Otvoreno pismo ministru nauke

Mentor bi mogao da bude "obeštećen" i na drugi način (rečeno je ranije) - ne mora da bude nagrađen koautorstvom baš uvek. Ideja je da na radu bude samo dominantni autor (kandidat), koji uz sugestije mentora piše svoj "kvalifikacioni" rad. Valjda može mentor bez bodovanog koautorstva u tom jednom radu. Ako u karijeri ima 10 doktoranata (izuzimam one mentore "opšte prakse") neće imati tih deset referenci, ali će valjda imati ostale rezultate.

Princip opisan gore u kombinaciji sa OGRANIČENJEM broja radova koji istraživaču mogu da se boduju na godišnjem nivou eliminisaće i hiperprodukciju, inflaciju i devalvaciju radova. Ovo bi moglo da disciplinuje i pacifikuje "pisače radova".

Znači boduje se samo deo radova koji neko objavi (i od toga zavisi honorar na projektu), ali se uzimaju svi radovi pri izboru u zvanje ili sticanju nekog formalnog ili počasnog statusa (emeritus, na primer). Na taj način će se izjednačiti oni za koje "rade" timovi doktoranata i oni koji koji imaju samo jednog ili dva doktoranta, zbog nekog sticaja okolnosti. Broj radova koji se boduje zavisiće od niza faktora, ali je najvažniji dijapazon časopisa u kojim postoji mogućnost publikovanja i lakoća objavljivanja rada. Jedan od potpisnika ove peticije je objavio skoro čist plagijat u prestižnom svetskom SCI časopisu sa velikim impakt faktorom. Šta da radimo sa tim?

Sistem uvodi malo egalitarizma, ali je jedino rešenje da se doskoči "pisačima radova". Ne zaboravimo da je cilj naučni/stručni doprinos, a ne publicistički. Ako neko može da objavi više od dva ili tri PRAVA M21 godišnje, taj ne bi ni trebalo da gubi vreme ovde :)