Ja sam pre tri meseca postala udovica, izgubila sam muža od raka pljuvačne žlezde. Inače moram da napomenem da smo mi izbeglice iz Srpske Krajine i da je većina naših porodica od te opake bolesti izgubila bar jednog člana. Moj muž je imao 40 godina. Pored njega od raka sam izgubila i baku i ujaka. Trenutno se sestra mog pokojnog muža bori sa rakom dojke. Venčana kuma je pre tri godine izgubila oca, a većina moje šire porodice ima bar jedan grob.
Niko od njih(osim moje bake) nije doživeo 50 godina.
Da li je to slučajnost. Prilikom naše velike borbe imala sam priliku da razgovaram sa jednim poznatim Beogradskim onkologom i on mi je u poverenju rekao da je ovo vrh ledenog brega i da do 2020 očekuje epidemiju raka. Rekao je da se sve već zna i da se krije i da smo mi u stvari bili jedan strašni eksperiment Zapadnih zlikovaca.
Mi smo ranije bili izloženi tome i zato je dosta nas sa tih prostora obolelo i umrlo. Potrebno je odprilike 10 godina da se pojave prvi simptomi kao posledice tog zračenja. Sistematski smo trovani i osuđeni na izumiranje. Ako ovo dragi naši građani nije genocid ja stvarno ne znam šta jeste. da li želite u tu Evropu i NATO koja je trovala vašu decu i vas? Da li ćete se klanjati i raditi za svoje ubice.
Neka svako dobro razmisli, na njegovoj savesti je odluka.

#215: -  

 

Разумем вас госпођо, то је тешка ситуација. Да ли можете да ми се јавите? milan.zaric@me.com Хвала вам унапред.