Djeca su prioritet, ali smatram da ovaj zakon treba uvesti univerzalno (za sve nestale osobe neovisno o dobi ) . Treba ih traziti efikasno i odmah pri prvoj sumnji na nestanak . Kao sociolog , bavih se dugo i sociologijom kriminala,znam da prema strucnim podatcima 80 posto sanse da se dijete nade zivo ima u prvih nekoliko sati , a onda se sansa rapidno smanjuje. Dakle kad prode jedan dan sanse se smanje na manje od 5 posto , sto vise dana prolazi sanse da dijete ( ili mlada punoljetna osoba , osoba srednje ili pak straije dobi( jednom rijecju ) : da nestala osoba bude nadena ziva gotovo pa nestaje ( nema je u vecini slucajeva) ! A , ovdje ( zemlje bivse Jugoslavije i ostale drzave koje nemaju uveden ovakav zakon ili slican zakon ), ovdje traganje cesto pocine za 24 h ili 48 h , tad je u vise od 95 posto slucajeva kasno , tj . dijete je najcesce ubijeno . I s odraslima treba postupati po istom zakonu , zivot je uvijek prioritet .

#12: -  

 HVALA NA STRUČNIM PODACIMA.ZAISTA JE NEOPHODNO REAGOVATI HITNO.NAS JE VIŠE, NEGO TIH UBICA, VALJDA BI TREBALO DA BUDEMO EFIKASNIJI OD NJIH.TAKO BI BAR BILI SIGURNI DA SMO NEŠTO URADILI.OVAKAV I SLIČNI SLUČAJ NAM GOVORI KOLIKO SMO MI ZAPRAVO NEEFIKASNI I DA SMO AKTIVNI TEK NAKON SMRTI ŽRTVE.TO NIKOM OD NAS NIJE JASNO, ALI DA RADIMO NA TOME SVI, TADA BI ZAISTA DRUŠTVO U CELINI BILO MODEL ZA ZA ŽIVOT.U SVAKOM DRUGOM SLUČAJU, PA I U TOM SUDSKOM I KAZNENOM NEMA NIKAKVIH POMAKA NA BOLJE.