PETICIJA ZA PROMENU IZBORNOG SISTEMA

Zašto sve izborne liste za poslanike nose ime lidera stranke...

Zato što su starnke praktično privatna svojina njenog lidera koji oko sebe okupi oko 100, 200, 300 najbližih saradnika i javnih ličnosti koji mu služe, a koje zatim, zavisno od osvojenih poslaničkih mesta, po samo sebi znanom kriterijumu postavlja za poslanike, ministre, sekretare, savetnike, direktore JP... Oni moraju da rade kako im vođa odredi, da pravdaju svaku njegovu odluku, da iza njega stoje kad se slika za avnost... ili da formiraju svoju stranku. 

Ostali članovi starnaka su obični mravi koji nemaju nikakve veze sa politikom stranke, niti mogu bilo kako da na nju utiču. Svi, apsolutno svi imaju neke svoje lične interese da njihova stranka osvoji vlast u nadi da će time uspeti da ostvare svoje interese ukoliko se dodovore vođi ili njegovim bliskim saradnicima ili sa njima imaju neku vezu. Takvi srećnivci obično dobiju neko zaposlenje ili položaj u lokalu.

Oni su zaduženi da prisustvuju svim mitinzima stranke, da putuju od mesta do mesta, da nose transparente, uzvukuju parole i tapšu. Da lepe plakate, dele flajere, obilaze građane od vrata do vrara, da im dele poklončiće, ubeđujući ih da glasaju za njihove stranke (vođe). Mesni odbori stranaka ne služe ničem drugom nego da članove drži na okupu i aktiviraju ih po potrebi.

Sve u svemu, krajnje ponižavajuže kako za te članove stranaka, tako i za birače i građane, koji imaju samo dva izbora. Da glasaju i da ne glasaju. Što god da izaberu, za koga god da glasaju, potpuno je svejedno.

Glasanje za stranku, suštinski je glasanje za njenog lidera, koji zatim sam ili u koaliciji sa liderima drugih starnaka, imaju apsolutnu vlast.

Zato čini se krajnje racionalan predlog da se stranke potpuno isključe iz izbora za poslanike, već da učestvuju samo u izboru za izvršnu vlast. Ionako u izvršnoj vlasti učestvuju samo oni članovi koji čine jezgro stranke.