закон о заштити приватне својине

"Nužna odbrana je radnja koju lice preduzima da bi od sebe ili drugoga odbilo istovremeni, neskrivljeni, protivpravni napad..."
O ovoj rečenici napisane su knjige i studije u čitavom svetu, a stvar je toliko jednostavna i svakom dobronamernom jasna i prirodna da predstavlja neotuđivo pravo slobodnog čoveka da brani lični integritet, kako svoj i svojih bližnjih, tako i drugih koji nisu u mogućnosti da se sami zaštite.
Pre samo nekoliko godina je sličan Zakon prošao u Italijanskom parlamentu i ne vidim nijedan razlog da se neko ne saglasi sa primenom tog dela Krivičnog Zakona koji kod nas već postoji.
Primena Zakona je poseban problem, jer nadobudne sudije uvek mogu naći elemente prekoračenja nužne odbrane, pa je presudama bilo češće zaštićeno Nepravo, nego Pravo!?!
Trebalo bi razmotriti motivaciju razbojnika koji zna da ga u slučaju "padanja" čeka relativno blaga kazna, sa mogućnošću skraćenja izdržavanja, ili opravdano besna i uplašena osoba koja će mu suditi i presuditi u trenutku!
Svako ko donese Zakon, mora da se stara o njegovom sprovođenju, ali i o mogućim posledicama!
Ne može se slepo poštovati jedno od Načela Zakonitosti, da se štiti i pravo počinioca kažnjivih dela, a da se pri tome očito krši pravo savesnih građana na samoodbranu.
Prestupnika stvara situacija, kažu, a odbija strah od posledica. Pa dobro, neka prestupnik ubuduće ima razlog više da ima ozbiljan strah od posledica dela koje namerava da preduzme.