ZABRANIMO UZGOJ KRZNAŠICA U SRBIJI / END FUR FARMING IN SERBIA

Kontaktirajte autora peticije

Poziv na Marš protiv krzna

2018-11-23 11:05:27
Poštovani/ne,

Ovim putem vas obaveštavamo da će udruženje za zaštitu i prava životinja Sloboda za životinje u subotu, 24. novembra, u 13h održati Marš za zabranu uzgoja životinja radi proizvodnje krzna. Aktivisti će se okupiti kod česme u Knez Mihailovoj ulici.

Ovaj Marš samo je jedna od mnogo akcija koje se odigravaju širom sveta u Nedelji bez krzna. Međutim, aktivisti za prava životinja u Srbiji imaju još jedan povod za održavanje ovog događaja - od 1. januara 2019. godine u Srbiji će biti zabranjeno držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože. Zakon o dobrobiti životinja Republike Srbije iz 2009. godine definisao je ovu zabranu i tranzicioni period od skoro 10 godina, tokom kog je predviđeno da se uzgajivači preorijentišu na druge ekološki održivije i etički prihvatljivije, ali i ekonomski isplativije privredne delatnosti. 

Neki uzgajivači još uvek aktivno rade i to bez namere da se preorijentišu, najavljujući više puta kako će kršiti Zakon o dobrobiti životinja. U više navrata otvoreno su govorili o tome da nemaju nameru da zatvore svoje farme, već da žele da u Srbiji počnu i sa uzgajanjem kuna - jedne od najinvazivnijih vrsta, koja je u nekim zemljama Evrope već napravila ozbiljne štete ekosistemu, zatim da će u slučaju stupanja zabrane na snagu 1. januara 2019. kako je i predviđeno potplatiti novinare, očigledno u nameri da se o ovom problemu krivo izveštava, a tokom čitave godine aktivno iznoseći neistine o aktivistima koji učestvuju u kampanji Za Srbiju bez krzna udruženja Sloboda za životinje.

Marš za zabranu uzgoja životinja radi proizvodnje krzna je apel aktivista na to da zabrana postoji i da se mora poštovati od 1. januara, jer za to postoje etički, ekološki, ekonomski argumenti. Sve svoje argumente udruženje Sloboda za životinje plasiralo je u javnost i stoji iza niih, te ih može i naknadno obrazložiti ukoliko je to potrebno. Na samom događaju moći ćete da preuzmete štampanu verziju mini vodiča u kom je objašnjeno zašto je neophodno da zabrana postoji i da se sprovodi.

Pozivamo vas da u subotu budete sa nama kako bismo podelili informacije o ovoj izuzetno važnoj temi. Prolongiranje ili brisanje zabrane iz Zakona pored toga što je direktan atak na pravni poredak Republike Srbije može imati ozbiljne ekološke i ekonosme posledice. 
Ne smemo dozvoliti da se zakoni doneti sa dobrom osnovom menjaju u korist malog broja ljudi i zarad njihovih ličnih interesa, a na štetu ostalih građana Republike Srbije.

 

Budite sa nama u subotu, 24. novembra, u 13h kod česme u Knez Mihailovoj ulici.

11131.jpg

Udruženje Sloboda za životinje

Преглед забрана о узгоју животиња ради крзна по државама

2018-06-10 11:21:32

Европска Унија оставља чланицама могућност забрана на нивоу држава, те се закони разликују од случаја до случаја: неке државе увеле су потпуне забране узгоја животиња ради крзна, неке су појединачно забрањивале узгоје појединих врста и/или имају забране по појединим регијама, а у некима је узгој ограничен или потпуно онемогућен као последица строгих прописа о узгоју животиња ради крзна.  

1. Велика Британија - прва европска држава која је донела забрану на етичкој основи: у Енглеској и Велсу 2000. године, а ступила је на снагу 2003. године; забрана у Шкотској ступила је на снагу 2001. године; забрана у Северној Ирској донета је 2002. године.  

2. Аустрија - узгој животиња ради крзна забрањен је 2004. године, а ступио на снагу 2005. године.  

3. Македонија - законом који је ступио на снагу 2014. године забрањен је узгој животиња ради крзна, коже или перја.

4. Словенија - 2013. године забрану узгоја и лова животиња ради крзна, коже или перја,  забрана је ступила на снагу 1. 1. 2015. године.  

5. Хрватска - забрана је донета 2007. године у склопу Закона о заштити животиња, уз прелазно раздобље од 10 година; а ступила на снагу 1. јануара 2017. године.  

6. Чешка - забрана узгоја животиња ради крзна уведена је 2017. године, а фарме на којима се узгајају животиње ради крзна, треба да се затворе до 31. јануара 2019. године  

7. Холандија - узгој лисица ради крзна забранила је 1995. године, узгој чинчила ради крзна забрањен је 1997. године, а обе забране ступиле су на снагу 2008. године. 2013. године на снагу је ступио закон о забрани узгоја свих животиња ради крзна. Закон је укључио прелазно раздобље у трајању од 11 година  

8. Данска - забрањен је узгој лисица ради крзна 2009. године уз пријелазни период од 15 год.  

9. Белгија - забране узгоја ради крзна су донете су у две од три регује - Валонији и Бриселу 2015. године, а чека се одлука и фламанског министра да донесе забрану  

10. Немачка - године 2009. усвојени су нови прописи везани уз узгој животиња ради крзна, који захтевају повећање простора у кавезима за животиње. Године 2012. последња фарма за узгој чинчила ради крзна у Немачкој затворена је због ступања на снагу нових прописа о условима за смештај животиња.  

11. Шведска - забранила је узгој лисица ради крзна 1995. године, све шведске фарме лисица ради крзна затворене су до 2000. године. Строжи прописи из 2012. године, који су ступили на снагу 2014. године, довели су до затварања задњих фарми чинчила у септембру 2014. г.  

12. Швајцарска - иако нема формалну забрану узгоја животиња ради крзна, такве животиње сматрају се дивљим животињама и због строгих законских прописа за њихово држање не постоји њихов узгој.  

13.  Норвешка – донели забрану 2018. године са прелазним периодом до 2025. године  

14.  Луксембург – забрана у примени од 2017. године  

15.  БиХ – забрана прописана 2008. године, прелазни период продужен до 2028. године  

16.  Шпанија – 2015. године усвојена су строга правила да би се спречила еколошка штета у случају да животиње доспеју у природу, као инванзивне стране врсте      

 

Изван Европе, забране у вези крзна увели су:  

Бразилска држава Сãо Паоло - 2014. године донет је закон о забрани узгоја животиња ради крзна, а 2015. године је усвојена и забрана увоза и продаје производа од крзна.  

Јапан - у Јапану је узгој животиња ради крзна престао 2016. године када је затворена последња фарма због непоштовања нужних законских прописа  

Нови Зеланд - донета је забрана увоза куна, чиме се практично забрањује и њихов узгој ради крзна  

САД - неке савезне државе забрањују држање лисица у заточеништву. Калифорнија има прописане услове за куне и лисице које чине узгој ради крзна неисплативим. Држава Њу Јорк донела је закон против електрокуције крзнених животиња.  

 Градови Западни Холивуд, Беркли и Сан Франциско – увели су забрану продаје крзна

-  Индија - 2017. усвојена је забрана увоза крзна од куна, лисица и чинчила.  

-  Израел – 2017. године забрањена продаја крзна  

 

***   ОДРЕДБЕ ЗАКОНА ПОЈЕДИНИХ ДРЖАВА (абецедно)  

Austrija Legislation ban: Federal Act on the Protection of Animals of 2004 (Animal Protection Act – TSchG) Original text: "§ 25. (1) Wildtiere: (…) (5) Die Haltung von Pelztieren zur Pelzgewinnung ist verboten." Translation: Federal Act on the Protection of Animals - Article 25 « § 25. (1) Wild animals: (…) (5) It is prohibited to keep animals for obtaining furs.»  

Belgija (valonska regija) Legislation ban: Chapter II of the law of 14th of August 1989 regarding the protection and the wellbeing of animals. -> New article on fur farming added in 2015. Original text: « Art. 9/1. La détention d’animaux à des fins exclusives ou principales de production de fourrure est interdite. » (law of 14th of August) Translation: Law of 14th of August - Article 1.9 « Art. 1.9. The possession of animals only and mainly for the production of fur has been prohibited.»  

Velika Britanija Legislation ban: The Fur Farming (Prohibition) Act 2000 Legislation on fur farming: Animal Welfare Act 2006 Original text: "An Act to prohibit the keeping of animals solely or primarily for slaughter for the value of their fur; to provide for the making of payments in respect of the related closure of certain businesses; and for connected purposes." Link: http://www.legislation.gov.uk/ukpga/2006/45/pdfs/ukpga_20060045_en.pdf.  

Danska Legislation ban: Act on banning fox husbandry: LBK no. 469 of 15.05.2014. Bekendtgørelse af lov om forbud mod hold af ræve: LBK nr. 469 af 15/05/2014. Original text: «Bekendtgørelse af lov om forbud mod hold af ræve Herved bekendtgøres lov nr. 466 af 12. juni 2009 om forbud mod hold af ræve med de ændringer, der følger af lov nr. 378 af 15. april 2014.» Translation: Act on banning fox husbandry: LBK no. 469 of 15.05.2014. « Prohibition of keeping foxes Notice is hereby given Law no. 466 of 12 June 2009 prohibiting the keeping of foxes with the changes imposed by Law no. 378 of 15 April 2014.»  

Makedonija Original zakona (na makedonskom jeziku): http://www.fva.gov.mk/images/2014_149.pdf. More precisely the Article 4 from the Law (General provisions for treatment of animals) states that it is ''Prohibiting the possession and breeding of animals used for the production of fur, leather or feathers''.  

Nemačka *Legislation on fur farming: Ordonnance on the protection of animals and the keeping of production animals of 25.10.2001 (in the version published on August 22, 2006) (Tierschutz-Nutztierhaltungsverordnung). Consulted on: http://www.gesetze-im-internet.de/tierschnutztv/BJNR275800001.html.  

São Paolo Projeto de lei Nº 616 / 2011 Transformado em Norma Lei nº 15566 /2014 Ementa Proíbe a criação ou manutenção de qualquer animal doméstico, domesticado, nativo, exótico, silvestre ou ornamental com a finalidade de extração de peles. Link na doneseni zakon: http://www.al.sp.gov.br/propositura/?id=1019234.  

Slovenija Zakon o zaščiti živali (uradno prečiščeno besedilo) (ZZZiv-UPB3) II. ZAŠČITA ŽIVALI 1. Reja živali 15. člen Prepovedana ravnanja so: – reja in lov na živali zgolj zaradi pridobivanja njihovih kožuhov, kož ali perja. IX. KAZENSKE DOLOČBE 45. člen Z globo od 2.400 do 84.000 eurov se kaznuje pravna oseba ali samostojni podjetnik posameznik, ki:  5. redi ali lovi živali zgolj zaradi pridobivanja kožuhov, kož ali perja (dvaindvajseta alinea 15. člena zakona); Puni zakon: https://www.uradni-list.si/1/content?id=113070.  

Holandija Legislation ban: Wet verbod pelsdierhouderij  (Law banning fur farming) of 4 January 2013 Legislation on fur farming: Animal Health and Welfare Act of 1992  Decree of 10 December 2014 amending the Decision keepers of animals in connection with the provision of housing regulations for mink Original text: Wet verbod pelsdierhouderij Artikel 2. Het houden, doden of doen doden van een pelsdier is verboden. Translation: Law banning fur farming «Article 2. Keeping, killing or letting to kill a fur animal is prohibited.» «The law also contains a transitional period. This means that holders who had a mink mink farming on January 15, 2013, can still exert their business until January 1, 2024. During the transitional period, the mink holder has an obligation to keep the mink in a so-called housing location.»  

Hrvatska Pročišćeni tekst Zakona o zaštiti životinja: Zakon o zaštiti životinja (NN 135/06), Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o zaštiti životinja (NN 37/13), Zakon o provedbi Uredbi Europske unije o zaštiti životinja (NN 125/13).  

Švajcarska Federal Act on Animal Protection of March 9. (1978). Switzerland; Bundesamt fur Veterinärwesen. (1999). Swiss regulations concerning fur farming. Letter of 14.07.1999.  

Švedska Legislation on fur farming: Animal Welfare Act 1988:534 (as last amended by SFS 2009:303 of 1 January 2010) Animal Welfare Ordinance 1988:539 (as last amended by SFS 2008:1051 of 1 January 2009) Species Protection Regulation; of 8 November 2007 Link: http://www.lagboken.se/Views/Pages/GetFile.ashx?portalId=56&cat=27548&docId=170794&propId=5. Translation: Animal welfare ordinance 1988 (last amended in 2009) «(1) Foxes may only be kept in such a way as to satisfy their need to socialize with other foxes and to move, dig and otherwise occupy themselves. (2) The Swedish Board of Agriculture may issue further regulations concerning the keeping of foxes. Ordinance (2007:484)»    


Udruženje Sloboda za životinje

Projekcija filma "Klatki - Skrivene farme Evrope"

2018-06-10 11:12:33

U tribinskoj sali Doma omladine Beograda 30. juna od 18 časova održaće se projekcija filma "Klatki - Skrivene farme Evrope" (više na www.klatkifilm.com) po prvi put u Srbiji. Nakon filma biće održana kratka diskusija na ovu temu sa posebnim osvrtom na prilike u našoj zemlji. Ulaz slobodan.

“Klatki - Skrivene farme Evrope” je dokumentarni film koji otkriva šta se to sve krije iza farmskog uzgoja životinja radi proizvodnje krzna. Aktivisti za prava životinja iz Velike Britanije, Češke, Litvanije i Poljske snimali su i analizirali rad farmi krznašica u Evropi, a zatim sve to preneli na ovaj film.

Udruženje za zaštitu i prava životinja „Sloboda za životinje“ će predstaviti ovaj film u okviru svoje kampanje Za Srbiju bez krzna, a koja je deo regionalnog projekta Zauvek bez krzna (eng. FurFree forever).

34771886_10155556108305936_6993307562300932096_n.jpg


Udruženje Sloboda za životinje

Odluka o ukidanju zabrane uzgoja krznašica, 30.sednica

2018-06-06 02:22:30

Na svetski dan zaštite životne sredine - Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu zaključio da Srbija nastavi sa uzgajanjem i ubijanjem činčila. 

Petog juna, dva dana pre najvećeg evropskog događaja koji se bavi razlozima ukidanja uzgoja krznašica (Make Fur History će se održati 07. juna u Medija centru), održana  je sednica odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, na kojoj je odlučeno da se briše zakonska zabrana uzgoja i ubijanja životinja radi krzna.
 
Ova zabrana, koja treba da stupi na snagu 1. januara 2019. godine, doneta je još 2009. godine.  
Postavlja se pitanje otkud to da je potrebno ovaj Zakon menjati nakon skoro 10 punih godina od usvajanja? Šta je sa farmerima, koji su zatvorili svoje farme u tom periodu? Na ova pitanja upozorio je i narodni poslanik gospodin Nenad Božić, koji je izneo i da je njemu i ostalim članovima odbora dostavljana dokumentacija samo u korist uzgajivača činčila.
 
Tokom sednice na kojoj je donet pomenuti zaključak, predsednik ovog odbora, gospodin Marijan Rističević, izneo je brojne netačne informacije, poput odluke holandskog, a zatim Evropskog suda za ljudska prava o slučaju istovetne zabrane u Holandiji. Predsedavajući, Marijan Rističević je izjavio da je navedenim presudama država Holandija bila primorana da isplati kompenzaciju uzgajivačima krznašica, što je u potpunoj suprotnosti sa stvarnim presudama oba suda. (link: https://www.bontvoordieren.nl/wp-content/uploads/2018/01/EHRM-uitspraak-nertsenwet-20171010.pdf).
 
Otvoreno lobiranje za ukidanje navedene, zakonom ustanovljene zabrane, kao i veliki broj laži koje je predsednik Odbora izrekao su nešto što se od njega moglo i očekivati, ali svakako otvorene provokacije narodnog poslanika po nacionalnoj osnovi su apsolutno neprimerene mestu gde sedi i ulozi koju ima.
 
Takođe, predsedavajući je izjavio da je uredno pozvao sva udruženja za zaštitu životinja da prisustvuju sednici i aktivno učestvuju, pri tome negirajući činjenicu da su sva navedena udruženja dobila neprofesionalnu odbijenicu za prisustvo bez ikakvog obrazloženja. Nakon kratke rasprave, Marijan Rističević je rekao da je pozvano jedno udruženje zbog kompetentnosti i to udruženje iz Majdanpeka. Naime, udruženje „Sloboda za životinje“ iz Beograda je članica međunarodne koalicije profesionalnih organizacija za zaštitu životinja "Fur Free Alliance" i poseduje kompetentnost da diskutuje o ovoj temi, ali je isto tako odbijeno da prisustvuje jer, kako gospodin Rističević tvrdi „nije imalo pismo na ćirilici“. Pismo koje je poslato pisano je na ćirilici, u šta se i sami možete uveriti (pismo na dnu).

Udruženje Sloboda za životinje za samo nedelju dana je dobilo 22 pisma podrške, različitih stranih i domaćih organizacija za zaštitu životinja i životne sredine, a i od jednog broja glumaca i zaposlenih iz Ateljea 212.
 
Gospodin Marijan Rističević se u svojim obraćanjama na sednici odbora najčešće poziva na ekonomsku dobit kako za pojedinca tako i za državu. Želimo da napomenemo da se prema zvaničnim podacima završnih računa sa sajta Agencije za privredne registre može uočiti i do 18 puta veća dobit koja je ostvarena kod proizvođača krzna od veštačkih materijala nego kod proizvođača krzna životinja.
 
Marijan Rističević je na početku svog izlaganja izjavio da želi da bude deo rešenja, a ne deo problema. Možemo reći da to do sada definitivno nije pokazao nijednim svojim postupkom. Sve što su građani Republike Srbije od njega dobili je nekompaktnost, nekultura i veliki broj neistinitih tvrdnji. Kako kaže, ukoliko on kao predsednik odbora nije dobro informisan biće prinuđen da ostavku. Ako je tako može li sad dokumentovati svoju inforimisanost?

IMG_20180606_042147.png


Udruženje Sloboda za životinje

Vanredna sednica radi ukidanja zabrane uzgoja krznašica

2018-06-03 11:56:33

Sednica odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu zakazana je za 5.jun, sa jednom jedinom tačkom dnevnog reda - ukidanje zabrane uzgoja krznašica. Udruženje za zaštitu i prava životinja Sloboda za životinje uputilo je molbu za prisustvo sednici, insistirajući na iznošenju stava i argumentacije po ovom pitanju. Kako nismo dobili nikakav odgovor, a u međuvremenu je jedna od glavnih krznarskih kompanija pozvana da prisustvuje pomenutoj sednici, strahujemo da će naš zahtev biti odbijen ili izignorisan. Predstavnici udruženja Sloboda za životinje, koje je član međunarodne koalicije Fur Free Alliance i nosilac kampanje, poseduju validne informacije o ovoj temi. Uskraćivanje prisustva našim predstavnicima smatraćemo direktnim sprečavanjem demokratskog dijaloga. Zbog svega navedenog upućujemo apel da pružite podršku, kako bismo zajedno sprečili zataškavanje istine i povlačenje ove, za sve nas važne i pozitivne, odredbe Zakona.


Udruženje Sloboda za životinje



Podeli ovu peticiju

Pomozite da ova peticija dostigne više potpisa.

Kako promovisati peticiju?

  • Podelite peticiju na zidu vašeg Facebook-a i u grupama koje su relevantne za temu vaše peticije.
  • Dodđite u kontakt sa svojim prijateljima
    1. Napišite poruku gde objašnjavate zašto ste potpisali ovu peticiju, pošto je verovatnije da će je ljudi potpisati, ako razumeju koliko je važna ova tema.
    2. Kopirajte i zalepite veb adresu peticije u svoju poruku.
    3. Pošaljite poruku koristeći e-poštu, poruke, Facebook, WhatsApp, Twitter, Skype, Instagram i LinkedIn.