Једно такмичење из српског језика и књижевности
Поштоване колеге, професори српског језика и књижевности, родитељи деце заинтересоване за такмичење,
Уколико сте сагласни да би било сврсисходније да уместо два такмичења на по три нивоа из предмета српски језик и књижевност (Српски језик и култура изражавања и Књижевна олимпијада) ученике водимо на једно такмичење конципирано у складу са називом предмета (српски језик и књижевност), потпишите ову петицију, коју ћемо проследити Друштву за српски језик и књижевност.
Наиме, јасни су нам разлози за одвајање проучавања језика и књижевности, и методолошки и садржајно. Ипак, мора се признати да су питања на досадашњим такмичењима из књижевности најчешће подразумевала репродукцију чињеничног знања а не разне аспекте тумачења дела. На пример, када се у првом разреду средње школе обрађује народна балада ,,Хасанагиница", на часу се тумачи Хасанагиничин стид, трагични неспоразум, проблем комуникације, симболи присутни у уводној словенској антитези и сл, али на општинском нивоу такмичења од ученика се очекивало само да знају годину, име писца који је први забележио песму, као и годину у којој ју је забележио Вук С. Караџић и назив његовог дела у којем је то учинио.
Из свих осталих предмета постоји једно такмичење које подразумева различите дисциплине које ти предмети проучавају. Језик је средство књижевности. Математичари немају два такмичења из алгебре и геометрије нпр, биологичари не одвајају зоологију и ботанику од екологије, хемичари органску од неорганске хемије итд.
На завршним тестовима из српског језика и књижевности, на малој и планираној државној матури, као и на свим досадашњим пријемним испитима на факултетима на којима се полаже српски језик и књижевност, питања из ове две области су помешана и подразумевана као део једног предмета.
Треба додати и чињеницу да је већина ученика у неравноправном положају у односу на филолошке школе које имају више часова и одвојену наставу језика и књижевности. Ван конкуренције на редовним такмичењима су и ученици математичких гимназија и ученици страних језика филолошких школа. Изузетак је, дакле, само наш предмет. Реално је очекивати да се ова врста дискриминације отклони.
На крају, али то није најмање важно, наставници су оптерећени покушајима да држе две различите врсте додатне наставе често различитим групама ученика. У гимназији ученици имају и по седамнаест предмета, те је термин за једну врсту додатне наставе готово немогуће пронаћи а да то не буде осми час у дану. Ученици су оптерећени више него икад.
Осим ова два такмичења активи наставника српског језика и књижевности припремају ученике и за такмичење из рецитовања, такође на три нивоа, као и најмање две школске приредбе годишње (Светосавска академија и Дан школе). Покушаји да се све то уради како треба, уз сву преданост и ентузијазам, постају све јаловији и безнадежнији, те резултирају фрустрацијама и ученика и наставника. Спајање ова два такмичења у једно не би решило све наведене проблеме, али би бар омогућило сједињавање два напора у један.
Stručno veće profesora srpskog jezika i književnosti Desete gimnazije ,,Mihajlo Pupin" Kontaktirajte autora peticije