Otvoreno pismo ministru nauke

Dakle, postoje i pred nama su (najmanje) dve inicijative/peticije (Ignjatović-Nikoliš, tj. IN i Šipka et al.) u kojima se predlagači bave tretmanom naučno-istraživačkog rada (i istraživača) od strane finansijera (država).

Prva peticija (IN) dovodi u pitanje samu suštinu vrednovanja tog rada, principijelno se baveći problematičnim rangiranjem istraživača (kategorije "A" i "B"), pri čemu je inicijalni razlog za pokretanje ove inicijative/peticije zapravo položaj u kojem su se našli istraživači zaposleni u naučnim institutima... Kasnije su i istraživači na fakultetima bili "podvrgnuti" rangiranju (uglavnom tzv. "T" kategorije, ali i "A" и "B").

Druga inicijativa/peticija (Šipka et al.) ne dovodi u pitanje sistem vrednovanja i rangiranja ("A", "B", "T"), već samo jedan aspekt obmana i dovođenja u zabludu (plaćanje za objavljivanje) u postupku ostvarivanja prava na neki rang u naučno-istraživačkoj zajednici...

Moja (anonimna) malenkost zastupa tezu da neka vrsta evaluacije mora da postoji, ali da je "publicistička" aktivnost samo jedan segment na osnovu kojeg bismo se međusobno rangirali, jer ima nebrojeno dokaza da neke struke/nauke, po prirodi stvari, favorizuju publikovani rad (kakav god da je) kao jedini rezultat i "pisače radova" kao istaknuti deo istraživačke populacije. Pored toga posebno ističem da su razni vidovi zloupotrebe (kolegijalno citiranje, dopisivanje koautora, cenzorski pritisak...) najbolji dokaz da je postojeći sistem rangiranja (pravila i kriterijuma) toliko problematičan, da oni koji su malo više paranoični i skloni teorijama zavere mogu da pomisle da je u pitanju "pakleni plan" da se upropasti i ovo malo naše nauke i poštenih istraživača.

U tom smislu sam predložio RAZDVAJANJE na (zaista, a ne formalno) srodne struke (prirodno-matematičke, tehničko-inženjerske, biološko-medicinske, društveno-humanističke...) i srodne institucije (fakulteti i instituti) iz razloga koje ne bih da ponovo nabrajam.

Neka se onda u okviru srodnih struka, na osnovu dogovora, formulišu pravila i kriterijumi koji će najviše pogodovati razvoju svake struke/nauke/oblasti. Pored toga, s obzirom na stalno prisutnu kreativnost u zloupotrebi bilo kog sistema rangiranja, neka se struke u kojima se lako vara/obmanjuje/manipuliše (ne pravimo se naivni - sve se zna) razdvoje od struka u kojima se do rezultata stiže na naučno pošten način.

Ko ovim ne bi bio zadovoljan?