#470: Paničarka -  

 Kod nas na faksu, problem bio jedan ispit. Prijavili dekanu i posle dosta pregovora, organizovali nastavu za stare generacije i polagali po novom kao i sadašnji. I zamisli, prolaznost bila na kraju skoro 95%! Ostali položili u sledećem terminu. Znači kada hoće da pomognu onda to ide. Upravo to što si rekla, treba da nam pomognu a ne da nas s reše. To je u interesu svih. bar bi trebalo da bude.

#471: - Re:  

 Pa da, kad hoće i kad ih studenti pritisnu zahtevima, onda može. Ako su ozbiljni u tome da nam ograniče pravo na studije, oni su do sada morali već da organizuju dodatne časove za stare studente, plus konsultacije i neku zajedničku strategiju na nivou univerziteta za naš problem. Ali ne, mi treba da se stidimo i trpimo da nas svaki put ponižavaju i pljuju oni koji su završavali privatne fakultete uz kafu  i čaj. Meni je ovog puta dosta svega, i nemaštine i beznađa i poniženja. Svaku obnovu sam platila uz nadljudsku muku i pomoć prijatelja, ne znam ni ja kako sam uspela, stalnom poslu se ne nadam ni kad-ako završim, jer nemam vezu i nisam član partije. Želim da završim fakultet eto tako, da bih zaokružila jedan period svog života, iz psiholoških razloga, a ne materijalnih. Meni su ostala još 3 ispita, od kojih je jedan srpska književnost 20. veka, obimna, preobimna i zahtevna. Trudim se da učim što više do septembra, sve ostale obaveze sam odložila, čak sam i freelance posao svela na minimum minimuma (a samim tim i prihode). Bukvalno jedva preživljavam da bih, eto, postigla taj neki cilj koji će imati više psihološki značaj nego materijalni. Ali, realno, pod ovolikim pritiskom i uz toliko stranica koje treba makar prelistati, teško da ću uspeti, računam da će mi u najboljem slučaju ostati bar jedan za koji neću stići do septembra (uz relativno malo rokova ). I kad pomislim na to, izgubim volju da se uopšte trudim, i da se nadam, i zaista sam spremna i na štrajk glađu i na sve oblike protesta, jer i ovako već godinama gladujem zbog tog fakulteta i svoje potrebe da ga završim.