zaštite.

Zaključak: Unapređenje položaja zaposlenih i unapređenje regulatornih mehanizama socijalne zaštite ključno je za izgradnju pravednijeg i inkluzivnijeg društva. Kroz ovu inicijativu, težimo stvaranju sistema u kome će zaposleni biti zadovoljni svojim radnim uslovima. Težimo tome da povećanjem mogućnosti da zaposleni pruže različit spektar usluga korisnicima, bude omogućen pristup svima koji su u potrebi, uz poštovanje njihovih prava i dostojanstva. Ovo treba da bude zajednički napor svih relevantnih aktera – vlasti, civilnog društva, korisnika usluga i zajednice u celini – kako bi izgradili sistem socijalne zaštite po meri svih građana.

Napomena: Tekst inicijative sa potpisima organizacija i pojedinaca/ki biće predat nadležnim ministarstvima na dan Međunarodnog dana socijalnog rada 19. marta 2024.

[1] http://www.zavodsz.gov.rs/media/2572/izvestaj-o-radu-csr-u-2022-godini.pdf

[2] https://www.politika.rs/scc/clanak/594976/Centri-za-socijalni-rad-rade-i-bez-socijalnih-radnika

Gordana Marčetić-Radunović, udruženje "Sociativa" i Milica Glišić, Društvo socijalnih radnika Srbije    Kontaktirajte autora peticije