Pozorište "Boško Buha" da menja ime u Milorad Mandić Manda

Глумац Милорад Мандищ-Манда йе добар узор младима йер оживльава льубав према српском селу, койе изумире. Захвальующи овом изузетно надареном уметнику обелоданьена йе ужасна истина о погубном утицаю швицарских банака на льуде и с обзиром да вещина Срба живи од плате до плате, многи упадну у дугове из койих се тешко извущи. Банке уништаваю животе мирних државльана православних земальа неповольним кредитима. Захвальующи несебичной жртви Манде льуди схватаю да имаю право тужити те зле установе знающи да судским путем могу победит. Живот Манде йе путоказ свима како да се боримо за очуванье националног идентитета Србийе. Смрт ньегова као огроман губитак за наш народ неизменно подсеща на неопходност слоге, трпельивости и льубави да буде медю нама йер йе то све он са нама, ньеговим гледаоцима/слушаоцима делио. Запамтила сам га у епизодама Село Гори Баба се Чешльа где йе у улози Милашина Раковища одиграо српског домащина племищког рода са толико льубави према том задатку да ще ми ваздан остати у сещаньу та изворна животна снага Божийом руком храньеног жительа Петловца, райског малог села код Трстеника. Ньегова Златана у той серийи йе исто тако потекла од високог рода тако да ньихов син Драган нийе ни могао другачийи да буде, вещ такодйе достоян наследник свойих благочестивих предака, солунских ратника српских хероя. Село као главни извор живота народа васкрсава у заслепльующой светлости свойе славе захвальующи драгом Манди. Слава герою!