#3512: -

...је колико је крвожедних потписника петиције. Потписао сам ову петицију, драго ми је што је човек са својом породицом, али сам сигуран да, ако је побожан, као што пише да јесте, никада себи то неће опростити,  без обзира што већина сматра да је поступио исправно. Разумљиво је и оправдано да је страх за породицу пресудио оном јаднику, али није тачно да бисмо сви урадили исто, из простог разлога јер не подлежемо сви истом интензитету афекта или панике. Ја бих му нпр. сломио обе руке, поготово да сам имао прилику да га уочим на време и сачекам иза врата, тј прозора. Ако би бежао, не бих трчао за њим и убадао га....

Многи су овде навели да су наркомани опасни у апстиненцијалној кризи, што је тачно, али један такав је претучен и усмрћен лопатом, па је онај поп добио вишедеценисјку робију. И нико се није бунио, јер је у питању био наркоман на добровољном лечењу, а поп је наводно имао агресивну нарав.  Испада...требао је поп да га пусти...па да тај, сада покојни, оде својој кући, и у нападу лудила упадне у твој, мој, било чији стан, па да га ми, неагресивни,  дотучемо ако насрне на нашу имовину. Ваљда је тако лакше...

Разумем реакцију Сашка, али не разумем количину зла која вапије за крвљу. И двоструке аршине, наравно.