Inicijativa za ocenu ustavnosti zakona o isplati penzija

Овом иницијативом тражи се покретање поступка за оцену уставности и законитости Закона о привременом уређивању начина исплате пензија

 ИНИЦИЈАТИВA ЗА ПОКРЕТАЊЕ ПОСТУПКА ЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ПРИВРЕМЕНОМ УРЕЂИВАЊУ НАЧИНА ИСПЛАТА ПЕНЗИЈА

У С Т А В Н О М   С У Д У   С Р Б И Ј Е

група грађана окупљених на друштвеној мрежи „Facebook” подноси следећу

ИНИЦИЈАТИВУ

ЗА ПОКРЕТАЊЕ ПОСТУПКА ЗА ОЦЕНУ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА О ПРИВРЕМЕНОМ УРЕЂИВАЊУ НАЧИНА ИСПЛАТА ПЕНЗИЈА („Сл.гласник РС“ бр. 116/14)

са предлогом за издавање привремене мере

ОБУСТАВЕ ИЗВРШЕЊА

На основу чл. 168. став 2. Устава Републике Србије („Сл.гласник РС“ бр. 83/06), и чл. 50. став 1. Закона о Уставном суду („Сл.гл.“ РС бр. 109/07, 99/2011), подносимо иницијативу за покретање поступка за оцену уставности и законитости Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, објављен у „Сл. гласник“ РС бр. 116/14 (у даљем тексту: Закон), јер није у сагласности са Уставом Р.Србије, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима.

О б р а з л о ж е њ е

Оспорени закон, од 6 међусобно противуречних чланова, неуставан је по више основа и представља грубо кршење Уставом зајемчених права одређене категорије старијих грађана која броји преко 650.000 људи.

Закон о привременом уређивању начина исплате пензија већ у називу је контрадикторан садржају јер не садржи рок до када ће важити, из чега произилази да нема привремено дејство. Чланом 1. наведеног Закона, уређује се ''начин исплате'' пензија, почев од новембра 2014.г, у ''циљу очувања финансијске одрживости пензионог система у Р.Србији'', да би већ у следећем 2. и 3. члану законодавац заправо предвидео смањење висине, законом одређених пензија, већих од 25.000,00 дин. И то селективно, непропорционално и несразмерно, на начин описан у Закону. Надаље, чланом 4. и 5. истог Закона, предвиђено је да се исплате пензија, у складу са тим Законом сматрају коначним, као и да се његова примена односи на затечене и будуће кориснике пензија, а чл. 6. Закон ступа на снагу наредног дана од објављивања.

Члан 3. Устава Р.Србије гласи: „Владавина права је основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима“. Закон о привременом уређивању начина исплате пензија, држава је прекршила низ уставних начела од владавине права, стечених имовинских права, правне једнакости, забране дискриминације, зајемчености људских и мањинских права, заштите економске сигурности пензионера и др. Подносиоци иницијетиве сматрају да ни један члан овог закона није у складу са Уставом, из следећих разлога:

Према члану 70. Устава Р.Србије, пензијско осигурање уређује се законом. У складу са овим чланом, свим осигураницима право на пензију и њена висина утврђена је Законом о пензијском и инвалидском осигурању „Сл. гласник РС“ бр.34/2003, 64/2004, 84/2004, 85/2005, 101/2005, 63/2006, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013 и 75/2014, а исплата пензија врши се на основу коначних и правоснажних решења Републичког Фонда за пензијско и инвалидско осигурање. (удаљем тексту: Републичког фонда за ПИО).

Чланом 58. став 1. Устава, јемчи се мирно уживање права својине и других имовинских права стечених на основу закона. Како пензије представљају лично имовинско право стечено на основу закона, свако задирање државе у стечена права представља мешање у имовину, у конкретном случају повреду тог права, без оправданог основа и противуставно.

Усклађивање пензија и новчаних накнада регулисано је чл. 80. и 80а. Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Чланом 80. утврђује се начин усклађивања пензија, а допуњени члан 80а. став 1. одређује процентуалне износе повећања, односно, усклађивања пензија за период од априла 2014.г., до октобра 2016.г, (за октобар 2014.г, повећање износи 1%, а надаље 0.5%). Како су износи повећања све мањи, самим тим су и пензије све ниже јер их обезвређује инфлација.

Међутим, став 2. истог члана (80а.) Закона о Пензијском и инвалидском осигурању гласи:

„ Ако, у складу са законом којим се уређује буџетски систем, од 1.јула 2014.године не буде донет пропис којим ће се уредити уједначавање нивоа плата, односно зарада запослених у јавном сектору, усклађивање пензије у октобру 2014. године неће се вршити на начин прописан ставом 1. овог члана, већ ће се вршити у складу са прописима којима се уређује буџетски систем.“

Пошто није донет пропис који ће уједначити ниво плата до назначеног датума, проблем је решен доношењем спорног Закона који је истовремено супротан цитираној одредби, јер усклађивање пензија у смислу чл. 80. и 80а. Закона о пензијском и инвалидском осугурању, подразумева повећање, (макар и минимално) али не и смањење пензија.

Члан 2. и 3. Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, није у складу са чл. 80а. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, нити је у складу са самим собом; зове се привремени, а то није, нити усклађује, нити уређује, већ, смањује пензије. Оба су на снази и оба се примењују. Оспорени закон и у том делу није у сагласности са чл. 194. став 3. Устава.

Овај аргумент несумњиво показује начин на који држава функционише као и њен однос према владавини права.

Паушална констатација из чл. 1. Оспореног Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, којим се правда циљ („очувања финансијске одрживости пензијског система“), и хитности доношења овог „привременог“ закона са трајним, коначним и тренутним дејством, представља само изговор за неуставно смањење стечених права и најбржи начин за уштеду новца без тренутних последица, с обзиром на популацију на коју се то односи.

Финансијска одрживост пензијског система нарушена је управо нерационалним, незаконитим и неодговорним трошењем новца Републичког фонда ПИО од стране државе, која траје већ више деценија.

Својим мерама „финансијске консолидације“, држава је, повредила и уставно начело правне једнакости, из чл. 21. став 1. Устава, јер поједине своје обавезе и даље испуњава у пуном обиму а поједине арбитрарно и селективно умањује. Истовремено, држава даје различите и високе субвенције, што није њена права обавеза, а своје законске обавезе противуставно смањује. Стога, настале последице не може пребацити на пензионере.

Како држава није званично прогласила немогућност испуњења буџета као неопходан услов за привремено умањење својих законских обавеза према корисницима буџета и фонду ПИО, нема основа ни да задре у стечена права њених корисника јер се достигнути ниво људских права и мањинских права не може смањивати (чл. 21. став 2. Устава Р.Србије).

Уставно начело правне једнакости (чл. 21. став 1. Устава), повређено је и чланом 2. и 3. оспореног Закона, због неравноправног третмана пензионера. Смањења пензија односи се само на део пензионера који примају пензије изнад 25.000,00 дин, а они су међусобно неједнако третирани јер су им одређени различити проценти умањења зависно од тога да ли су пензије више или ниже од 40.000,00 дин.

Надаље, овим Законом пензионери су дискримисани и у односу на запослене у јавном сектору чије су плате (преко износа од 25.000,00 дин), на основу чл. 5. Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава (Сл.гл. РС 116/14), линерано умањење за 10% независно од висине зараде, за разлику од пензија чије умањење прогресивно расте. При том, плате представљају текућа давања која се регулишу законом, колетивним уговором и уговором о раду, за разлику од пензија које представљају стечена имовинска права,утврђена на основу закона и коначних решења. На овај начин повређен је чл. 21. став 3. Устава о забрани дискриминације, у овом случају по основу имовног стања, старости, психичког и физичког интегритета (инвалидски пензионери).

Уставна обавеза Републике Србије (чл. 70. став 2.), је да се стара о економској сигурности пензионера. Међутим, спорним Законом и оваквим дискриминаторским и селективним третманом пензионера, држава је ову популацију гурнула на маргину друштва и у прве редове такозваних „реформи“, које нису ни започете, не водећи рачуна да и у том случају морају бити испуњени захтеви пропорционалности и успостављен правичан однос између опшег интереса и заштите права појединаца.

На овај начин јасно произилази да су пензионерима, поред већ горе наведених права, повређена и њихова зајемчена људска и мањинска права, која се (чл. 18. став 1. и 2. Устава), непосредно примењују ... при чему Закон ни у ком случају не сме да утиче на суштину зајемченог права.... а јемства неотуђивих права (чл. 19.), служе очувању достојанства и остварењу пуне слободе једнакости сваког појединца ... што држава оспореним Законом, ниједно од свих горе наведених, Уставом зајемчених права, није испоштовала. Напортив, прекршила их је.

Такође, чл. 4. спорног Закона, предвиђено је да се исплате пензија извршене у складу са овим Законом, сматрају коначним, из чега произилази да ће Републички фонд за ПИО, пензије смањивати непосредном применом чл. 2. и 3. оспореног Закона, који га на то овлашћује, без доношења појединачног акта и упуства о правном леку. То осигуранике – кориснике, странке, може довести у заблуду по питању права на изјаву жалбе. У том смислу, одредба спорног Закона није у складу са чланом 36. став 2. Устава РС, којим се предвиђено да свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу. Оваквим решењем појединац може пропустити рок за Уставну жалбу.

Оспореним законом (чл.6.), прекршен је и чл. 196. став 4. Устава, по коме закони и други општи акти ступају на снагу најраније 8 дана од дана објављивања, а раније само ако постоје нарочито оправдани разлози, утврђени приликом њиховог доношења. У овом случају нема ни оправданих ни објашњених разлога.

Овај Закон, независно од тога што важи за убудуће, има и ретроактивно дејство јер умањује износе одређене законом и правоснажним решењима, супротно чл. 197. став 1. и 2. Устава.

Имајући у виду изнете разлоге, подносиоци иницијативе предлажу да Уставни суд донесе следећу:

ОДЛУКУ

1. Утврђује се да Закон о привременом уређивању начина исплате пензија, објављен у „Сл.гласнику РС“ бр. 116/14 није у сагласности са Уставом РС, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима и престаје да важи даном објављивања у Службеном гласнику Републике Србије.

2. На основу чл. 56. Закона о Уставном суду, ради спречавања наступања неотклоњиве штете како за пензионере, (јер се ради о великом броју старијих људи и личном имовинском праву, са основном претпоставком да многи неће доживети обештећење што представља ненадокнадиву штету), тако и за спречавање штете која би настала за саму државу (накнаде штете, камате, трошкови спора домаћег и међународног суда), предлажемо Уставном суду да донесе следеће:

РЕШЕЊЕ

Налаже се Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање да обустави извршење исплате пензија на начин предвиђен чланом 2. и 3. Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, објављеном у „Службеном гласнику“ Републике Србије бр. 116/14, до окончања поступка пред Уставним судом.

Подносиоци иницијативе:

Група грађана        

Пензионери    Kontaktirajte autora peticije