POTPISI STUDENATA PO STAROM PROGRAMU KOJIMA JE POTREBNO PRODUŽENJE STUDIRANJA

Ljudi su u panici, istina, pa im ne treba još podgrijavati. Kolege, nama je najlakše zaključati komentare, dajte se ponašajte konstruktivno. To trilerisanje, šta će biti, kuku, lele, to nikome ne ide u prilog. Do 30. septembra nemate razloga da brinete o Bolonji. A vjerujemo da će tako biti i nakon tog datuma.

I da ponovim, mi smo se ovdje okupili za najmanji zajednički sadržalac SVIH NAS. Dakle, produženje ili vraćanje prava koja su protivustavno oduzeta SVIMA NAMA. Na to nas obavezuje ovih, za sada, 4500 potpisa. Među svim tim imenima ima onih koji su na korak do završetka, onih koji imaju dosta do kraja, onih sa pola ispita, onih sa jednim, dva ispita, onih koji imaju samo diplomski, tu su oni sa pet, šest, deset ispita, tu su oni koji studiraju deset, petnaest, dvadeset godina, ali tu su i oni koji su upisali 2008. i 2009. godine, i to po starom programu. Prema njima tek nije fer, jer oni ne bi iskoristili ni onih 8 godina koliko dopušta važeći zakon. Tu su oni sa državnih i oni sa privatnih univerziteta, tu su oni iz velikih centara i oni koji studiraju u manjim sredinama. To je čitav jedan konglomerat u kojem jedino ima smisla boriti se za sve, jer samo objedinjeni možemo da se izborimo za ovaj naš cilj. Na stranu solidarnost i altruizam, čista logika nas upućuje na to. Dupe uz dupe i rogovi naprijed. Drugačije ne biva!