Otvoreno pismo ministru nauke

Pošto je već veoma upadljivo da se komentariše sve i svašta, ali nikako srž problema (sa retkim izuzecima), postavlja se pitanje da li se želi pošten pristup svemu.Treba krenuti od početka, šta je uzrok svemu ovome (haosu). To je (setili ste se) nedostatak normativnog regulisanja. Treba primeniti pravni sistem, prilagođen, Evropske unije. Zar je to toliko teško shvatiti. Doduše, prethodna vlast, pritisnuta, nekako je i regulisala neka pitanja (zakon iz 2010.).Ali,on se NE PRIMENJUJE (epohalni srpski izum, za glupake i retardirane). Pare su dobili (nepošteno), a sad sve po starom. Ovaj zakon inače, kao i svaki drugi, traži dodatne pravne akte, radi primene u praksi. Neki su urađeni, neki nisu.Znači, polovično.Ipak, po mom mišljenju, prapočetak svega je genijalno otkriće (ravno otkriću Amerike)da je celokupna nauka u Srbiji svedena na "specijalizovane usluge". Po nomenklaturi u Zakonu, to je honorarni rad ad hok, koji se plaća po nečijoj volji, bez zakonskog utemeljenja, ugovorno.A ugovor je SLOBODNA volja. Pitam se čija? Znači, ništa trajno, ništa suštinski važno. Kada bi se zaposleni u nauci izborili da se ovako sramno tretiranje nauke u celini ukine, problem bi počeo da se rešava.Vratila bi se zvanja, kao jedini ozbiljni rezultat naučnog rada. I Pravilnikom utvrđeni veoma strogi kriterijumi za sticanje i održavanje.Neka svi zainteresovani pokrenu ovo pitanje, ako treba i pred Ustavnim sudom, jer protagonisti svega nakaradnog i nenormalnog sigurno neće odustati od svog zlatnog majdana.