Захтев да се по хитном поступку укине реформисани програм наставе историје у гимназијама и средњим стручним школама
Kontaktirajte autora peticijeГодину дана касније
2022-06-15 22:04:57Поштовани потписници петиције,
Прошло је годину дана од како смо, уз Вашу подршку, допрли до одговарајућих државних институција и скренули пажњу надлежних на проблем са наставом историје. Испоставило се да проблем постоји на свим нивоима наставе овог предмета, како у гимназијама и средњим стручним школама тако и у основним.
Током протеклих месеци одржано је неколико састанака и сусрета на којима смо имали прилику да изнесемо своје мишљење, од којих посебно издвајамо:
Онлајн панел-дискусију "РЕФОРМА ПЛАНА И ПРОГРАМА НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ - СТАВОВИ И ИСКУСТВА" у организацији Савеза студената Филозофског факултета Универзитета у Нишу и Клуба студената историје "11. јануар" одржану 27. 11. 2021;
Саветовање о програмима предмета Историја у основном и средњем образовању које је одржано 11. 12. 2021. године у свечаној сали Прве београдске гимназије у организацији Завода за унапређивање образовања и васпитања;
Седницу Националног просветног савета одржану 26. 05. 2022. године, у сали број 368, Палате Србија;
Онлајн седницу Националног просветног савета и Заједнице гимназија одржану 14. 06. 2022. године.
Национални просветни савет је спровео различите облике анкетирања и, колико нам је познато, апсолутна већина се изјаснила за укидање реформисаних програма историје на свим нивоима образовања.
Захваљујемо се на пруженој подршци и надамо се позитивном исходу.
Љиљана Раковић, Земунска гимназија
Академик Љубодраг Димић, редовни професор Филозофског факултета у Београду; историчар Љиљана Раковић, Земунска гимназија
Онлајн дискусија „Реформа плана и програма наставе историје - ставови и искуства”
2021-11-20 06:10:04Поштовани,
Савез студената Филозофског факултета Универзитета у Нишу и Клуб студената историје „11. јануар” позивају све заинтересоване наставнике историје основношколског и средњошколског процеса обазовања да учествују у онлајн дискусији на тему „Реформа плана и програма наставе историје - ставови и искуства”, која ће се одржати у суботу 27. новембра 2021. године са почетком у 17 часова путем интернет платформе „google meet”.
Организатори дискусије су Савез студената Филозофског факултета Универзитета у Нишу и Клуб студената историје „11. јануар” уз подршку Департмана за историју Филозофског факултета Универзитета у Нишу.
У дискусији су позвани да учествују релевантни чиниоци научно-образовног процеса историје нашег друштва почевши од релевантних државних институција и академика, па све до наставника-предавача историје у гимназијама, средњим стручним и основним школама из разних крајева наше земље, како би свако од њих могао да изнесе своје виђење новоусвојене реформе, властито искуство у наставном раду уподобљеном новом плану и програму, предлоге у циљу решавања уочених проблема, али и сопствено виђење стања наставе историје уопште на нивоима основношколског и средњошколског процеса образовања. Циљ нам је да организовањем једне такве дискусије, како и стоји у нашем јавном саопштењу, дамо свој допринос у подстицању и покретању опсежног, темељног и транспарентног јавног професионалног дијалога академске тежине и научног карактера око наведене реформе не би ли се дошло до најбољих могућих решења у оквиру наставног процеса историје, јер сматрамо да је крајње нужно оживети дискусију о круцијалним питањима из области образовања.
Услед рационализације опредељеног времена, време излагања сваког говорника појединачно биће ограничено на 7 минута, с тим што ће други део дискусије бити намењен за коментаре и академску расправу.
Молимо све заинтересоване колеге да нам путем џимејла branimo.istoriju21@ потврде своје присуство и учешће најкасније до 23. новембра наводећи име и презиме, школску установу, као и место где се она налази.
Такође, када је у питању излагање, услед рационализације опредељеног времена, молимо предаваче истог наставничког колектива, који желе да учествују у дискусији, а који међусобно могу постићи задовољавајући ниво усаглашености ставова, да одреде једног колегу/колегиницу који ће говорити и у њихово име и да нам тај колега/колегиница, у потврди свог присуства, нагласи да ће говорити и у име својих колега из колектива! Молимо да то буде најкасније до 23. новембра! Уколико, пак, не постоји усаглашен став, даћемо реч сваком предавачу истог наставничког колектива, који има издвојено мишљење. С тим у вези, молимо и сваког предавача који жели самостално да изнесе свој став да нам у потврди свог присуства то и напомене!
Линк за приступање конференцијској соби интернет платформе „google meet” проследићемо свима који се пријаве путем имејла пар дана пре утврђеног термина за одржавање дискусије.
У обавези смо да вас обавестимо и да ће, зарад медијске пропраћености догађаја, дискусија бити снимана. По њеном завршетку, објавићемо и јавно саопштење о ставовима који су се могли чути од стране учесника.
Уколико будете имали одређених нејасноћа у вези скупа или вашег учешћа на њему, можете нам такође писати на џимејл адресу branimo.istoriju21@
У нади да ћете позитивно одговорити нашем позиву, Унапред захвалан, Стефан Николић, председник Савеза студената Филозофског факултета Универзитета у Нишу и члан Клуба студената историје „11. јануар”
историчар Љиљана Раковић, Земунска гимназија
Академик Љубодраг Димић
2021-11-09 09:46:53Академик Љубодраг Димић, редовни професор Филозофског факултета у Београду; историчар Љиљана Раковић, Земунска гимназија
Јавно саопштење студената департмана за историју Филозофског факултета Универзитета у Нишу са председништвом Савеза студената Филозофског факултета Универзитета у Нишу поводом актуелне реформе плана и програма наставе историје у гимназијама и средњим стру
2021-10-06 19:18:37Јавно саопштење студената департмана за историју Филозофског факултета Универзитета у Нишу и председништва Савеза студената Филозофског факултета Универзитета у Нишу поводом актуелне реформе плана и програма наставе историје у гимназијама и средњим стручним школама
Имајући у виду јавну медијску расправу покренуту петицијом универзитетског професора и наставникâ-предавачâ историје на челу са академиком проф. др Љубодрагом Димићем за укидањем реформисаног плана и програма наставе историје у гимназијама и средњим стручним школама од 15. јуна ове године, желимо да, као студенти историје, будући професионални историчари, а неки и наставници-предавачи у просветном систему, јавно изразимо своје дубоко незадовољство поменутом реформом, њеном структуром и садржајем, као и начином на који је она донета.
Наставу историје сматрамо најзначајнијим и незамењивим чиниоцем процеса формирања историјске свести, суштински битне за формирање друштвене и националне свести младих личности, будућих самосвесних грађана демократског друштва каквом дугим низом деценија стремимо. С тим у вези, сматрамо да план и програм наставе историје не може да се доноси без озбиљно припремљене, темељне и свеобухватне јавне дискусије која би укључила све квалификоване и кредибилне чиниоце, што је код ове реформе изостало, већ се, ограниченим дометом, јавности једино предочавају појединачна, сасвим нетранспарентна и нерелевантна истраживања у облику анкета.
Када су у питању структура и садржај саме реформе - на основу детаљно анализираног „Правилника о плану и програму наставе и учења за гимназију” („Службени гласник - Просветни гласник”, бр. 4/20), од 2. јуна 2020. године; јавних медијских саопштења Министарства просвете, Завода за унапређење знања и образовања (ЗУОВ), подносилаца петиције и заинтересованих кредибилних појединаца; испитивањем упућености и мишљења више наставника-предавача у гимназијама у југоисточном делу Србије, као и узимајући у обзир властито искуство академског студирања научног предмета историја, али и скорашње искуство похађања средњошколског система образовања - сматрамо да су конципирани штетно по квалитет наставног процеса. Разлоге за овакву тврдњу проналазимо у више чињеница.
Као прво, реформисани план и програм занемарује и одбацује, према нашем мишљењу олако и штетно, вишедеценијско искуство примене хронолошко-тематског принципа наставе историје, замењујући га искључиво тематским. И то није добро. Сматрамо да се брзоплетим и једностраним одлукама никако не смемо одрицати дугим низом деценија наталоженог искуства зарад увођења нечег потпуно новог, непровереног и непредвидивог. Уместо тога, богато нам искуство примене провереног хронолошко-тематског принципа треба искористити зарад поправљања и унапређења постојећих процеса и исхода наставе, управо вођени генијалном максимом Едмунда Берка, која дубоко извире из историјског искуства - „Мењам да бих сачувао”. У нашем случају, наставили би увек по много чему значајни континуитет и очували висок квалитет историјског образовања.
Као друго, зашто употребу искључиво тематског принципа у настави сматрамо неадекватним и неприлагођеним решењем? Из искуства академског студирања, знамо да је тематски принцип, лишен хронолошког следа (изузев општих оквира историјских епоха), изузетно комплексан, захтеван и готово непрактичан без унапред доброг познавања материје која се обрађује, што није случај ни са студентима, а камоли са ученицима средњошколског процеса образовања, којима историја, као школски предмет, није ни примарна, а некмоли једина образовно-школска обавеза. Ученицима је неопходно представити чињеничну материју хронолошки конципираног садржаја, па тек онда очекивати од њих адекватну систематизацију и сажимање читавог историјског процеса који се обрађује одређене школске године. Дакле, искључиво тематски принцип, због своје захтевности, општости (разумевање је условљено богатим предзнањем), хаотичне разбацаности садржаја истоветног хронолошког и логички следственог оквира, не примењује се ни у наставама историје високошколских установа, јер онима који тек сазнају не може да пружи јасну и потпуно разумљиву слику узрочно-последичне повезаности догађаја, појава и процеса. Изузеци су веома ретки и последица су неадекватног доступног уџбеничког материјала на матерњем језику из одређених испитних предмета. Управо су нас они уверили у сву неадекватност искључиво таквог принципа на нивоу основних академских студија. Какво искуство треба очекивати код средњошколаца? Даље, нови план и програм наставе историје, чији је садржај структуриран према тематском принципу, условио је и писање нових уџбеника. С друге стране, пријемни испити за упис на студије историје свих државних универзитета конципирају се према досадашњем хронолошко-тематском принципу, дакле, на основу структуре и садржаја досадашњих уџбеника. То је чињеница која производи додатни проблем, јер сматрамо да ће таква неуједначеност приручника знатно отежати припрему пријемних испита матурантима, наравно, на уштрб квалитета знања које се тестира.
Као треће, сматрамо да је структура садржаја новообјављених уџбеника, уподобљених новом плану и програму, и више него недоследна логичном редоследу историјског процеса. Објашњење да је наставницима-предавачима дата слобода избора редоследа тема приликом формирања распореда наставних јединица доживљавамо неадекватним, јер се онда заиста поставља питање оправданости објављивања новоконципираних уџбеника. Такође, поставља се и питање како ће се неискусни средњошколци снаћи приликом употребе уџбеникâ нередоследно распоређеног градива, јединих уџбеника такве врсте за време целокупног њиховог школовања. Напомињемо да су методи учења код средњошколаца изузетно слабо развијени.
Као четврто, оставља се простор једној значајној нејасноћи. Ако новореформисани план и програм даје потпуну слободу наставницима-предавачима да сами изаберу и конципирају којим ће редоследом обрађивати задате наставне јединице, поставља се питање уједначености квалитета процеса наставе историје на нивоу читаве државе. Да ли је, у том случају, оправдано очекивати да прописани квалитети исхода наставе неће зависити од способности да се осмисли адекватни редослед лекција сваког предавача понаособ? И да ли таква слобода избора наставника може условити у науци неутемељено давање већег значаја одређеним темама на уштрб осталих, већ према морално-вредносним и идеолошким афинитетима самих предавача?
Пето, мишљења смо да пребацивање наставне обраде дела градива из трећег разреда гимназије друштвено-језичког смера, али и из седмог разреда основне школе, конкретно, период раног новог века, у други, односно шести разред, умногоме штети квалитету наставне обраде градива раније одређеног за те разреде, тј. периода средњег века. Сматрамо да је то недопустиво, јер се тиме значајно скраћује фонд часова намењених за обраду изузетно значајног средњовековног периода, како општег тако и националног историјског развоја, што ће свакако условити незадовољавајући сазнајни исход процеса наставе.
Шесто, изражавамо велико незадовољство процесом значајног смањивања фонда часова обавезне наставе историје у средњим стручним школама (ССШ). Излишно је и говорити каква се образовна штета наноси ученицима тих школа имајући у виду тенденције редуковања обавезне наставе историје на једну школску годину или њено свођење на изборни предмет, што практично значи њено укидање из образовног процеса тих школа. За тако кратак период, немогуће је ни у најопштијим оквирима објаснити читав историјски, вишемиленијумски процес развоја људског друштва. Имајући у виду вишеструки горепоменути значај квалитетно формиране историјске свести, како за самог појединца тако и за целокупно друштво, залажемо се за повећање фонда обавезних часова наставе историје, како у ССШ тако и у гимназијама. Уколико се уређеним факторима обликовања историјске свести не да довољно простора, онда ће ту свест формирати некритички спонтани фактори (медији, идеологизоване групе и организације, улица и др). Због тога сматрамо да је то нужна мера зарад квалитетније обраде наставног садржаја, као и исхода наставног процеса. На другој страни, ученике је потребно растеретити непотребно идентичних садржаја изражених кроз одређене новоуспостављене изборне предмете.
На основу свих чињеница и дилема горе наведених, сматрамо да новореформисани план и програм наставе историје не решава постојеће проблеме, већ их продубљује и намеће нове нерешиве. Из тог разлога, вођени само једним циљем, за ког најискреније сматрамо да је циљ свих горепоменутих актера, а то је високо квалитетни и успешни наставни процес историје, желимо да овим путем позовемо све релевантне чиниоце на покретање опсежног, темељног и транспарентног јавног дијалога. Он мора укључити установе, организације и појединце који су део историјског научно-образовног процеса, почев од самих наставника-предавача, и мора уважавати богато искуство наставне праксе минулих деценија и довести до усаглашеног решења. Верујемо да, у плуралистичком друштву демократских вредности, до исправног и ваљаног решења можемо доћи само и искључиво дијалогом који ће уважити свачији релевантан и на чињеницама утемељен предлог и да је то једина мера успешног и просперитетног друштва. Због тога, јасно апострофирамо да је изузетно важно да све заинтересоване кредибилне стране схвате да је покретање таквог дијалога једино исправно решење. С тим у вези, ми студенти историје Филозофског факултета заједно са председништвом нашег Савеза смо у потпуности свесни и своје одговорности у доприносу проналажења најбољег могућег решења, те смо одлучно спремни да свим својим интелектуалним, сазнајним, искуственим и креативним капацитетима припомогнемо у покретању и вођењу једног таквог дијалога. Нарочито нас радује чињеница да у тим настојањима наилазимо на разумевање и снажну подршку наших професора, због чега им се срдачно захваљујемо!
Јавно позивамо и остале колеге - студенте историје државних универзитета у Београду, Новом Саду и Приштини (са привременим седиштем у К. Митровици), на којима је, такође, подједнака одговорност, као и бреме будућности, да нам се са осећајем грађанске слободе придруже и свесрдно помогну у границама својих могућности! Да се наши заједнички напори многоструко умноже зарад бољитка наше професије и напретка читавог друштва, ког нема без високо квалитетне историјске свести његових грађана, за коју ћемо бити одговорни и ми.
Иницијатори:
1. Стефан Николић, председник Савеза студената Филозофског Факултета у Нишу
2. Дамњан Прлинчевић, студент ОАС историје
3. Лазар Димитријевић, студент ОАС историје
4. Лазар Гоцић, студент ОАС историје
5. Андрија Михајлов, студент ОАС историје
6. Александар Стојановић, студент ОАС историје
7. Никола Стојановић, студент ОАС историје
Потписници:
8. Јелена Поповић, студент ОАС историје
9. Коста Стаменковић, студент ОАС историје
10. Александра Станковић, студент ОАС историје
11. Милена Банковић, студент ОАС историје
12. Никола Величковић, студент ОАС историје
13. Божидар Стојиљковић, студент ОАС историје
14. Стеван Вукомановић, студент МАС историје
15. Милан Милутиновић, студент МАС историје
16. Александар Миљковић, мастер историчар, студент ДАС историје
17. Алекса Василев, студент ОАС историје
18. Никола Митић, студент ОАС историје
19. Ђорђе Стошић, студент ОАС историје
20. Стефан Томић, студент ОАС историје
21. Тамара Милорадовић, студент ОАС историје
22. Душан Павловић, студент ОАС историје
23. Никола Стефановић, студент ОАС историје
24. Марјан Хаџић, студент ОАС историје
25. Марко Илић, студент ОАС историје
26. Емилија Мијалковић, студент ОАС историје
27. Алекса Коковић, студент ОАС историје
28. Павле Павловић, студент ОАС историје
29. Лазар Антић, студент ОАС историје
30. Мила Цветковић, студент ОАС историје
31. Стефан Станковић, студент ОАС историје
32. David Kudra, student OAS istorije,
33. Ана Бекрић, студент ОАС историје
34. Душан Костић, студент ОАС историје
35. Anja Pejčić, student OAS istorije
36. Алекса Ивић, студент ОАС историје
37. Теодора Јовановић, студент ОАС историје
38. Немања Благојевић, студент ОАС историје
39. Алекса Ђорђевић, студент ОАС историје
40. Огњен Милићевић, студент ОАС историје
41. Никола Марковић, студент ОАС историје
42. Никола Недељковић, студент ОАС историје
43. Јелена Јовановић, студент ОАС историје
44. Марко Мишић, студент ОАС историје
45. Jelena Dimitrijević, student OAS istorije
46. Михајло Спасић, студент ОАС историје
47. Теодора Лилић, студент ОАС историје
48. Dušica Cvetković, student OAS istorije
49. Милица Божић, студент ОАС историје
50. Ненад Радуловић, асистент Филозофског факултета у Нишу, студент ДАС историје
51. Милан Виденовић, истраживач-приправник на Департману за историју Филозофског факултета у Нишу, студент ДАС историје
52. Дамјан Јовић, студент ОАС историје
53. Алекса Поповић, истраживач-приправник на Департману за историју Филозофског факултета Универзитета у Нишу, студент ДАС историје
Академик Љубодраг Димић, редовни професор Филозофског факултета у Београду; историчар Љиљана Раковић, Земунска гимназија
Политика 01.09.2021.
2021-09-01 09:14:14Академик Љубодраг Димић, редовни професор Филозофског факултета у Београду; историчар Љиљана Раковић, Земунска гимназија
Отворено писмо Министарства просвете и Завода за унапређење образовања и васпитања
2021-08-30 07:50:17Академик Љубодраг Димић, редовни професор Филозофског факултета у Београду; историчар Љиљана Раковић, Земунска гимназија
Спутњик
2021-08-25 20:37:07Љиљана Раковић, Земунска гимназија
Радио Београд 1
2021-07-09 05:13:45Поштовани потписници,
Уредник и водитељ емисије "Магазин" Ана Томашевић је показала интересовање за наш проблем и позвала ме да о њему говорим у емисији коју можете чути на следећем линку од 1:03:50 минута.
http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/radio-beograd-1/4435038/devedesete-na-casu-istorije.html
историчар Љиљана Раковић, Земунска гимназија
Поштовани потписници,
2021-06-24 08:14:39Поштовани потписници,
Хвала што сте својим потписом и коментарима препознали и подржали нашу петицију.
Успели смо да скренемо пажњу јавности и струке, и покренемо важна питања. Неки медији су објавили афирмативне чланке о нашем захтеву, неки не. Очекујемо стручну дебату у некој од надлежних институција. Добро је што износите своје ставове и аргументе о овој теми, али Вас молимо да у својим коментарима задржите академски речник.
https://www.danas.rs/drustvo/programe-istorije-nisu-pisali-drzavni-neprijatelji/
Љиљана Раковић, Земунска гимназија