ДА СЕ ВУК ДРАШКОВИЋ ШТО ХИТНИЈЕ ИСПОРУЧИ ХАГУ !

Naglasio je da se „srpska književnost ne može se pohvaliti činjenicom da već dvadeset godina, koliko je prošlo od besmislenog i strašnog rata u kojemu je razbijena Jugoslavija, mi nemamo ni svog Ivana Gorana Kovačića, niti imamo Skendera Kulenovića, niti Vladimira Nazora“. Upitan, šta se u njemu preokrenulo pa je počeo da koristi sasvim drugačiju retoriku u odnosu na ratne zločine, Drašković je kazao da „nema čoveka koji nije pravio greške“. Drašković je izrazio nadu da će knjiga „Isusovi memoari“ doprinijeti pomirenju Srba i Bošnjaka. „Najveći zločin počinjen pred nama je zločin ubistva Jugoslavije. I ja sam svojevremeno izgovarao neke neodmerene reči. Nema bezgrešnih. Meni je žao što smo razbili jednu veliku i divnu državu. Razbili smo svoju kuću. Nama je potrebno da pređemo hiljade i hiljade koraka da bismo dostigli onaj nivo međusobnog poverenja, prijateljstava, kumstava, dobrih komšijskih odnosa kakvi su bili, recimo, u Bosni i Hercegovini 1991. godine kada je počinjao rat u Hrvatskoj“, rekao je Drašković. Odgovarajući na pitanje – da li je moguće očekivati od aktuelne vlasti u Srbiji, na čelu sa Aleksandrom Vučićem i Tomislavom Nikolićem, da će otvoriti priče o srpskim zlolčinima nad Bošnjacima, Drašković je rekao da se to mora uraditi „da bismo poraz i sramotu preokrenuli u neki boljitak“. „Za neku novu Srbiju moramo da učinimo najmanje nekoliko stvari. Prva je da naša država i naša intelektualna elita prizna apsolutni nacionalni poraz i slom koji je uzrokovala ona politika od 1990. do 2000 godine, politika Slobodana Miloševića. Drugo da priznamo da su u naše ime počinjeni veliki zločini. Da te zločine ne umanjujemo, ne krijemo ili da ih ne pravdamo zločinima drugih nad Srbima“, rekao je Drašković. Izazio je nadu da će sva ratna neprijateljstva biti preokrenuta u prijateljstva, onako kako su „Nemci uradili nakon Drugog svetskog rata“. „To mora i Srbija da uradi. Srbija mora neprijateljstva sa Albancima, Bošnjacima i Hrvatima da preokrene u prijateljstva, da neprijateljstva sa Zapadom takođe okrene na drugu stranu, jer ovde se nacija truje nekom strašnom mržnjom zbog NATO bombardovanja Srbije 1999. godine. Naravno da je to bio zločin, ali ne mogu nam naše žrtve za vreme NATO bombardovanja biti pokriće i kišobran da zaboravimo sopstvene zločine“, zaključio je Drašković. (Blic)