Otvoreno pismo ministru nauke

Pročitah peticiju i odlučih da je ne potpišem, a razlozi su sledeći:
Iako su argumenti u peticiji manje više na mestu, predlozi i rešenja su takvi da bi jedan neobjektivan sistem bio zamenijen drugim samo malo objektivnijim ali rogobatnim i na drugačiji način podložan manipulisanju. Sa druge strane, nešto mi liči da Kafkin tužitelj (vidi #52 Proces) ovakvim predlozima pokušava da sebi obezbedi dodatne poslove (i pare). Većina predloženih mera i aktivnosti kao da su opis njegove delatnosti.

Ovako na brzinu pao mi je na pamet mnogo jednostavniji i lakši, a da ne govorim jeftiniji način evaluacije naučnih doprinosa pojedinaca. Npr. svaki istraživač svake godine prijavi jedan ili dva rada koja želi, na osnovu kojih će se vrednovati. Jedini kriterijum je citiranost tih radova (naravno bez autocitata i indirektnih autocitata). Mogu se u obzir uzeti poslednje dve, tri ili četiri.... godine. Kao dodatna opcija ovakvom sistemu mogu se dodati bonus poeni ako su ti radovi štampani u prestižnim časopisima u datoj naučnoj oblasti (međunarodni sa visokim impakt faktorom, npr. koji su u gornjih 5 ili 10 % po IF, ili čiji je impakt faktor duplo veći od prosečnog impakt faktora časopisa koji se nalaze u gornjoj polovini SCI liste... ili slično).
Onda neka ljudi pišu plagijate, plaćaju publikovanje, citiraju se medjusobno u časopisima koje niko ne čita do mile volje. Naučni doprinos se pre svega ogleda u tome koliko to što ste uradili neko čita i od toga ima koristi.
Slično se može napraviti i sa knjigama!
Naravno, ovo je gruba ideja, ali bi se mogla doterati.