ПОНИШТЕЊЕ ЗАКОНА О СМАЊИВАЊУ ПЕНЗИЈА У СРБИЈИ

Zato što sam penzioner, koji je dok je bio u radnom odnosu vodio računa o kolegama, koji idu u penziju da imaju starost bez narušavanja ljudskog dostojanstva.
Zato što nas oni, koji ne uvažavaju mesto, koje im je dato u društvu i koji nas penzionere teraju da prihvatimo "zaboravite šta ste bili" trebaju da na neki način čuju i naše mišljenje.
Čak i procenat od primanja za penziju je neosnovano više puta umanjivan uz stalno povećanje starosne granice, što je dovelo do toga da onaj, koji ima do penzije npr. 2 godine dobije za rukovodioca onog ko ima iskustvo 2 godine i do takozvanog "mobinga" i terora koji preživljava onaj, koji treba da ide u penziju. Jer zbog neznanja početnika doživi mnogo uvreda nezasluženo. Za neke penzionere je bilo i 5 produžetaka ( dok nisam isunila prvi uslov za ostvaivaje do tada sam prtila).
Uvek je, a posebno u sadašnjem vremenu, u poslovnom svetu, bilo i biće koliko si plaćen toliko te uvažavaju.
Smatram i da je potrebno vratiti pri donošenju novih zakona, primenu pozitivnih zakonskih rešenja.
Trebalo bi:
- da odlaziš u penziju po zakonu po kome si počeo da radiš,
- vratiti minuli rad kao nagradu za znanje stečeno iskustvom, a ne kao sada kao nagradu za vrenost firmi ili gazdi (to je toliko obezvređeno da su mladi demotivisani da uče i da će u okviru razlike u primanjima radije izdvojiti tu sumu i dati nego da rade toliko kao stariji kolega). Tada bi nam se prirdružili i mladi.
Novac u našoj zemlji, još uvek postoji, i pored uništavanja privrede i poljoprivrede, ali nema dobre volje da se pravilno rasporedi.