Omogucimo Borislavu Novakovicu da se brani sa slobode

„Vrlo pragmatično je postavljena stvar i možda ovde zvuči dosadno, ali glavna rasprava unutar stranke se vodila, ne oko ideoloških ideja i tema, nego o tome koliko imaš ličnog ugleda, koji je tvoj uticaj u profesiji kojoj se baviš, koliki je tvoj uticaj u kraju u kojem živiš, šta možeš da doprineseš stranci na izborima? Mislim da je taj Zoranov pragmatizam, kojim je tražio da demonstriramo snagu stranke, ne samo preko uglednih članova, nego pre svega preko uticajnih ljudi, doslovno na svakom mestu, bio od presudnog značaja za jačanje DS.
Ako naspram sebe imate autoritarni režim, ne možete ga pobediti samo tako što ćete pokazati da ste pametniji, kreativniji, i pričom da ste vi budućnost, nego morate, doslovno, pokazati da vas ima više i da ste jači.Ljudi ophrvani autoritarnim sindromom, u suštini se okreću prema jačem. Bilo je jako važno relaksirati to biračko telo – koje uvek ide za jačim, ide za brojnijim. Jedini način da pokažemo da nas ima više i da, na kraju krajeva, možemo i fizički da nadvladamo taj režim, bio je put omasovljavanja organizacije, i povećanje prisustva na svim mestima gde se odvija društveni život, posebno na nivou izbornih jedinica. Mora se, gotovo bukvalno, analizirati situacija po ulicama, sve do pitanja: da li u najvećoj zgradi u Novom Sadu imamo dovoljno članova da izvršimo uticaj u toj kući. „

Borislav Novaković o gradskoj organizaciji DS u Novom Sadu, nakon izbora 1996. godine