Produzenje roka za zavrsetak studija po starom programu

Citam da postoji strah kod "starih studenata", da su ranije na Pravnom pokušavali peticijama da reše problem, nisu uspeli... pa, želim svima da poručim nešto veoma važno. Nekada nije bitan kvantitet, već kvalitet, drugi put je bitan kvalitet, a ne kvantitet, SADA SU OD KORISTI I KVALITET I KVANTITET, ali kvantitet ovog trenutka ne mora biti presudan. Veoma je važno kako napisati peticiju i dati pravno valjane, jake i neoborive razloge zašto bi Narodna skupština izglasala izmenu Zakona o visokom obrazovanju i kome se obratiti od onih koji su nadležni da sve to pokrenu, dvoedu do skupštinske sale i samog glasanja Izmena zakona. U tome je jačina i uspeh. Kao uvek u životu i sada su ključni znanje, mudrost, upornost, elokventnost, sposobnost pregovaranja i "snaga" ubedjivanja onih koji odlučuju o vašim pravima. Zato vam je potrebno stručno lice koje će sa inicijatorima ove peticije i vašim podacima "obijati vrata" koliko god je to potrebno i gde god se mora. Ne razumem strah bilo koga, jer vi nikoga ne vredjate, ne napadate, ne blatite, vi samo želite da iskoristite svoje ustvano pravo da ulaganjem peticije izdejstvujete Izmenu postojećeg i važećeg Zakona u interesu i potpisnika i onih koji se plaše, ili koji nisu ni čuli za peticiju, ili koji nisu na fakultetu, već u svojim gradovima i selima, pa nemaju mogućnosti da se uključe u akciju. Dejstvo izmena će biti erga omnes, odnosno za sve studente ove zemlje koji studiraju po starom programu. Jedina razlika koja će psotojati nakon "pobede" je moralna satisfakcija i sreća kojom će se "hraniti" svi oni koji su se na bilo koji način uključili u sve ovo, oni plašljivi i sl. mogu se samo postideti svojih postupaka i bezrazložnog straha. No, svi nismo jednaki, tako da nema potrebe za ljutnju na bilo koga. Moj predlog je da se do kraja godine sakupljaju podaci za peticiju i nakon praznika HITNO krene u "delanje", jer morate biti svesni činjenice da je potrebno nekoliko meseci da se neki predlog Zakona ili Izmena stavi na dnevni red, a tu su i odmori, praznici i može biti kasno i uzalud sve uradjeno, pošto će 30.09.2014.g. vrlo brzo "stići". Nema opustanja i mnogo čekanja, posebno odredjivanje i zacrtavanje nekakvih brojeva u vezi peticije, koliko ih mora biti i sl. Ko neće da se prijavi njega možete zvati i moliti i 100 puta, ali ne vredi, takav je karakter, priroda, tako vaspitan/a... i tu nema mnogo filozofije. Oni što znaju šta im je cilj u životu, koji imaju snage i kapacitet da shvate da im je ovo poslednja šansa koju ne smeju da prokockaju i da će sada samo uspeti i dobiti to produženje studiranja, ukoliko se potrude, a da ništa neće izgubiti, jer je i onako na snazi važeći Zakon takav kakav je, posebno čl.123 st.5, oni su se već prijavili i spremni su da podrže celokupnu akciju do kraja. Da li mislite da bih ja, sa toliko mnogo poslovnih obaveza ( radim po 16 sati dnevno )i privatnih, sada gubila i svoje vreme i zapostavljala i poslovne i privatne obaveze, pa i porodicu, radeći na ovoj peticiji, a tek nas čeka ogroman posao, sve ovo radila zato što ne verujem u ostvarenje cilja, što nisam uporna, borbena, hrabra, spremna da svakome i svima i pisanim putem i lično iznesem i odbranim osnov i razloge za postojanje uslova za Izmenu zakona? Poštovana deco, pa samo će par studenata koji su inicijatori sa mnom biti oči u oči sa nadležnima, svi ostali će biti anonimusi za njih i čemu onda strah, pribojavanje, razmišljanje, neodlučnost. Izvucite iz sebe poslednje atome snage i primorajte i ubedite sami sebe da činite dobro delo za viši cilj koji se tiče lično vas i napravite taj mali korak ( upišite podatke u peticiju )koji će vam izmeniti budućnost u kojoj se nećete stideti sami sebe kada se budete pogledali u ogledalu jednog jutra dok se spremate za posao do kog ste došli s fakultetskom diplomom.