POTPISI STUDENATA PO STAROM PROGRAMU KOJIMA JE POTREBNO PRODUŽENJE STUDIRANJA

Ne znam kako ostali, ali mene ova neizvesnost parališe... Jako je teško učiti kada imaš u glavi da će te možda vratiti na početak, i da nećeš stići tamo gde želiš... Da su oni u ministarstvu odgovorni, i da istinski žele da reše problem starih studenata, trebalo bi da porazgovaraju sa nama, da čuju našu stranu priče. Mogli bi i recimo, da traže od fakulteta da svaka katedra održi sastanak sa starim studentima, da vide koliko nas ima, šta nam je ostalo, gde je najveći problem, šta oni mogu da urade za nas (jer mi naš deo, to jest plaćanje obnova godine uredno izvršavamo). Sećam se jedne godine kod nas na fakultetu bio je problem sa polaganjem engleskog jezika kao izbornog. Studenti su stupili u štrajk (mislim da je čak bio štrajk glađu), informacija o tome je otišla u medije i posle nekog vremena, fakultet je organizovao dodatne časove za studente kojima je to bio problem, i tako na stvarno efikasan način rešio taj problem. Bez poklanjanja ocena, efikasno, pravedno i sa uvažavanjem problema. Tada su mnogi položili taj ispit sa kojim su se mučili godinama. Ne vidim zašto ne bi svaka katedra na neki sličan način pristupila starim studentima, i makar popričala sa nama. Ko hoće da reši problem, nađe rešenje prihvatljivo za sve. A vraćanjem nas na Bolonju, pored toga što je tako nešto protiv pravila po kojima smo upisali fakultete (i što bismo izgubili ceo jedan stepen u zvanju, jer su diplome po starom programu sada izjednačene sa masterom po novom), zaista samo bi odložili problem i pokazali da nisu dovoljno ni profesionalci ni ljudi. ...