Podrska decaku Krstanu Vukovicu!

Slučaj u Nišu je trebao da bude poslednji tragičan primer,nauk,opomena i prekretnica u borbi protiv sprečavanja vršnjačkog nasilja,naročito u školama.Tada je Aleksa(14) izvršio samoubistvo posle višemesečnog nasilja u školi koji su najodgovorniji u osnovnoj školi “Sreten Mladenović Mika”prikrivali kao i sam školski policajac ,nakon čega je pokrenuta tema nasilja u školama.Najodgovorniji u školi su kažnjeni maksimalnim kaznama sudskom odlukom ali nakon žalbe škole na pravosnažnost presude se čeka do danas 5 meseci.Za to vreme su svi iz škole,umešani u prikrivanje nasilja nad Aleksom napredovali u svojim karijerama i na svojim su radnim mestima u istoj školi.Ministarstvo prosvete ni prema kome od njih nije pokrenulo makar i disciplinski postupak a ministar nam se nije obratio ni nakon više pokušaja i molbi.Zaštitnik građana je svojim nezavisnim postupkom samo potvrdio što i sud i naložio školi postupanje koje su ovi nonšalantno odbili u dva navrata!Kažnjen je i školski policajac nakon utvrđivanja propusta od strane Unutrašnje kontrole MUP-a,mada je on i dalje školski policajac u istoj školi!
Nasilnici iz škole su pravosnažnom odlukom suda kažnjeni opomenama i pojačanim vaspitnim radom jer za više dela nasilja koja su činili prema Aleksi pre napunjenih 15 godina sud nije imao zakonsko pravo za pokretanje postupka.Da napomenem da smo i od strane Školske uprave Niša imali velikih problema počev od pokušaja zataškavanja celog slučaja(zam.načelnika pretio prosvetnim inspektorima,širenja neistina do slanja službenog dopisa Ministarstvu u kome su naveli da nasilja nije ni bilo itd.) do opstrukcije tokom suđenja i pokušaja podmetanja falsifikovanih dokumenata u cilju alibija školi o čemu je i sud u presudi to naglasio!A to je ustanova koja je prva trebala da nam pruži svu pomoć,šta onda da očekujete od drugih!?Ovo je samo deo priče i golgote koje smo prošli i to nakon Aleksine smrti.Nekome očigledno nije bitno kakva je poruka poslata roditeljima,učenicima,prosvetnim radnicima,nasilnicima.Bitno je da ih slučajno neko ne prozove i eventualno ugrozi funkciju,pozicije.Ako se već desi,prva reakcija je da to nije njihov deo odgovornosti, da se sve to prikrije i ode u zaborav a oni nesmetano nastave tamo gde su i bili ili napreduju kao što se i dešava!O frazama i izlizanim parolama na temu vršnjačkog nasilja u školama na kojoj su se mnogi izreklamirali suvišno je trošiti reči!Zato i ne čude ovakve situacije koje na sreću nemaju smrtni ishod.
Trebamo li da čekamo da se to desi ?
Da li je ovaj dečak iz Novog Sada shvatio poruku koju mu je sistem poslao i izvukao pouku iz Aleksinog primera pa kao jedino rešenje za nasilje odgovorio nasiljem?
Zbog svega navedenog dolazimo u situaciju da bar u sebi,bar malo opravdavamo njegov postupak ma koliko se trudili i izjašnjavali da nije trebalo!
Dragana Janković,majka pokojnog Alekse Jankovića