Ukidanje master studija kao uslova za rad u skolama

Svaki dan u ovoj našoj zemlji je čaroban, prosto mi dođe da zahvaljujem svakom političaru ponaosob, pružim ruku, i kažem: hvala, hvala za divno detinjstvo, ono famozno bombardovanje, inflaciju po kojoj se izučavamo na studijama ekonomije širom sveta kao jednu od najvećih; hvala za ovako ugodan zivot, za divno obrazovanje, pocev od osnovne i srednje skole, pa sve do studija. Ipak, ovo poslednje zaslužuje možda i pisanu zahvalnicu…
Moja zahvalnica izgleda ovako: Dragi ministre, divim se vašem radu (naravno, podrazumeva se da divljenje pripada i ostalim zaposlenima u tom resoru, kažem zaposlenima, i unapred se izvinjavam što ne upotrebljavam drugačije zvanje, svima je već jasno da imaju silne doktorate sa različitih fakulteta), i ne mogu rečima da opišem uzbuđenje, usplahirenost uvek kada čitam zakon o obrazovanju, koji je stupio na snagu 2012/2013. godine. Nakon uzbuđenja uvek mi se javi ćutanje, ćutim dugo, a onda uvek nakon dugog ćutanja, odzvanja samo jedna rečenica u glavi: “sa zvanjem profesora filozofije, moguće je baviti se filozofijom samostalno, ali se ne može prenositi znanje jer”, tu uvek misao zakoči, “nisu kvalifikovani”.
Čekajte! ne znam šta posle ove rečenice nastupa, a da, zbunjenost, čuđenje, smeh i agresivnost, ona posredna agresivnost, sa početka teksta.
Šta zapravo znači baviti se filozofijom samostalno?
Nažalost, nisam Sokrat, ne mogu da izađem na trg, ne mogu ni da skupljam učenike kojima bih pomogla da “porode” istinu; nisam ni Platon, ne mogu da otvorim svoju akademiju… Nisam ni Kant, mada često šetam sama u isto vreme. Nisam ni Diogen Kinik, mada možda ću sa ovim zvanjem zaraditi za neko bure da tu spavam kao on, a onda ako na vestima bude MOJE BURE I Vi ministre budete došli da me obiđete, ja ću Vam sigurno reći kao i Diogen Aleksandru Velikom, ”skloni se, zaklanjaš mi sunce”… a zatim, nađjite mi sveću ministre, ne vidim ni jednog čoveka u ovoj zemlji bez doktorata…
Šta znači baviti se filozofijom samostalno? Od čega se onda živi? Od knjiga? Aha, možda je to dobra ideja, da se knjige iskoriste kao hrana, pa onda odaberete jednu za doručak, drugu za ručak, treću za večeru… U ovom slucaju, ne zarađuje se za bure, ali bar niste gladni!
Dalje, isto pitanje. Da li to znači da odaberete fakultet, studirate, i završite, a onda krenete da radite na trafici, nekoj prodavnici, sličnim radnjama; a kada se vratite svojoj kući, pogledate knjige na zidu i kažete: sada ću se baviti filozofijom samostalno… U ovom slučaju, zarađuje se trošno bure, ali sigurno ostajete gladni.

Posle dugog razmisljanja, došla sam do konstruktivnog rešenja.
Rešenje je sledeće: nakon čitanja knjige, knjiga stoji neko vreme na polici, a onda usled besa, i naleta kreativnosti krenu se cepati stranice, stranice se zatim lepe tutkalom, a zatim se uzme skalpel i krene se praviti neki geometrijski oblik, taj geometrijski oblik se zatim boji, simbolično u akrilnu zlatnu boju.
Ko još može nakon toga da kaže da od samostalnog bavljenja filozofijom ne može da se živi, dokaz je tu – unikatan nakit!

Posvećeno dragim prijateljima mudrosti. Ko se prvi javi dobija ogrlicu besplatno, ionako za bure nikad ne mogu zaraditi.
Ministre, posebno Vama, nakit sa suprugu. Ili na južnjačkom: će bude, ne brinite se, ukoliko budete tako dobro radili, će vi napravim fotelju od ovej moje knjige i će stavim tutkalo da ve niko ne mož odvoji od tuj funkciju, jer funkcije su za toj i postoje jedino da bi se za tuj funkciju lepili bezlicni.