Omogucimo Borislavu Novakovicu da se brani sa slobode

„.... za stara vremena. Nikad ne zaboravite ta vremena. A ja ih se sećam jer sam ovde dolazio kada smo konstituisali ovaj Odbor. Tada nas je bilo šest. Savo Svirčević, ja i još četiri osobe, sad nas je šesto. Tada smo ne sedeli, jer nije bilo stolica, nego smo stajali, u jednoj trošnoj, memljivoj, plesnivoj, hladnoj i zadimljenoj baraci. Nismo imali ni prostorije. Pre smo bili stranački prijatelji, sada smo visoki stranački funkcioneri. Pre smo se okupljali, bili solidarni. Ova stranka nas je držala na okupu, bili smo porodica. Biti porodica znači oslanjati se jedan na drugoga. Znači da kada je neko u nevolji, da primetimo tu nevolju, priskočimo i pomognemo u nevolji. Ta vremena, koja su delom iza nas moraju se ponovo vratiti u naš način funkcionisanja. Znate kada dođemo na vlasti, hteli ne hteli, opustimo se, otuđimo se, čak i kada smo najbolji ljudi i kada imamo najbolje namere. Krene polako zloba, krene zavist, ljubomora, neko je direktor, neko nije, neko je u Veću, neko nije. Neko je u opštinskom odboru, neko nije, neko je uspeo da se zaposli, neko nije, svako ulazi u politiku sa ambicijom i to je prirodno, kao što je prirodno da bude ljut kada se ta ambiciju osujeti. Ali zapamtite, samo dok smo porodica, samo dok smo na okupu, samo dok čuvamo jedne druge, samo dok brinemo jedni o drugima možemo biti snažni. ....Prestojeća kampanja biće najteža do sada. Nemoj te smetnuti sa uma, ja znam da je urađeno mnogo, o tome je Savo govorio, ali uvek vodite računa o tome da dok vi budete govorili o tome šta ste uradili u Beočinu, Čereviću, Banoštoru, Dumbovu, Suseku, Grahovcu, Grabovu, da li sam izostavio nešto? Da ne idemo po kvartovima....mogao bi i Braziliju da navedem, drugi će govoriti šta nije urađeno, drugi će biti zlobni, priča će tračeve od kafane do kafane, ispirati usta glupostima. Nemoj te zaboraviti da se izbori ne dobijaju samo onim što se investirali jer kada običan čovek izađe sledeće godine na izbore, postavi će sebi pitanje šta se u mom malom običnom životu promenilo za ove četiri godine, da li se moj život popravio, da li se moja ekonomska situacija popravila, da li moja porodica bolje živi. Mi smo u politici i mi smo u političkom smislu ostrašćeni. Devedesetipet posto ljudi ujutru ustaje i ne razmišlja šta se dogodilo u komunalnom životu Beočina, nego kako prehraniti svoju porodicu, kako sastaviti kraj sa krajem, kako ekonomski obezbediti elementarne dostojanstvene uslove za život. Ako se u životu tog čoveka nije dogodilo ništa, ili se dogodilo loše, neće mnogo pomoći ni vodovod, ni putevi...jedini način da pridobijemo te ljude, jedini način da probudimo nadu u njima je da razgovaramo. Ne morate rešiti svaki problem, ali morate primetiti svakog čoveka u nevolji. Ako pokažete poštovanje, saosećanje, ako učestvujete u njegovoj muci i ne beži te od njegove muke, on će vam verovati i biće uz vas čak i ako ne budete išli u potpunosti u susret njegovim nadanjima i očekivanjima. U narednoj kampanji nema funkcionera i nema aktivista, nema organizatora i onih koji promišljaju kampanju i šljakera. Svi smo na istoj crti, svi smo isto i svi idemo od vrata do vrata. Politika je, u suštini, razmena emocija, uspeh u politici se meri brojem rukovanja i brojem razgovora. Ako to izostane, i ako bilo ko, značajan u ovoj stranci, izbegava kontakt sa ljudima, izbegava da se suoči sa kritikom, nezavisno od toga da li je ona opravdana ili ne, on treba da menja profesiju. Naš posao je, pre svega, da slušamo ljude, naš posao je da razgovaramo sa ljudim, naš posao je da primereno sposobnostima pomognemo da problemi sa kojima se ljudu suočavaju budu manji i da njihova muka bude manja.“
Borislav Novaković
Radna skupština OO Beočin, PoDSetnik, 2011.godina