Spasimo viševekovni hrast!

Meni se čini da ovde nije poenta u tome da li je ili nije ovo "sveto" drvo. Ovde se zamenjuju teze. Iz prostog razloga što niko ne želi da saopšti ime glavnog krivca ove zavrzlame - projektanta koji je "prevideo" ovoliko drvo. Dakle, ponovo u Srbiji ista priča. Umesto da saznamo odgovorne (koji bi imali obavezu da pronadju rešenje), političari pribegavaju populizmu (klasika) i svako "svom narodu" saopštava ono što bi želeli da čuju. Da se ovo desilo u Japanu, projektant bi se već sam obesio o ovo drvo. Ali, to je nešto drugo. U svakom slučaju, ja nisam za to da se ovaj hrast poseče. Uvek postoji neko rešenje koje ne mora da bude radikalno.
Ja glasam za HRAST. Kao što sam glasao za LIPE, koje su bezočno i divljački uništene (ne sečene, nego bagerima lomljene), ispred zgrade negotinske opštine i preko puta, jer nije bilo želje nekog ko je zamislio taj negotinski Tjenanmen, da se te lipe uklope u budući izgled trga. (Imam fotodokumentaciju o tom bezumlju i nudim je onima koji hoće da to sačuvaju za sud istorije). Nervira me bahatost onih koji misle da mogu da odlučuju o svemu i svačemu. Danas će takvi da poseku stoletni hrast, a sutra će na isti način da odlučuju o našim životima. I rešiti problem na isti način. Ja jesam za progres, ali ne na takav način. Ono što odlikuje progres je plan i planiranje. Najlakše je iseći hrast, ali tu nema plana, a bez plana nema ni progresa.