DA SE VIKTOR VRATI MAMI ❤

Borba sa bivsim suprugom traje od maja meseca ove godine, kada je otac uzeo dete po presudi, modelu vidjenja da dete prespava kod njega. Od tada pocinje agonija, otac saznaje da sam ja ostala u drugom stanju sa sadasnjim partnerom, zadrzava dete, i ne dozvoljava da ga vidjam, bez obzira na to sto starateljstvo pripada meni. Mi nismo zajedno vec 4 godine, a nas brak je papirploski razveden pre god ipo dana kada sam i dobila starateljstvo. Inace, jedan od razloga napustanja bivseg supruga jeste ljubomora i agresivno ponasanje. On je govorio kako je pokušao da dovede dete, ali da je on plakao i vrištao kada je trebalo da ode kod mame. Zvala sam i policiju kojima sam rekla šta se dešava i da na osnovu konačne sudske presude imam starateljstvo nad sinom. Policija ipak nije preuzela ništa i prebacila me je na Centar za socijalni rad Voždovac. U junu mesecu je trebao da vrati dete ispres centra ali u spletu sumnjivih okolnosti izmedju njegove advokatice i socijalnih radnik, govore mi odjednom kako ne mogu da vrate dete i kako to nije do njih. Da napomenem, da mi se sve to desava u dubokoj trudnoci, ali ni to me nije sprecilo da idem od vrata do vrata i molim da mi se dete vrati, pisem tuzbe, nadajuci se da ce neko odreagovati na moj vapaj. Tokom cele trudnoće imala sam problem sa socijalnom službom. Tek kada sam u osmom mesecu trudnoće, sa stomakom do zuba, zapretila da ću započeti štrajk glađu ukoliko mi se moje dete ne vrati, socijalna služba je počela da radi svoj posao, gde su napisali izveataje da otac otudjuje dete od majke, da je otudjenje velikog stepena, da nije motivisan da preda dete majci, da pravi veliku traumu detetu i da je poljuljao svoje roditeljsko pravo.  Sudija je prvo bila zakazala da se na adresi stanovanja oca obavi primopredaja deteta, da bi samo dan ranije obavestila mog advokata da to ipak neće biti moguće uz obrazloženje da sud trenutno na raspolaganju nema nijednog psihologa i da Centar za socijalni rad nije obezbedio zamenu. Sumnjam da se nesto desava i da moj bivsi suprug utice na tok desavanja ovih okolnosti. Neverovatno je da do deteta dodjem 7 meseci, normalna sam, pozrtvovana majka, zdravstveni radnik, radim u decijoj klinici Tirsova. Jedna primopredaja deteta je bila zakazana u sudu, do koje opet nije doslo jer otac uporno izbegava da izađe iz prostorije u kojoj je i dete.Kada sam ušla u sudnicu on je počeo da vrišti, upiškio se, a na moje pitanje zašto ne želi da dođe i kod mame on je mi je odgovorio uplakano da neće jer ga ja bijem i tučem. Prisutna je bila i psihiloškinja koja vodi naš slučaj i njen izveštaj govori o tome da otac otuđuje rođeno dete od majke i pojljuljava pravo roditelju. Na osnovu svih mišljenja Centra za socijalni rad u kojima se navodi da otac detetu puni glavu lošim stvarima u vezi sa majkom, da se u mom životu ništa nije promenilo da bih ja mogla da izgubim starateljstvo, sud i dalje ništa ne radi. Ja sam čak tužila sudiju i tražila njeno izuzeće jer ona nije radila ništa ali je moj zahtev odbio predsednik suda uz obrazloženje da ne postoji razlog za takvo nesto i da ne vidi nepravilnosti u radu sudije. Zadnji put sam videla sina 24 og septembra za njegov rodjendan, kad ga je centar primorao da ga dovede. Bili smo zajedno sat vremena. Tad se dete ponasalo skroz normalno, nije vristao ni nista, jer mu je verovatno sad tako bilo receno od strane oca. Tada sam vec bila u 9 mesecu trudnoce. Do dana danasnjeg dete mi nije vraceno, ne vidim ga, ne cujem ga, bojim se da cu doci do toga da dete stvarno vise ne pozeli da me vidi, jer vec 7 meseci mi ne daju da ga poljubim, zagrlim, uspavam, vec 7 meseci mi ne daju da budem MAJKA. Molim vas, da cujete moju molbu, moju bol za detetom, ovaj odvratni vrisak koji niko ne cuje ili ne zeli da cuje, i da mi pomognete u ovoj borbi jer mi je pomoc potrebna. S postovanjem, Djurdjica, Viktorova mama