ОПСТАНАК ДРЖАВНИХ АПОТЕКА
Komentari
#5803
Pavlović TatjanaTatjana Pavlović (BEOGRAD GROCKA, 2024-09-08)
#5839
Moraju opstati, ne moze se sve predati u ruke zlozvorima.Jelena Brkovic (Beograd, 2024-09-10)
#5844
Sramota je da se ono što smo godinama gradili, svi zaposleni u AUBeograd sad budzašto proda jednoj osobi.Bilo bi logično da se daju akcije zaposlenima i penzionerima koji su ceo svoj radni vek tu proveli.
Judita Jovanović (Beograd, 2024-09-10)
#5845
Apoteka Beograd neophodna je gradjanima jer: poseduje visoko strucni kadar koji je uvek spreman da svojim stručnim savetima pomogne pacijentima, pravi specifčne lekove u svojim laboratorijama, lokacijski bliža pacijentima u svim delovima grada, brana je od privatnika koji zagovaraju nekontrolisani rast cena lekova. APOTEKA BEOGRAD MORA OSTATI U SISTEMU JAVNOG ZDRAVLJA! Ona je jedan od najbitnijih stubova očuvanja zdravlja svih gradjana ovoga grada. STOP PRIVATIZACIJI !!! STOP DEVASTIRANJU I OTIMANJU DRŽAVNE IMOVINE!!!Vera T. (Beograd, 2024-09-10)
#5857
Неопходно је имати државне апотеке због много различитих разлога …..D SOSKIC (London, 2024-09-11)
#5859
Zelim da se Apoteke Beograd sacuvaju u javnom vlasnistvu. Odgovorni za upropascavanje apoteka moraju biti istrazeni. Sistematsko upropascavanje apoteka je tesko krivicno delo.Maja Petrovic (New YOrk, 2024-09-11)
#5867
Je drzavni najboljeMirko Milicevic (Beograd, 2024-09-15)
#5871
Protivim se privatizaciji državnih apoteka iz sledećih razloga:Državne apoteke u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, usklađene sa Planom mreže u sistemu zdravstvene zaštite su od posebnog značaja za javno zdravlje.
Svojim kadrovskim potencijalom od strateške su važnosti za održivost zdravstvenog sstema, zdravstvene zaštite i očuvanje zdravlja nacije. Otuda farmaceutska stuka staje u odbranu poslednjeg branika zdrave farmaceutske prakse.
Vlasti države nisu svesne da privatizacijom apotekarskih ustanova gube kadrovski potencijal, humane resurse uvek spremne da efikasno i visoko stručno odgovore na zadatke koji se pred njih postave. Tradicija farmaceutske profesije se generacijski prenosi, održava i unapređuje, u naučnom znanju i apotekarskoj praksi. Istorija farmacije beleži stručne i društvene procese farmaceutske delatnosti kroz vreme.
Državne apoteke Apotekarskih ustanova u Srbiji, potvrdile su svoju organizacionu i funkcionalnu osposobljenost za pruženje blagovremene, delotvorne i efikasne zdravstvene zaštite u vanrednim i nepredvidivim događajima života, kada su ugroženi
zdravlje i životi pojedinaca i čitave zajednice, za vreme ratnih dešavanja, migracija stanovništva, embargo, poplava i COVID- 19 pandemije.
Kadrovi Apotekarskih ustanova državnog sektora, magistri farmacije, specijalisti, doktori nauka u AU”Beograd” i farmaceutski tehničari , potvrdili su naučna znanja i apotekarsku praksu u apotekarskoj delatnosti tokom tranzicije i zdravstvenih politika.
Pored značajna potvrđenih aktivnosti apotekarskih ustanova u Srbiji u vanrednim situacijama, apotekarsku delatnost su pratile visoke ocene za područja upotrebe lekova, unapredjenje delatnosti u novim uslugama i od posebnog značaja primena naučno metodološkog istraživanja u proceni i unapređenju apotekarske delatnosti.
U Programu za farmaceutske proizvode (PHA), Regionalna kancelarija SZO za Evropu (EURO) u svom izveštaju "Program za farmaceutske proizvode (PHA)", u Srbiji 1997godine, naglasila je pohvalno kadrovsku osposobljenosti i organizaciju AU"Beograd" za sledeća područja: informisanje o lekovima, racionalna upotreba lekova, praćenje korišćenja lekova i njihovih neželjenih efekata.
U nadležnosti Ministarsva zdravlja Srbije, u saradnji sa Medicinskim i Farmaceutskim fakultetima Univerziteta u Beogradu i Institutom za javno zdravlje ”dr M.Jovanović Batut”, AU “Beograd “, sprovela i tehnički rukovodila istraživanjem ”Kvalitet rada u farmaceutskoj zdravstvenoj zaštiti u Srbiju", u svojoj ustanovi, AU “Novi Sad”, AU” Niš” i AU” Kragujevac “, 2005 godine. Prvo istraživanje te oblasti , od zemalja ex Jugoslavije, prezentovano je na I Kongresu BIH 2006 godine.
Farmaceutski zdravstveni radnici apotekarskih ustanova u Srbiji, na izazove javnog zdravlja, uključuli su se odmah, 2001 godine, bazirajući svoje aktivnost u promociji prevencije zdravlja, kroz “pilot projekte” bez finansijske nadoknade ili pacijentovog plaćanja. Nažalost, projekti nisu prešli u stabilne finansirajuće projekte i kroz jurisdikciju.
Ministarstvo zdravlja Srbije je regulatorni organ zemlje, koje u svojoj organizaciji nema farmacutski odsek, mada je postojao u periodu
oko 2007 do 2011godine.
Apotekarsku delatnost, rad apotekarskih ustanova u državnom sektoru, prema svojinskim odnosima regulišu lokalni organi vlasti.
U tako struktuiranom sistemu, poznati modeli stečaja u privredi su primenjivani u pivatizaciji državnih apoteka apotekarskih ustanova , mada su bile usklađene sa Planom mreže sistema zdravstvene zaštite.
Interes kapala, sumljivo stečenog porekla, nesručnih vlasnika ( bez farmaceutskog visokog obrazovanja ), kao i inostrani kapital sa lancima apoteka (uvećan privatirzacijom državnih apoteka u Srbiji), za cilj ima sključivo profit. Pojava apoteke u privatnom vlasništvu , od 1990 godine do danas potvrdile potvrđuje da je profit cilj, a ne farmaceutska delatnost i farmaceutska zdravstvena zaštita.
Mnoge države EU imaju tip apoteka mešovitog vlasništva, državnog i privatnog. Švetska je do par godina sve apoteke po nivoima zdravstvene zaštite imala u državnom vlasništvu, zadržala ih i otvorila privatni sektor. Dok, u Danskoj su sve apoteke u vlasništvu Danskog udruženja, danskih apotekara. U Nemačkoj i Francuskoj nisu dozvoljeni lanci apoteka, u Francuskoj vlasnici apoteka su isključivo farmaceuti i ne mogu imati više od jedne apoteke.
SZO upozorava da primarni cilj javnih apoteka ne sme biti profit.
Otuda se postavlja pitanje, “Zar će strani i sumljivi kapital, nestručni ljudi da upravljaju zdravljem naše nacije , zdravstvenom zaštitom Srbije . Zar je to strateški cilj ”?
Privatizacijom apotekatrskih ustanova u Srbiji, zdravlje stanovništva je prepušteno interesima profita, bez predvidivog i posledičnog praćenja efekata na zdravlje ili “podsticanje bolesti”.
Izvršene privatizacije državnih apotekarskih ustanova su pokazale nejednakost i nepristupačnost u dostupnosti farmaceutske zdravstvenoe zaštite širom Srbije.
Dominira plaćanja iz đepa, ugroženost pacijenata rubnih, i rurarnih područja, socijalno ugroženih i starijih osoba, i slučajeva sa “katastrofalnim” troškovima za lekove.
Tatjana Kolarska (Beograd, 2024-09-16)
#5877
Zato što su nam potrebne naše apoteke, zato što nigde drugde ne možemo da dobijemo magistralne lekove i još mnogo toga. Zato što im verujem.Ivana Mitrović (Beograd, 2024-09-19)
#5881
Sahranjuju nas žive: litijumom, privatizacijom sve naše narodne imovine, uvođenjem ropstva, uništavanjem sveg što je naša domovina.Sabrina Maksimović (Beograd, 2024-09-21)
#5884
Potpisujem zato što smatram da su državne apotekarske ustanove i Apoteke "Beograd "od velikog značaja za javno zdravljeDrasko Nikolovski (Beograd, 2024-09-23)
#5890
Zato sto lekove/ kreme koje prave za pojedinacnu upotrebu ne pravi ni jedna apoteka. Kao i zbog cinjenice da sam sigurnija u ispravnost lekova i strucne pomoci u drzavnim apotekama. Zao mi je sto je dozvoljeno da takvi kapaciteti propadaju.Ivana Vukajlovic (Beograd, 2024-09-26)
#5901
Imaju dobre proizvode i dobre farmaceute.Nada Baljak (Beograd, 2024-10-02)
#5902
Zato što nam je državna apoteka neophodna.Ljupka Beložanski (Beograd, 2024-10-03)
#5903
Zivot moje cerke koja ima Multiple sklerozu i epileosiju zavisi od lekova. MS ima od svoje 14 god a eoilepsiju od prosle. Imala je dva velika napada i za malo smo izbegli najgore. Sada ima 19 godina. Od lekova pije kamisadol 3*200. Livam 6000mg. Zokap 300mg. Topamaks od 50mg *3. Topamaks od 100*2. I Frizijum po potrebi. U decembru treba da primi drugu dozu leka za MS , Lemtradu. Ja nemam.novca da joj kupim sve ove lekove i sama pomisao da ce do toga ne daj boze doci stvara mi paniku i ocaj. Ako vam treba dodatna vrsta podrske tu sam. Slobodno.me kontaktirajte.Jelena Dabetic (Beograd, 2024-10-03)