Peticija za osnivanje zakona "Aleksin zakon"

Мајка сам, али и учитељица. Насиље је у порасту, а ја као учитељ немам начин да ученика казним на било који начин. Ни одлазак у ћошак више није дозвољен, а камо ли нека већа казна. Неко може да пева, виче, завија, цео час, омета остале, не може се удаљити са часа. Једно дете може да малтретира читаво одељење, укључујући учитељицу, да их туче, пљује, гребе, не можемо му ништа. Пријавом насиља укључује се педагог, психолог, тим за заштиту од насиља итд, али све је то само празна прича и губљење времена. А кад дође до Министарства, па у школу дођу њихови "стручњаци" насилник никада није крив. Крив је учитељ (наставник), зато што није преваспитао насилника за 4 часа боравка у школи, а крива су и сва друга деца која трпе насиље и њихови родитељи, који их, забога, нису научили на толеранцију. Ово пишем из личног искуства. Добила сам наређење, да то дете држим на оку, по цену да других 27 оставим саме. Дешавало се да на сред часа побегне из школе, ја оставим прваке саме и њега јурим по насељу. Боса, у чарапама, јер у ципелама са потпетицама не могу да га стигнем. Било би смешно, да није тужно.

По важећим правилима, насилник је увек заштићен, а злостављани треба да трпе. Сад су све неке "мере", а нигде казне. Мора се променити закон, па на свако, и најмање насиље реаговати адекватном казном, НЕ МЕРОМ, јер мера није ништа друго до празна реч.

Огорчена сам због оваквих законских решења у просвети, а не због мале плате. Ово су ствари које држава треба прво да уреди.