POTPISI STUDENATA PO STAROM PROGRAMU KOJIMA JE POTREBNO PRODUŽENJE STUDIRANJA

Još jedno pitanje koje moramo da postavimo je komplikovan odnos između stare i nove diplome. Odnosno, koliko znam, zakonom je potvrđena verifikacija diploma, tako da je stara diploma jednako master po novom. Dakle, kolege koje su završile po starom imaju zvanje mastera. Ako nas vrate na bolonju, ne samo da ćemo morati da polažemo besmislene ispite razlike (a da nam sa druge strane ne priznaju neke ispite kojih možda više nema po novom) nego će nas i na kraju balade degradirati. Jer, recimo, evo teorijski primer - nekome je ostalo par ispita do kraja. Ne stigne da završi do septembra, na primer ostane mu još 1 ili 2 ispita, onih najtežih. Zakon mora da se, jel poštuje, naročito u Srbiji gde je sve i inače po zakonu, i ispisuju ga sa fakulteta i upisuju po bolonji. Ako kojim čudom uspe da ponovo krene na predavanja, da ispite razlike i završi, na kraju ne dobija zvanje mastera. Iako je dao skoro sve ispite kao stari studenti koji imaju zvanje mastera ako požele da izjednače diplomu po novom. Dakle, ko tu nije fer? Čak i da nam obezbede ponovni upis bez dodatnih ispita i plaćanja i prisustva predavanjima i da nam daju ne znam koje povlastice (da, znam da sam vas sad nasmejala) na kraju bismo ostali uskraćeni za čitav akademski stepen u tituli. Ne kažem da nam je to važno, većina samo misli kako da dobije bilo kakvu diplomu, ali ako ćemo o tome šta je fer, treba i to navesti kao primer.

Što se mene lično tiče, ja sam toliko godina, para, suza i muke uložila u to studiranje, i suočavala se sa toliko problema u životu i smrtnih slučajeva u porodici, generalno od početka studija, da ako nam ne odobre produženje, a meni ostane ispit ili dva do kraja, zaista sam spremna i na štrajk glađu i sve tome slične akcije. Ne potenciram broj ispita, zaista smo svi isti u ovome, samo je užasno dramatična situacija kad dođeš skoro do kraja, i onda te neko gurne u provaliju.