Otvoreno pismo ministru nauke

Zaposlen sam na tehničkom fakultetu jednog našeg univerziteta kao redovni profesor, izabran po novim kriterijuma koji nisu važili za moje starije kolege... Nisam doktorirao na fakultetu gde sam zaposlen, već na drugom, prestižnijem, kod mentora koji je "legenda" u oblasti kojom se bavim.

Iako sam u ranija zvanja biran po "starim" (nonSCI lista) kriterijumima, ispunjavao sam uslove i za više zvanje (objavljeni radovi, monografije, praktični rezultati, status u naučnoj, stručnoj i obrazovnoj zajednici...). Recenzent sam i član editorial boarda u nekim međunarodnim časopisima, angažovan na projektima koje finansira Ministarstvo i na ekspertskim poslovima koji se komercijalno vrednuju na tržištu transfera znanja i nastavnik na predmetima osnovnih, master i doktorskih studija (na mom i na još jednom fakultetu). 

Moje mišljenje u vezi sa "formalnim" kriterijumima za izbor u zvanje i napredovanje...

a) Formalni kriterijumi omogućavaju da neko ko ne zaslužuje zvanje (mediokritet u naučnom i stručnom smislu) stekne to zvanje, a da mu to niko ne može da ospori jer ima bodove, traženi broj i strukturu rezultata, citata...

b) Ovakvi kriterijumi na tehničkim fakultetima, u nekim zemljama, ne postoje - tamo vas cene kad napravite nešto "...što dobro radi, donosi prihod ili je inovativno/kreativno...". Za one koji nisu "praktičnog duha" postoje tzv. "fundamentalne" nauke... Dodatni kriterijum za napredovanje je da ste aktivni: da publikujete radove, knjige, organizujete skupove, dovodite istaknute gostujuće predavače, uvodite nove oblasti/predmete  ili na bilo koji drugi način doprinosite instituciji u kojoj ste. Možete  da pretpostavite kakva je bila reakcija kolega iz drugih država kad sam im spomenuo tzv. SCI listu kao presudni kriterijum...

c) Kvalitet radova koji su objavljeni u časopisima sa tzv. SCI liste je diskutabilan u sasvim dovoljnom broju slučajeva da bi tom kriterijumu trebalo dati drugorazrednu ulogu, a o dopisivanju "koautora" bolje i da ne govorimo. Insistiranje na časopisima na SCI listi kao jedinom vrednom pokazatelju nečijeg rada sigurno će obezvrediti sve ostale oblike prezentovanja rezultata - nazire se kraj naučnih skupova i časopisa koji nisu ni na jednoj listi...

d) Recenzenti, u nedopustivo velikom broju slučajeva, ne razumeju finese rada koji recenziraju, nisu eksperti u oblasti iz koje je rad, vrše pritisak (ne uvek otvoren) na autore rada da ih citiraju, često zovu u pomoć prave eksperte da im pomognu u recenziji...

e) Komisije za izbor u zvanje su postale nepotrebne, jer sada neki "referent vulgaris" može da izbroji bodove/citate i izabere ili neizabere nekog.

f) Čuveni Pavle Savić je jednom rekao da nam sledi "...osveta ponavljača...". A šta da radimo sa "...terorom štrebera... "?

I na kraju... zašto ovu peticiju ne bi trebalo potpisati? Ne samo zbog činjenice da namere autora peticije nisu u službi razvoja etičkih principa u vrednovanju rezultata, već i zbog nastojanja da se eventualni potpisnici angažuju kao radna snaga na promeni "odnosa moći", koji autorima peticije ne odgovara...